I KOLOKVIJUM
1. Sta obuhvataju medjunarodne finansije?
- Obuhvataju novcana kretanja kao reciprocan izraz razmene roba i usluga
kao i novcana kretanja , odnosno transfer novca koji nisu posledica
razmene roba i usluga.Medjunarodne finansije se dele prema vremenu u
kome se obavljaju na:
kratkorocne
finansijske transakcije(koje nastaju kao
posledica medjunarodne razmene),
srednjorocne
(nastaju kao posledica
izvoza kapitalne opreme koja se finansira srednjorocnim kreditima)i
dugorocne
finansijske transakcije( javljaju se u obliku medjunarodnog
kretanja kapitala).Medjunarodne finansije dakle konstituisu finansijska
trzista i njihove institucije,s jedne i monetarne institucije i monetarnu
politiku s druge strane.Prema programu,materija je podeljena u dve
celine.Prvi deo predstavljaju medjunarodne finansije u okviru kojih se
preko bilansnoplatne i devizne pozicije,kretanja kapitala do problematike
monetarnog sistema,obradjuju aspekti finansijskog trzista i njihovih
institucija,kao monetarne politike i monetarne institucije.Drugi deo
predstavljaju poslovne finansije,odnosno institucije medjunarodnih
poslovnih finansija.U ovom delu su obradjene funkcije
fin.politika,finan.planiranje,fin.analiza finansijske kontrole,kao i
upravljanje finansijama u medjunarodnom poslovanju.
2. Kako se resava neravnoteza platnog bilana (suficit i deficit)?
Problem ravnoteže ili neravnoteže u svim oblastima ekonomske analize, pa
i analize platnog bilansa rešava se tzv. presecanjem bilansa. Horizontalnim
presecanjem bilansa na određenom mestu dobijaju se nadbilansi sa
međusobno jednakim iznosom salda, suprotnog predznaka, koji
predstavljaju odnose finansiranja među podbilansima. Pri tome je osnovni
problem gde treba izvršiti presecanje platnog bilansa, odn. koje transakcije
treba svrstati iznad horizontalne linije presecanja(koje stvaraju
neravnotežu), a koje transakcije treba iskazati ispod horizontalne crte(koje
finansiraju deficit). Nema jedinstvenog odgovora za rešenje ovog problema,
a teorijsko definisanje sificita ili deficita je analitički problem. Ravnoteža
platnog bilansa se opisuje kao ono stanje koje se može održavati
automatski, bez intervencija, merama ekonomske politike. Promena bilo
koje veličine uticaće na promenu ravnoteže platnog bilansa. Zato mora
doći do prilagođavanja, jer deficit platnog bilansa na duži rok se ne može
održavati, jer bi zemlja iscrpela svoje devizne rezerve, dok se suficit lakše
podnosi, ali ni on nije bez posledica na domaću privredu.
1
3. Sta predstavlja medjunarodno kretanje kapitala?
Veci deo medjunarodnih kretanja se odvija autonomno pod uticajem
sopstvenih pokretackih snaga.Zato je moguce da autonomna
medjunarodna kretanja kapitala u vidu zajmova ili osnivanja preduzeca u
inostranstvu predstavljaju kompenzaciona kretanja robe i usluga cijim se
deviznim prilivom otplacuje zajam ili isplacuje prinos na kapital inostranih
investitora.
Ako je tacno da samo manji deo medjunarodnih kretanja kapitala ima
kompezacioni karakter i neposrednu ulogu u finansiranju ili
prilagodjavanju neravnoteze tekucih transakcija platnog bilansa onda se
postavlja pitanje koje su to pokretacke snage odnosno autonomni motivi
koji odredjuju velicinu medjunarodnih kretanja kapitala?Potrebno je
poznavati subjekte koji donose odluke,njihovu motivaciju,oblik kretanja i
medjunarodna trzista kapitala zato sto ona danas u znatnoj meri odredjuju
opste uslove poslovanja u svetskoj privredi i spoljno trgovinskim odnosima
pojedinih zemalja.
Subjekti koji donose odluku o medjunarodnim kretanjima kapitala su sva
fizicka i pravna lica kojiia je domaci i medjunarodni pravni poredak
priznao.To su pojedinci,preduzeca,banke,medjunarodne institucije i
drzavni organi.Medjunarodna kretanja kapitala pored toga zavise i od
drugih nezavisnih faktora.Ona zavise i od modela medjunarodnih
trgovinskih odnosa,od sistema medjunarodnih placanja.
