Međunarodne finansijske institucije i njihov značaj u svetskoj privredi
1
ВИСОКА ШКОЛА
„АКАДЕМИЈА ЗА ПОСЛОВНУ ЕКОНОМИЈУ“
ЧАЧАК
СЕМИНАРСКИ РАД
Тема : Међународне финансијске институције и њихов значај у светској привреди
Ментор: Др. Горан Поповић
Студент: Наташа Петровић
Број индекса:
Чачак, 2015.године
2
ВИСОКА ШКОЛА
„АКАДЕМИЈА ЗА ПОСЛОВНУ ЕКОНОМИЈУ“
Семинарски рад
Тема : Међународне финансијске институције и њихов значај у светској привреди
Предмет: Међународне финансије
Ментор: Др. Горан Поповић
Студент: Наташа Петровић
Број индекса:
Чачак, 2015.године

4
УВОД
Период непосредно након Првог светског рата је довео до великих штета
проузрокованих ратним разарањима као и до светске депресије и слома међународне
трговине и међународног позајмљивања.Сви ти проблеми су и довели до настанка
велике економске кризе која је за последицу имала незапосленост, опадање
производње и општу монетарну и финансиjску кризу развијених замаља Западне
Европе и Сједињених Америчких Држава.
Сви преговори који су се водили после Другог светског рата имали су за циљ
проналажење решења за превазилажење бројних проблема,тако да је формиран
Међународни монетарни фонд (ММФ) са циљем да се створи комплексна структура за
економску кооперацију која ће бити постављена на таквим основама да се избегне
понављање катастрофалне економске политике која је довела до велике депресије
економије 30-тих година.
Од међународних финансијских организација су сразмерно најзначајније
Међународна банка за обнову и развој, Међународно удружење за развој. Уједно ће се
дати основни подаци о Међународном монетарном фонду, који спада у међународне
финансијске организације, међутим, ради се о значајној институцији са аспекта
укупних међународних финансија.
5
1. НАСТАНАК МЕЂУНАРОДНИХ ФИНАНСИJСКИХ ИНСТИТУЦИЈА
На порушеним темељима после Другог светског рата јавила се потреба за
успостављањем међународног монетарног система, ради ублажавања потреса које је
настало дугогодишњим ратовањима у којима је дошло до исцрпљености привреда што
је свакако оставило трага и на међународну сарадњу и развој.Многе су земље биле
спремне да се укључе у развој међународне монетарне сарадње чак и по цену
ограничења сопствене слободе у области монетарне политике.Појавила су се четири
плана за организацију међународне монетарне сарадње: британски, амерички,
француски и канадски. Највише расправа је било о прва два плана,који су добили
имена по главним креаторима: Кејнзов и Вајтов план. Прва конференција одржана је
1944.године у BrettonWoods САД-у на којој су основане две организације за
међународну и монетарну сарадњу.
Међународни монетарни фонд
Међународна банка за обнову и развој.
Пошло се од становишта да земље само заједничком акцијом могу ублажити
потресе послератне економске кризе а на основу искуства после Првог светског
рата.Задатак фонда је у основи био да ублажи последице рата, које су оставиле трага на
функционисање међународног система, односе међу земљама, и успостављање боље
међународне монетарне и финансијске ситуације између земаља
1.1. Кејнзов план (британски план)
Британски преговарач Џ.М. Кејнс предлагао је стварање светске централне
банке (ММФ) која би емитовала светски новац (БАНКОР) који би играо улогу светске
резервне валуте. Националне валуте би своје паритете изражавале у односу на ту
валуту, а она би се емитовала на основу усаглашене политике у складу са потребама
токова у светској привреди.Кејнс је ипак био главни иницијатор и творац модела
створеног у BrettonWoods - у, па се зато за његово име везују не само идеје којима се
приписује заслуга за успехе постигнуте у тих двадесет година, него и за стварање две
нове међународне финансијске институције
.
У својој књизи Општа теорија запослености, камате и новца, објављеној 1936.год.која
представља библију кензијанизма, истиче: ”Идеје економиста и политичких филозофа
и када су у праву и када нису, утицајније су него што се то обично мисли.
Стакић Б., Међународне Финансијске Институције, Универзитет Сингидунум, Београд 2012 год.

Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.
Slični dokumenti