MEĐUNARODNI EKONOMSKI ODNOSI U GLOBALNOM OKRUŽENJU

Međunarodni ekonomski odnosi

proučavaju ekonomske odnose između organizovanih

zajednica i njihovih elemenata,

preko

granica nacionalne ekonomije. Centralno pitanje koje se

postavlja je

do koje

se mere može obezbediti ostvarivanje ključnih vrednosti, ciljeva

kao

što su

red, poredak, bezbednost, sigurnost, javna dobra u okviru međunarodnog sistema društva i
zajednice koja su zasnovana na nadnacionalnoj državnoj ili kvazi državnoj strukturi.

POJAM: Međunarodni ekonomski odnosi su društveni odnosi koji stvaraju vrednost, u formi

roba, usluga, razmene, potrošnje, štednje, investicija.

MEO

Ukupni spoljnoekonomski odnosi

svih transnacionalnih subjekata!

Međunarodni ekonomski odnosi su

povezani

sa drugim

naukama

kao što su: međunarodni

politički odnosi, pravo, sociologija, kultura, istorija...Kao

praksa

, postoje od kada se teritorijalno

razgraničavaju totalna društva, a kao

nauka

se naročito razvijaju od sredine 19-og veka. Osnovne

oblasti Međunarodnih ekonomskih odnosa su međunarodni trgovinski odnosi (kretanje roba i
usluga); međunarodni finansijski odnosi (kretanje kapitala); međunarodni monetarni odnosi
(međunarodna plaćanja).

(1)

TENDENCIJE U SVETSKOJ PRIVREDI I TRGOVINI (OSNOVNE PITANJA

OD 1-8).

Razvijene zemlje

su ostvarile nakon Drugog svetskog rata relativno visoke stopo rasta privrede

i proširenje spoljne trgovine.

Zemlje u razvoju

su sve više zaostajale u svom razvoju. Dakle

dolazi do

ubrzavanja stopa rasta

odnosno do

skraćivanja vremena

koje je neophodno da bi se

udvostručilo ekonomsko bragostanje, svetska trgovina beleži rast ali je taj rast

neravnomerno

raspodeljen

između razvijenih i nerazvijenih zemalja (krajem devedesetih godina dvadesetog veka

prosecan bruto nacionalni proizvod po stanovniku između razvijenih i nerazvijenih zemalja bio je
u srazmeri 21:1)

Raste značaj tehnike i tehnologije

usled njihovog razvoja, raste proizvodnja i izvoz. Međutim

treba napomenuti da je preko 70 procenata svetskog robnog izvoza ostvaruju razvijene zemlje i to
da preko ¾ njihovog izvoza se ostvaruje na tržište razvijenih zemalja.

Finansijski

tokovi

dobijaju

na značaju – nekoliko puta su

veći

nego tokovi roba i usluga.

Globalna struktura

je povezana ali

nestabilna i naejednakosti se sve više produbljuju. Dolazi do

integracija i formiranja novih

ekonomskih sila

Imajući u vidu pomenuta globalna kretanja u svetskoj privredi i trgovini može se

zaključiti

postojeći sistem ekonomskih odnosa u svetu

ne obezbeđuje

uslove siromašnim i nerazvijenim

zemljama da povećaju svoje učešće u svetskom nacionalnom dohotku. Zbog toga se i postavlja
pitanje opravdanosti verovanja u pravičnost postojećeg svetskog ekonomskog poretka!

(2)

POJAVNI OBLICI GLOBALIZACIJE U SVETSKOJ PRIVREDI I TRGOVINI.

POJAM:

Globalizacija je intenziviranje društvenih odnosa na svetskom nivou koji povezuju

udaljene lokalitete i zajednice, podižu nivo međuzavisnosti i sadejstva, i proširuju domete moći.
Termin globalizacija počeo se intenzivnije koristiti u drugoj polovini osaamdesetih godina 20-og

veka u vezi sa ogromnim talasom inostranih direktnih investicija od strane multinacionalnih
kompanija.

Globalizaciju

karakterišu

nove tehnologije, investiranje, integracije. Naime u drugoj polovini

dvadesetog veka nove tehnologije ubrzale su procese integracije rada i kapitala, koncentraciju
proizvodnje i uključivanje velikog broja zemalja u međunarodne regionalne integracije. Porastao
je značaj regionalnih tržišta ali i zavisnost od njega je porasla. Iako je sam proces globalizacije
podstaknut brzim tehnološkim razvojem, a naročito informatičkim i komunikacionim
tehnologijama ostaje da je

ključno područje

ekonomske globalizacije u sveri trgovinske i

investicione liberalizacije (najvažniji aspekti: ukidanje nacionalnih barijera, širenje trgovine,
jačanje moći multinacionalnih korporacija...).

Ekonomska i politička međuzavisnost raste

što dovodi do brojnih kako pozitivnih tako i

negativnih posledica. Rastuća je ekonomska koncentracija moći države i TNK.