4. Koji su oblici medj.kretanja kapitala?
a. medjunarodno kretanje zajmovnog kapitala,
b. b. portfolio investicije,
c. c. direktne investicije u inostranstvu.
5. Koje su karakteristike portfolio investicija?
Portfolio investicije predstavljaju ulaganja kapitala posredstvom
raznih vrsta HOV.
Tipican oblik portfolio investicija jeste emitovanje i
plasman obveznica od strane drzavnih institucija, banaka, preduzeca,...
putem koga se prikupljaju sredstva za odredjene potrebe.Vlasnici kapitala
kupovinom obveznica sticu pravo da u odredjenom roku dobiju nazad
ulozena sredstva, zajedno sa odgovarajucom kamatom.Takodje, vlasnici
kapitala ne mogu uticati na nacin upotrebe ulozenih sredstava.Njima
pripada unapred utvrdjen prinos u vidu kamate, bez obzira na uspesnost
koriscenja prikupljenih sredstava(emitent obveznica odlucuje o upotrebi
2
brojne domace finansijske institucije istovremeno i subjekti
medjunarodnog trzista kapitala.U zavisnosti od vrste institucija i vrste
poslova koji se na njima pretezno obavljaju izvrsena je klasifikacija
segmenata finansijskog trzista na:
bankarsko trziste depozita i
kredita,trziste obveznica i trziste deonica i slicnih HOV.
8.Sta predstavlja duznicki kriza?
- Duznicka kriza se moze posmatrati kao nepravilnosti, odnosno
odstupanje od pravila u funkcionisanju medjunarodnih trzista kapitala.
Ako se kapital ulaze tamo gde ce doneti najveci prinos,onda ce iz toga
prinosa otplacivati dug.Medjutim do nepravilnosti i odstupanja od pravila
ipak dolazi jer izmedju razvoja,rasta nacionalnog
dohotka,investicija,potrazivanja i realnih kamata na inostrani
kapital,postoje izvesne relacije ciji poremecaj dovodi do teskoca u otplati
nagomilanog duga.U duznicku krizu su padale i razvijene i bogate zemlje u
prvoj polovini proslog veka, kao sto su zemlje Latinske Amerike i
Nemacka.Stvaranje problema zaduzenosti je pouzdan znak da
medjunarodni mehanizam finansiranja i prilagodjavanja ne funkcionise
dobro.
9.Navesti metode resavanja duznicke krize
Najvise koriscen metod bio je otkup dugova po nizoj ceni na sekundarnim
trzistima.Sledeca metoda je zamena duga za deonicarski kapital.Zatim
zamena duga za dug.Pored navedenih bilo je i drugih predloga za
konverziju dugova,medju kojima se istice:predlog Modiljani;zamena duga
za robu;zamena duga za ekoloske programe vrsena je u Kostariki i Boliviji
10.Sta preds. Bejkerov plan i sta je sadrzavao?*
Tek kada je Svetska Banka konstatovala da je privredni razvoj zemalja
dužnika ugrožen , onda je nastao izvestan preokret tokom 1985.godine. U
grupu zemalja kreditora počela su određena raslojavanja i ispoljene su
razlike između evropskih zemalja i njhovih banaka i vlade SAD i njihovih
banaka kao i institucija MMF i transnacionalnih banaka!
- Bejkerov plan se sastojao od 3 elementa:
1. priznata je cinjenica da je prinudno prilagodjavanje u visoko zaduzenim
zemaljama bilo stetno za obe strane, a resenja treba traziti u povecanju
kapaciteta za servisiranje duga tim zemljama
2. priznato je da svi glavni ucesnici u krizi dugova, a posebno
transnacionalne banke, snose svoj deo odgovornosti
4
3. zahtevalo se od zemalja duznika da nastave prilagodjavanje, ukljucujuci
strukturne i institucionalne promene, kao sto su: reforma poreskog
sistema, trzisno formiranje cena, otvaranje privreda prema sveta itd.
Zemlje OECD bile su duzne da obezbede finansijsko i trgovinsko
okruzenje,koje bi pogodovalo ciljevima napretka zemalja u razvoju,a od
transnacionalnih banaka ocekivalo se da odobre dodatne zajmove
zemljama u rqazvoju od 20milijardi dolara za period 1986-
1988.Istovremeno Svetska banka i regionalne razvojne banke trebalo je da
povecaju obim zajmova zemljama u razvoju za 50%.
