Završni rad Armuš Sanja
UVOD
Svet u kome danas mi živimo potrešen je velikom ekonomskom krizom koja se
ogleda u svim segmentima današnjeg društva. Svetska ekonomska kriza koja danas
potresa sve zemlje i ekonomije tih zemalja znamo kako, gde i kada je nastala i zašto, ali
ne znamo kad će se ona i sa kakvim posledicama završiti po naše društvo. Svet su i ranije
potresale ekonomske krize, setimo se samo 1929. godine kada je kriza potresla Evropu, a
zatim se preselila u SAD i izazvala krah berze u SAD - u.
Otkako postoje berze i složeni finansijski sistemi, javljale su se i finansijske krize.
Nekada su one obuhvatale delove sveta, a nekada, kao na primer 1929-1930. godine,
gotovo čitavu planetu.
Najopštije rečeno, finansijske krize predstavljaju kontinuirani proces opšteg pada
tržišnih cena hartija od vrednosti na određenom tržištu. I shodno tome, najčešće su samo
odraz privredne krize. Ipak, finansijske krize mogu prethoditi privrednim i biti njihov
uzrok. Prethodno pomenuta privredna kriza 1929-1930. godine tipičan je primer krize
nastale usled berzanskog kraha i pada tržišne cene gotovo svih hartija od vrednosti. Ovde
se na završava problematika nastanka i razvitka krize jer se ona, poput pantljičare, sastoji
od niza elemenata koji se jedan na drugi nadovezuju, čineći gotovo nemogućim
utvrđivanje njenog početka i njenog kraj. U slučaju krize, pad cena na finansijskom
tržištu uslovljen je, razume se, padom tražnje za hartijama od vrednosti.
Razlog ovome leži u činjenici da investitori ne mogu ili jednostavno ne žele da
svoj novac ulože u određenu hartiju. Bilo da je problem u nepoverenju ili nepostojanju
slobodnih finansijskih sredstava, epilog je isti - cene padaju. Kada se ovaj proces odvija
na opštem nivou, razumljivo dolazi da panične spirale rasprodaje, u kojoj investitori žele
da što pre izađu iz svojih pozicija kako bi sačuvali uloženo. Ovaj proces prenosi se dalje
na privredu i kompanije čije se hartije kotiraju na berzama, pa tako one gube mogućnost
daljeg finansiranja i prinuđene su na, u najmanju ruku, usporavanje rasta, ali češće na
smanjenje obima proizvodnje.
A kako je, nažalost, uvek najlakše rešiti se radnika ili, u blažem slučaju, smanjiti
im plate, ionako oskudna tražnja za proizvodima dodatno se smanjuje, dovodeći privredu
1
Završni rad Armuš Sanja
do recesije – perioda osetno smanjenog obima proizvodnje i trgovine, uz značajno
povećanje nezaposlenosti.
MMF je osnovan 1944. godine u
Bretton Woods-u
(USA), na međunarodnoj
monetarnoj konferenciji posvećenoj izgradnji finansijskih institucija koje će pomoći
ekonomski oporavak i razvoj nakon velikih razaranja u II svetskom ratu. Istorija je
pokazala da privredni razvoj ide uporedo sa razvojem međunarodnih ekonomskih odnosa,
pa je bilo potrebno „kreirati“ sistem koji će podržavati razvoj međunarodnih ekonomskih
tokova. MMF - u je pripala uloga regulisanja međunarodnih monetarnih odnosa, imajući
u vidu česte poremećaje monetarnog sistema između dva svetska rata koji su negativno
uticali na razvoj trgovine i ekonomski rast.
Na istoj konferenciji osnovana je i Međunarodna banka za obnovu i razvoj
(IBRD), okosnica Svetske banke, čiji je zadatak prvobitno bilo davanje dugoročnih
zajmova za obnovu ratom razrušenih privreda, a danas smanjenje siromaštva u svetu.
Ciljevi MMF - a definisani pri osnivanju su: razvoj međunarodne monetarne
saradnje, podrška stabilnim deviznim kursevima, pomoć uvođenju mltilateralizma u
međunarodnu trgovinu i plaćanja i davanje kratkoročnih kredita za uravnoteženje platnog
bilansa.
Svrha svih navedenih ciljeva je stvaranje povoljnog međunarodnog ekonomskog
ambijenta za razvoj međunarodne trgovine, a time i ekonomski razvoj u celini. Danas su
ciljevi MMF - a u nekoj meri modifikovani. Sistem fiksnih deviznih kurseva (za koje se
zalagao MMF) je napušten još 1973. („slom
bretonvudskog
monetarnog sistema“), a
multilateralizam je ubedljivo dominantan sistem trgovine i plaćanja. Okosnicu današnje
aktivnosti MMF - a čini davanje kredita zemljama članicama i podrška međunarodnoj
monetarnoj saradnji.
Tema mog završnog rada je „
Međunarodni monetarni fond u savremenoj
svetskoj ekonomskoj krizi
“. Materijalnu osnovu za početak izrade rada obezbedilo je
prikupljanje domaće i strane literature, pribavljanje informacija sa Interneta, kao i
upotreba statističkih podataka i druge empirijske građe za istraživanje. Ovaj rad pored
uvoda i zaključka, ima dva osnovne celine. Svaka celina ima po nekoliko poglavlja.