Globalizacija

dakle dovela i međunarodnog

uslovljavanja

nacionalnih politika i

slabljenja

suvereniteta država.

Sve ovo znači da multinacionalne kompanije dobijaju veliki udeo u raspolaganju svetskim
resursima proizvodnjom...Nacionalne politike su sada pod pritiskom međunarodnih finansijskig i
ekonosmskih organizacija kao što je recimo IMF i multinacionalnih kompanija, međunarodnih
agencija. Sve je to dovelo do erozije nacionalnog suvereniteta i suzilo mogućnosti vlada mnogih
zemalja a pogotovo zemalja u razvoju da izaberu pravci i politike sopstvenog razvoja. Takođe
dolazi do

multiplikovanja

aktera-činilaca svetskog ekonoomskog poretka.

PRESUDNA PITANJA

(3.1.)

STANOVNIŠTVO.

Stanovništvo

je jedno od predsudnih pitanja na kraju 20-og i početku 21. veka.

Ključne

teze

koje se razmatraju jesu

ubrzana stopa rasta svetskog stanovništva

kao i

nesklad između

populacije i dostupnih resursa

. Svetsko stanovništvo je

poraslo

sa 4 milijarde u 1975.godini na

oko 6,5 milijardi stanovnika u 2007—moj godini. Ukoliko ne bi došlo do kontrolisanog
demografskog rasta stanovništva procenjuje se da bi do 2075. godine svetsko stanovništvo poraslo
na oko

12 milijardi

(za mnoge ljude ovo je zastrašujuće i upućuje na izvesnost bede, gladi,

očajanja, socijalnih nemira i sukoba).

Takođe pored

apsolutnog rasta stanovništva u račun treba

uzeti i

stalni rast očekivanog trajanja životnog veka

(početkom 7.veka zivotno vek 30 godina, a u

periodu između 2050-2060. godine u najrazvijenijim zemljama doći će do prosečnog životnog
veka od oko 90 i 95 godina kako tvrdi Robert Hogel, dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju
1993. godine.

(3.2.)

HRANA

Hrana

je u projekcijama i scenarijima razvoja svetske privrede jedan od najvažnijih

ograničavajućih

faktora

rasta i razvoja

svetske privrede.

Hrana zavisi od

ukupne populacije,

rasta stanovništva, raspoloživih obradivih površina, neujednačenosti proizvodnje i potrošnje
između razvijenih i nerazvijenih zemalja sveta. U

razvijenim

zemljama gde živi 15 procenata

svetskog stanovništva se proizvodi 2/3 proizvoda za ishranu, a u

zemljama u razvoju

gde živi 85

procenata 1/3 proizvoda za ishranu. Hrana takođe zavisi i od drugih resursa kao što je energija,

vazduga i vode efekat staklene bašte, otpad, širenje korišćenja nuklearne energije, razvoj novih
tehnologija koje povlači kako pozitivne tako i brojne negativne posledice.

Postoji nekoliko

predloga

kako dejstvovati u pravcu sprečavanja eventualnih katastrofalnih

posledica učinka staklene bašte, a to su:



Strategija sačekati i videti

: + kontrola efekata staklene bašte, ušteda u troškovima; -

možda zakasnele mere.



Strategija pretpostaviti najgore

: + hitno preuzimanje korektivnih i preventivnih mera;

- znatni ekonomski izdatci.



Strategija ne može da škodi

: + preduzimanje korektivnih mera bez obzira na prognozu

kretanja kvaliteta životne sredine; - možda nedovoljne mere.

Takođe veoma je važno pitanje

Održivog ekonomskog rasta

(intergeneracijski kompromis) on

treba da bude usklađen sa potrebama i ograničenjima, obezbeđujući pri tome vezu između
ekoloških zahteva i ekonomskih karakteristika države.

(3.6.)

TEHNOLOGIJA

Tehnologija

predstavlja znanje o tome kako uraditi na

najbolji

mogući način sve neophodne

radnje koje su povezane sa privrednom akktivnošću. Najviše je izražena

neravnomernost

raspodeli tehnologije, korišćenju i stvaranju tehnologije

. Naime, razvoj tehnologije je uglavnom

ostvarivan u razvijenim zemljama. Skoro polovina vrednosti istraživanja su

za potrebe

odbrane,

nuklearnog oružja i istraživanja svemira dok samo 1 procenat za potrebe zemalja u razvoju. Udeo
tehnologije u rastu BDP je najveći naročito u razvijenim zemljama. Raste razvoj tehnologije
reciklaže i proizvodnje supstituta

usled

rasta uvozne zavisnosti i iscrpljivanje sirovina.

Međunarodni transfer tehnologije

se obavlja kada se znanje iz jedne zemlje – u kojoj je

raazvijeno ili pribavljeno,

prenosi

u drugu zemlju, bez nadoknade ili uz nadoknadu ( prodaja

tehnologije).

