СПОРТСКА АКАДЕМИЈА
БЕОГРАД
Семинарски рад из Спортског права
Тема: Међународне организације и спорт
Meнтор: Студент:
проф. Јелена Перишић Александар Јојић
Београд, 2014.
Садржај
1. Увод…………………………………………………………………………………3
1.1. Спорт и игра….....…………………………………………………………..……4
1.2. Основне вредности спорта……………………………………………………....5
1.3. Користи од спорта……………………………………………………………..…6
2. Улога јавних власти у области спорта……………………………………………7
2.1. Савет европе и спорт………………………………………………………….…8
2.3. Уједињене нације Унеско…………………………………………………….…9
2.4. Европска унија…………………………………………………………………..12
3. Закључак…………………………………………………………………………...15
4. Литература…………………………………………………………………………16
1.1. СПОРТ И ИГРА
Игра и играње су битне карактеристике човековог живота. Игра има за чо-
века посебан и самосвојан смисао. Као и многе друге појаве, она има у прво вре- ме
првенствено сакрални карактер. Најстарија игра лоптом јесте ритуални чин. То је
подражавање победоносног похода сунца које савлађује демоне таме. Каснијим
развојем људског друштва игра добија првенствено социјалне функције. Према
неким ауторима, она је чак једна од битних карактеристика међусобног општења
људи.
Покушаји да се одреди суштина игре бројни су и разноврсни. Шилер сматра
да је игра суштинско обележје сваке културе. Кроз игру се човек ослобађа својих
нагона и своју личност проширује ка идеалном човеку. „Човек се игра само онда
када је он човек у пуном значењу те речи, и он је само онда човек када се
игра“.Кант види главну карактеристику игре у њеној ослобођености од циљева,
потреба и борби за опстанак. Она је сврховитост без сврхе, радња која је угодна
сама по себи и која стога тежи да вечно траје. Исто становиште заступају и неки
правни писци.
Најпознатију дефиницију игре дао је познати
ректор Лајденског универзитета Ј. Хуизинга, далеке 1939. године. „Укратко, у
погледу форме, игра се може дефинисати као слободна акција коју прихватамо као
фиктивну и издвојену од свакодневног живота, способну, међутим, да потпуно
обузме играча; активност без икаквог материјалног интереса и користи; која се
одвија у намерно ограниченом времену и простору, по реду предвиђеном датим
правилима, подстичући у животу односе између група које се намерно окружују
мистеријом или прерушавањем наглашавају своју изузетност у односу на остали
свет“.Општеважеће је гледиште да је спорт произашао из игре. Спорно је,
међутим, питање када игра остаје само игра, а када прелази у спорт. На њега се не
може дати генерални одговор, него он зависи од околности конкретног случаја.
Бaцање камења у воду и гледање како се стварају концентрични кругови,
представља, сигурно, само игру. Али, уколико игра има у себи елемената
одређених типским појмом спорта, она прераста у спортску активност. Обележја
игре постоје највише код масовног спорта, који се, углавном, схвата као активност
што служи задовољству и разоноди. Његов примарни циљ није постизање
врхунских резултата. Друкчије је, међутим, у савременом врхун- ском спорту. Ту је
основни циљ постизање што бољих резултата, који доносе често и извесну
материјалну корист. Елеменат игре ту је јако потиснут.
Врхунски спорт има у основи три карактеристике: 1) постизање најбољег
резултата могуће је само уз велико ангажовање спортисте, и то након планског и
дугог тренинга; 2) врхунски резултат нужно подразумева вољу за његово
постизање и таленат спортисте; 3) нема врхунског резултата без економских
претпоставки (финансијске потпоре). Тамо где се ради о борби за бодове,
првенство и сл., спорт је постао толико озбиљна делатност да се само у широком
значењу може окарактерисати као игра. Он је у суштини постао елеменат sui
generis. Односи конкуренције приморавају врхунске спортисте да своју активност
оријентишу према свр- си, средствима и последицама. Модерни спорт је већ дуго
преузео принципе такмичарског друштва. Он је само рад. Не сме се заборавити да у
пуно спортова деца почињу са тренингом већ од 8 до 14 година, што не ретко има и
штетне последице по њихово образовање.
1.2. ОСНОВНЕ ВРЕДНОСТИ СПОРТА
Према Европском кодексу спортске етике и Европској спортској повељи
спорт у основи мора бити: • доступан свима под једнаким условима; • хуман; •
слободан и добровољан; • здрав и сигуран (безбедан); • фер, толерантан, етички
прихватљив и усмерен ка пуном оствари- вању личности; • у складу са природном
средином и друштвеним окружењем; • независан од злоупотреба у политичке,
комерцијалне и финансиј- ске сврхе, односно циљева који су супротни спортском
духу.
Спортски дух је суштинска вредност спорта и карактеришу га:етика,фер
плеј и поштење; здравље; изузетна достигнућа; карактер и образовање;радост и
забава; тимски рад; посвећеност; поштовање правила и закона, поштовање себе и
других учесника; храброст, заједница и солидарност. Овако дефинисане основне
вредности спорта нису ни мало случајне.
Спорт је саставни део културе сваког друштва. Од свих
учесника у и око спорта очекује се један минимум етичког понашања, који
обавезује, као што смо видели, на очување физичког и психичког здравља и
партнерских фер плеј односа. Сваки учесник у спортским активностима и
делатностима је обавезан да се ангажује на афирмацији духа олимпизма и
спортских идеала, подстицању фер плеја, и других основних вредности савременог
спорта.
Савремени спорт је,
међутим, оптерећен и различитим злоупотребама. Озбиљне претње са којима се
сусреће врхунски и рекреативни спорт, као што су допинг, насиље и комерцијалне
злоупотребе, прете моралним вредностима, слици и угледу спорта и деформишу
његову природу, као и улогу у промоцији здравља и образовања. Јавне власти свих
нивоа, невладине спортске организације, Олимпијски покрет, наставници,
родитељи, навијачи, тренери спортски менаџери, као и сами спортисти, морају
удружити своје напоре са циљем да се елиминишу ова зла.
Посебну улогу у том правцу имају медији. Такође је важно и да све
спортске власти и спортисти буду свесни ризика за спортисте, посебно децу, од
претераног и неприкладног тренинга и психолошких притисака сваке врсте. Док је
утицај спорта на друштво већи него икад, многи млади људи губе пошто- вање
према вредностима спорта, те се стога морају предузимати мере на подизању нивоа
јавне свести о потреби да се спорт учини поштенијим и ближим властитим
изворним идеалима.