11.Kojim metodama su zemlje Latinske Amerike resavale krizu
dugova?isti odgovor je pod brojem pitanja 9.
12.Sta predstavlja devizni sistem ?
- Devizni sistem je deo (podsistem)finansijskog sistema koji obuhvata i
regulise finansijske odnose sa inostranstvom,nastalih izmedju domacih i
stranih pravnih i fizickih lica(utvrdjuje osnovne smernice devizne
politike,kursa dinara,pitanja deviznog trzista,sticanja i raspolaganja
devizama,izvrsenje platnog prometa sa inostranstvom,kreditne odnose sa
inostranstvom,pitanje deviznih rezervi zemlje,rad i organizaciju kontrole)
(ovo je po nasoj knjizi|)
Devizni sistem cini skup nacela i na njima zasnovanih zakonskih
propisa,mera i instrumenata kojima se regulise nacin poslovanja
devizama:devizan kurs,mogucnost i uslovi sticanja,drzanja i koriscenja
deviza,nacin njihove medjusobne zamene i zamena za domaci novac i sl.
(
ovo je po proslogodisnjoj knjizi)
13Kakav moze biti devizni sistem??????????
14.Devizni kurs- definicija
- Cena po kojoj se jedna nacionalna valuta razmenjuje za drugu valutu,
naziva se deviznim kursom ili je devizan kurs cena strane valute izrazena
u domacem novcu. Ako se kursevi na deviznom trzistu slobodno formiraju
na osnovu ponude i traznje, uspostavice se kurs ravnoteze. Devizni kursevi
mogu biti fiksni, fleksibilni, fluktuirajuci, visestruki i dr.
15.Koja je razlika izmedju deviznog kursa i deviznog pariteta?
5
U tzv. „zlatno – polužnom standardu“ nije se mogao svaki iznos novčanica
zameniti za zlato. To pravo su imali jedino oni vlasnici koji su imali
dovoljno velike iznose novca da mogu otkupiti celu zlatnu polugu.
U zlatno deviznom standardu postojala je obaveza da se novčanice zamene
za drugu valutu, ali ne uvek i za zlato.
Od formiranja MMF-a.Ne podrazumeva obaveznu zamenljivost valute za
zlato, vec zamenljivost za neku drugu konvertibilnu valutu.Konvertibilnost
ne vazi bezuslovno za domace rezidente, vec samo za strance.Obaveza
konvertovanja domace valute za stranu postoji samo ako se radi o
potrazivanjima stranih rezidenata koja su rezultat tekucih
transakcija(promet robe i usluga) ali ne i ako je rec o kapitalnim
transakcijama(uvoz i izvoz kapitala)
19.Sta su to monetarne rezerve?
- Sredstva medjunarodnih placanja kojima zemlja raspolaze i koje moze
brzo, efikasni i bez ikakvih ogranicenja upotrebiti za izmirenje svojih
obaveza prema inostranstvu, nazivaju se monetarnim rezervama.
Monetarne rezerve mogu se sastojati od: zlata, konvertibilnih valuta,
specijalnih prava vucenja, ranije evropske novcane jedinice(ECU) i
danasnjeg evra.Zemlje clanice MMF-a u monetarne rezerve ukljucuju i
potrazivanja od fonda-tzv. neto pozicija.
20Sta predstavlja devizna kontrola i koji je njen cilj?
- Pod deviznom kontrolom podrazumevamo skup propisa , mera i
instrumenata kojima se ogranicava sloboda u poslovanju devizama,
utvrdjuje postupak pri obavljanju pojedinih deviznih operacija i proverava
da li se devizni poslovi obavljaju u skladu sa propisima.Cilj devizne
kontrole je prvenstveno da se obezbedi uravnotezenje platnog bilansa, da
se spreci preterana potrosnja deviza i da se devizni kurs odrzi na zeljenom
nivou.U nekim slucajevima moze se uvesti i radi zatite nacionalne privrede
od poremecaja u medjunarodnom ekonomskom okruzenju.
21.Koje institucije su osnovane na konferenciji u Bretton Woods-u?
Osnove posleratnog međunarodnog monetarnog sistema postavljene su na
konferenciji u Breton-Vudsu 1944. godine, kada su formirane dve
organizacije za međunarodnu monetarnu i finansijsku saradnju:
Međunarodni monetarni fond (IMF-International Monetary Fund)
Međunarodna banka za obnovu i razvoj (IBRD-International Bank
for Reconstruction and Development)
7