Transfer tehnologije

označava postupak pri kojem se tehnološko, organizaciono i

naučno znanje razvijeno od strane nosioca tehnologije, formalnim ili neformalnim mehanizmima
prenosi na korisnike tehnologije.

Razlikujemo

nekomercijalne oblike transfera tehnologije

( tehnička pomoć, konsultantske usluge...) i komercijalne oblike transfera tehnologije ( inostrane
direrktne investicije, izvoz tehnologije, preko licenci, konsultantskih usluga ili know – how
sporazuma.

(4.)

GLOBALNO OKRUŽENJE ZEMLJE U SVETSKOJ PRIVREDI I TRGOVINI

(4.1)

MEĐUNARODNA PODELA RADA

Međunarodna podela rada

je proces društvene reprodukcije koji

prelazi

granice jedne zemlje.

To je

organizovanje

proizvodnje i potrošnje preko granice nacionalne privrede, gde jedna zemlja

teži da se specijalizuje u proizvodnji onih roba i usluga

gde

ima konkurentske prednosti

(komparativne prednosti), što znači da može da ih proizvede jeftinije od drugih zemalja i da
razmenjuje viškove sa viškovima proizvoda drugih zemalja (u kojima oni imaju komparativnu
prednost).

Međunarodna podela rada osnovna obeležja je dobila tek u uslovima relativno razvijenih

proizvodnih snaga

formiranjem

liokalnih, regionalnih i nacionalnih tržišta, odnosno razvoj

svetske trgovine je

podstakao

razvoj međunarodne podele rada.

Omogućna

je putem

internacionalizacije proizvodnje i međunarodne trgovine.

Tehnologija

predstavlja faktor

pozicioniranja u međunarodnoj podeli rada

Smatra se da je privreda jedne zemlje

više

uključena u međunarodnu podelu rada ukoliko se

veći deo njene proizvodnje realizuje

izvozom

. Uključivanje u međunarodnu podelu rada je

coonditio sine qua non

efikasnog i stabilnog razvoja.

10.

(4.2.)

ELASTIČNOST U MEĐUNARODNOJ TRGOVINI

Elastičnost

je sposobnost reagovanja (više ili manje intenzivno) neke

ekonosmske veličine

promenu neke druge ekonomske veličine sa kojom je u međuzavisnosti.

To je mera responzivnosti

tražene ili ponuđene količine na neku od njenih determinanti.

Ekonomska veličina je elastična ako

zavisna promenljiva (y) u

velikoj

meri reaguje na promenu nezavisne promenljive (x). Mera

elastičnosti se naziva

koeficijent elastičnosti

a on se dobija tako što se stavlja u odnos

procentualna

promena zavisne promenljive (y) i

procentualna

promena nezavisno promenljive

(x). Ukoliko je koeficijent elastičnosti

veći

od 1 tada je veličina y

elastična

, a ukoliko je

manji

1 onda je veličina y

neelastična

. Elastičnost može biti

pozitivna

što znači da je međuzavisnost

dveju veličina

upravno – srazmerna

što znači da sa porastom jedne veličine raste i druga.

Negativna

elastičnost postoji u slučaju

obrnuto – srazmerne

međuzavisnosti sa porastom jedne

(x) opada druga (y).

Elastičnost u međunarodnoj trgovini:

zavisno

promenljive (y) su uvoz (tražnja) i izvoz

(ponuda) a

nezavisno

promenljiva je cena (x) uvozna ili izvozna.

VRSTE:
1. Elastičnost domaće ponude izvoza prema cenama izrađenim u domaćoj valuti:

Ova elastičnost pokazuje za koliko će porasti ponuda izvoza kada porastu cene
- Ako je koeficijent elastičnosti veći od jedan – ponuda izvoza raste jače od porasta cena –

ponuda cena je elastična

- Ako je koeficijent elastičnosti manji od jedan – ponuda izvoza raste slabije od porasta

cena – ponuda je neelastična

Položaj preduzeća u međunarodnoj trgovini je povoljniji ukoliko je domaća ponuda izvoza
elastična prema cenama.
(Ako preduzeća ili zemlja ne proizvodi dovoljno određenog proizvoda, džabe je što cene
rastu kada ona nema šta da izveze)

2. Elastičnost inostrane tražnje izvoza prema cenama izraženim u stanoj valuti

Ova elastičnost pokazuje koliko će porasti izvoz kada se smanje cene. Ovde je koeficijent u
negativnoj korelaciji.
- Inostrana tražnja izvoza raste sa padom cena u stranoj valuti
- Inostrana tražnja izvoza pada sa rastom cena u stranoj valuti
- Ako je koeficijent elastičnosti veći od jedan – izvoz raste brže od pada cena u stranoj

valuti

- Ako je koeficijent elastičnosti manji od jedan – izvoz raste slabije od pada cena u stranoj

valuti