1. Medjunarodni Marketing je sprovodjenje poslovnih aktivnosti koje
usmeravaju tok proizvoda I usluga ka potrosacima korisncimavise
od jedne zemlje
2. Kod globalne strategije bitan je : primena globalne strategije, ali I
prilagodjavanje lokalnim trzistima
3. Medjunarodne-globalne orijentacije menadzmenta (poznate kao
EPRG okvir) su: ETNOCENTRICNA, POLICENTRICNA,
REGIOCENTRICNA, GEOCENTRICNA
4. Podsticajne snage globalnog marketinga su (navedite minimalno 5) :
1. ekonomija obima, 2. ime marke, 3. pristup jeftinim resursima, 4.
subvencije, 5. izbegavanje trgovinskih barijera, 6. pristup
nacionalnim podsticajima
5. Ogranicavajuce snage globalnog marketinga su: Menadzment
miopija, organizaciona I nacionalna kultura
6. Svetska Banka je razvila system klasifikacije zemalja, prema nivou
ekonomskog razvoja koristeci kao osnovu:
INFLACIJU, BRUTO NACIONALNI DOHODAK, BROJ STANOVNIKA.
7. Karakteristike zemalja sa niskim dohotkom (prema klasifikaciji
Svetske Banke) su: ogranicena industrijalizacija I visok procenat
stanovnistva angazovanog u Poljoprivredi I proizvodnji osnovnih
poljoprivrednih proizvodaza zivot, visoka stopa Nataliteta, niska
stopa pismenosti, veliko oslanjanje na inostranu pomoc, politicka
nestabilnost I nemiri.
8. Karakteristike zemanja sa srednje-nizim dohotkom (prema Svetkoj
Banci) su: glavna konkurentna prednost ovih zemalja je u zrelim
standardizovanim, radon –intezivnim industrijama, osnovni
marketing koncepti se mogu primeniti tako da se dizajniraju
proizvodi koji odgovaraju potrebamai prihodimana trzistima manje
razvijenih zemalja.
9. Karakteristike zemalja sa srednje- visim dohotkom: procenat
stanovnistva angazovaan u poljoprivredi se smanjuje, ljudi se
usmeravaju prema industrijskom sektoru I povecava se stepen
urbanizacije, plate zaposlen su znatno manje u odnosu na razvijene
zemlje, zemlje u ovoj grupi ubrzano se industrijalizuju.
10.Karakteristike zemalja sa visokim dohotkom: osim nekoliko naftom
bogatih nacija, zemlje ove grupe su dostigle svoj sadasnji nivo
dohotka u procesu ekonomskog razvoja, vaznost usluznog sektora je
vise od 50% bruto nacionalnog dohotka
11.Nivoi ekonomske integracije su:
zona slobodne trgovine, carinska
unija, zajednicko trziste I ekonomska unija.
12.Zona slobodne trgovine: se formira izmedju dve ili vise zemalja ,
kada se dogovore da ukinu sve interne barijerepri medjusobnoj
trgovini, I mogu da uspostavljaju nezavisne trgovinske politike
prema zemljama koje nisu clanice.
13.Carinska unija: pored eliminisanih internih barijera za trgovinu,
zemlje uspostavljlaju zajednicke eksterne barijere.
14.Zajednicko trziste: pored ukidanja internih I ukidanja eksternih
barijera, zajednicko trziste omogucava slobodno kretanje faktora
proizvodnje, ukljucujuci radnu snagu, capital I informacije. Primer:
system integracije Centralne Amerike
15.Ekonomska Unija: ukidanje internih, formiranje eksternih barijera I
slobodni tok faktora. Potrebna je kordinacija I uskladjivanje
ekonomske I socijalne politike u okviru unije. To je zajednicko trziste
za proizvode, usluge I capital.
16.Nmaterijalne determinante culture su: stavovi verovanja I jezik,
religija, obrazovanje, drustvene institucije I estetika
17.Primer razlicitog shvatanja vremena kao oblika neverbalne
komunikacije: U zavisnosti od kultura, percepcija kasnjenja varira.
Na Zapadu kasnjenje od 5 min se smatra prihvatljivi. 10 min ,
domacin ocekuje dobar razlog za kasnjenje. 15 min smatra se da
nece ni doci. Dok na arapskim trzistima ova kasnjenja bi se smatrala
beznacajnim. Za njih je 15 min kasnjenja isto kao 3 min za zapadne
partnere.
18.Primer razlicitog shvatanja prostora0 rastojanja u odnosu na druge
osobe kao oblika neverbalne komunikacije: Arapi vole da stoje blizu
ljudi sa kojima razgovaraju.Ako se npr. Amerikanac “nezadovoljan”
blizinom poslovnog partnera malo udalji od Arapina, moze da bude
shvacena kao negativna reakcija.
19.Primer razlicitog shatanja medjusobnog poznavanja I poverenja kao
oblika neverbalne komunikacije: U nekim zemljama se smatra da je
bolje licno poznavati poslovnog partnera pre nego sto se posao
zakljuci. U nekim zemljama ugovori se zakljucuju rukovanjem, a ne
dugim I slozenim pregovorima.
20.Materijalne determinante culture predstavljaju: privredna,
drustvena, finansijska I marketing infrastruktura
razlikuju po tome gde postoje raspolozive prodavnice, npr. Nemci
kupuju ¼ svojih aparata putem postanskih porudzbina, dok Danci
tako kupuju nesto vise od 1%
31.Zasto se medjunarodna industrijska trzista razlikuju po tome sta se
kupuje na istima: postoje dva razloga: 1. potrobe industrijskih
potrosaca se razlikujuzbog obima poslovanja I troskova radne snage
2. ekonomska I tehnicka sposobnost kupaca
32.Zasto se industrijski potrosaci namedjunarodnom trzistu razliku po
tome ZASTO KUPUJU proizvode: Prvi razlog je zato sto ni u jednoj
zemlji industrijski kupac nije potpuno racionalan I objektivan, drugi
razlog je uloga mita u industrijskoj kupovini.
33.Zasto se industrijski potrosaci na medjunarodnoj trzistu razlikuju na
osnovu toga KO DONOSI ODLUKE u kupovini: Razlikuju se po tome
sto u zemljama sa autorativnim stilovima menadezmenta glavni
izvrsni rukovodilac ima vecu ulogu u odlucivanju, dok u zemljama
gde preovladjuju manje kompanije ili kompanije srednje velicine
uloguu odlucivanju imaju vlasnici I uticaj porodice.
34.Oblasti medjunarodnog istrazivanja su: 1. trzisni potencijali, 2.
informacije o konkurentima,3.inostrane valute,4. informacije o
propisanim merama,5. informacije o resursima, 6. opsti uslovi-
okruzenje
35. Faze marketing istrazivanja: 1. indetifikovanje problema
istrazivanja, 2. razvoj metodologije I plana istrazivanja, 3.
prikupljanje podataka, sekundarnih I primarnih, 4. analiza podatka,
5. predstavljanje rezultata istrazivanja
36.Izvori sekundarnih podataka pre pri medjunarodnom marketing
istrazivanju: Americka vlada, ambasade I konzulati. Medjunarodne
organizacije, razlicita industrijska udruzenja, usluzne
organizacije,organizacije za pruzanje informacijskih usluga,
37.Fokus grupa: grupni intervju koji usmerava obuceni moderator,koji
olaksava diskusiju o konceptu proizvoda, oglasavanja,
38.Navedite tri osnovne vrste problema u medjunarodnoom marketing
istrazivanja: 1. broj I velicina trzista, 2. koriscenje sekundarnih
podataka, 3. problem prikupljanja primarnih podataka
39.Navedite I objasnite probleme pri prikupljanju sekundarnih
podataka u medjunarodnim marketing istrazivanjima: 1. oskudnost
sekundarnih podataka, 2. pouzdanost- neke zemlje nas obavestavaju
o pravom a druge o zeljenom stanju u svojim zemljama jer su vlade
glavni istrazivaci I zabrinute su za svoj imidz. Mnoge zemlje imaju
ogranicavajuce resurse I nedostatak strucnog osoblja za prikupljanje
podataka. 3. UPOREDIVOST- ako kompanija zeli da proceni inostrana
trzistai rangira ih prema aktivnoscu trzista, onda su joj potrebni
podaci koje ce uporedjivati. Desava se da su podaci pouzdani I
raspolozivi a neuporedivi
40.Navedite I objasnite probleme pri prikupljanju primarnih podataka
u medjunarodnom marketing istrazivanju: 1. ekonomski problem-
prikupljanje primarnih podataka moze biti skupo 2. problemi
odgovora: ponasanje ljudi u vidu davanja odgovora je uslovnjeno
kulturom, 3. problemi jezika I prevoda: instrumenti istrazivanja ne
mogu da budu jednostavno prevedeni na inostrani jezikjer svako
inostrano trziste I po nekoliko jezika. 4. Problemi nivoa pismenosti I
obrazovanja: U zemljama sa visokom stopom nepismenosti , pisani
upitnici su beskorisni, a u zemljama sa srednjim nivoom pismenosti
moze doci do problema u komunikaciji. 5. problem neadekvatne
infrastructure: Istrazivanja putem poste zahtevaju pismenost I
adekvatne postanske usluge
41.Prema Porteru, determinante konkurentne prednosti drzava su: 1.
fakror uslova, 2. uslovi traznje 3. srodne I pretece industrije, 4.
strategija, truktura I rivalitet kompanija.
42.Navedite I objasnite kljucne faktore uslova koje prema Porteru uticu
na konkurentnu prednost drzava: 1. faktor ljudskih resursa- zemlje
sa povecanom ponudom radnika imaju prednost u proizvodnji
radon intezivnih proizvoda. 2. FIZICKI faktor- raspolozivost,
kvantitet, kvalitet, troskovi zemlje , vode I minerala, 3. FAKTORI
ZNANJA –drzava je konkurentnija ako raspolaze sa velikim brojem
ljudi koji su naucno, tehnicko I trzisno orijentisani, 4. FAKTORI
KAPITALA- Konkurentnije su zemlje sa niskim troskovima kapitala.
5. FAKTOR INFRASTRUKTURE- zemje sa razvijenom infrastrukturom
su razvijenije na trzistu
43.Navedite I objasnite kljcne uslove traznje koji prema Porteru uticu
na konkurentnost drzava: 1. struktura domace traznje 2. Velicina I
stopa rasta domace traznje- lakes je investirati u velike proizvodne
kapacitetekada je domace trziste dovoljno veliko, 3. Brz rast
domaceg trzista- podsticaj za brze investiranje I prihvatanje nvih
tehnologija, 4. Nacin na osnvu kojih se nacionalni proizvodi I usluge
usmeravaju inostranim trzistima
44.Objasni znacaj I uticaj srodnih I pratecih industrija na konkurentnu
prednost drzava prema Porteru: Drzava je konkurentna ako ima