2
Završni rad Armuš Sanja
PRVI DEO
1.MEĐUNARODNI MONETARNI FOND
MMF je osnovan 1944. godine u
Bretton Woods - u
(USA), na međunarodnoj
monetarnoj konferenciji posvećenoj izgradnji finansijskih institucija koje će pomoći
ekonomski oporavak i razvoj nakon velikih razaranja u II svetskom ratu. Istorija je
pokazala da privredni razvoj ide uporedo sa razvojem međunarodnih ekonomskih odnosa,
pa je bilo potrebno „kreirati“ sistem koji će podržavati razvoj međunarodnih ekonomskih
tokova. MMF - u je pripala uloga regulisanja međunarodnih monetarnih odnosa, imajući
u vidu česte poremećaje monetarnog sistema između dva svetska rata koji su negativno
uticali na razvoj trgovine i ekonomski rast.
Na istoj konferenciji osnovana je i Međunarodna banka za obnovu i razvoj
(IBRD), okosnica Svetske banke, čiji je zadatak prvobitno bilo davanje dugoročnih
zajmova za obnovu ratom razrušenih privreda, a danas smanjenje siromaštva u svetu.
1.1.Ciljevi MMF – a
Ciljevi MMF-a definisani pri osnivanju su:
1
- razvoj međunarodne monetarne saradnje,
- podrška stabilnim deviznim kursevima,
- pomoć uvođenju mltilateralizma u međunarodnu trgovinu i plaćanja i
- davanje kratkoročnih kredita za uravnoteženje platnog bilansa.
Svrha svih navedenih ciljeva je stvaranje povoljnog međunarodnog ekonomskog
ambijenta za razvoj međunarodne trgovine, a time i ekonomski razvoj u celini.
Danas su ciljevi MMF -a u nekoj meri modifikovani. Sistem fiksnih deviznih
kurseva (za koje se zalagao MMF) je napušten još 1973. („slom bretonvudskog
monetarnog sistema“), a multilateralizam je ubedljivo dominantan sistem trgovine i
plaćanja. Okosnicu današnje aktivnosti MMF -a čini davanje kredita zemljama članicama
i podrška međunarodnoj monetarnoj saradnji.
1
Grgić, M., Bilas, V.,:
Međunarodna ekonomija
, LARES PLUS, Zagreb, 2008.
4
Završni rad Armuš Sanja
Postoji nekoliko načina kojima MMF stiče sredstva koja zatim plasira zemljama
članicama kojima su potrebna:
2
- Uplaćeni kapital u vidu kvote koju je svaka zemlja dužna da uplati prilikom
učlanjenja u MMF. Visina kvote zavisi od ekonomske snage zemlje. Način uplate kvote
je sledeći: 25% u konvertibilnoj valuti (do 1975. ovaj deo je mogao da bude uplaćen i u
zlatu, a od tada zlato više nema ulogu novca) i preostalih 75% kvote u nacionalnoj valuti.
- Povremeno zaduživanje MMF - a prema zemljama članicama koje su u
mogućnosti da pozajmljuju sredstva. MMf je do sada „sklopio“ dva aranžmana o
pozajmljivanju sredstava sa većim brojem država. To su GAB – Opšti sporazum o
pozajmljivanju i NAB – Novi sporazum o pozajmljivanju.
- Prihod po osnovu datih zajmova. Naime, svi krediti MMf - a se daju uz
određenu kamatu koje zemlje dužnice moraju da plate.
- Dodatna sredstva od emitovanja SDR – Specijalnih prava vučenja, sredstva
plaćanja koje je MMF kreirao 1967. godine u cilju povećanja likvidnosti međunarodnih
plaćanja, čiji je iznos rastao u skladu sa rastom međunarodne trgovine.
MMF je organizovan po principu akcionarskog društva (broj glasova svake
zemlje u odlučivanju zavisi od uplaćenih sredstava). Za uplaćenu kvotu zemlja dobija
250 glasova, a za svakih uplaćenih 100.000 SDR preko kvote zemlja dobija još po jedan
glas (vrednost SDR se utvrđuje na osnovu vrednosti značajnih svetskih valuta. Pre
kreiranja SDR, uplaćena sredstva su se iskazivala u američkim dolarima, USD.)
3
1.2.Uslovi za dobijanje kredita od MMF - a
Od visine kvote koju je uplatila zavisi i iznos sredstava (visina kredita) koji
zemlja može dobiti od MMF - a. Po pravilu (koje ima izuzetaka) maksimalan iznos
sredstava je 125% kvote.
4
Uslov za dobijanje kredita od MMF - a je usaglašen program platnobilansnog
prilagođavanja – stabilizacioni program – čiji je cilj uklanjanje uzroka koji su zemlju
2
Grgić, M., Bilas, V.,:
Međunarodna ekonomija
, LARES PLUS, Zagreb, 2008.
3
Grgić, M., Bilas, V.,:
Međunarodna ekonomija
, LARES PLUS, Zagreb, 2008.
4
Jovović, D.,. :
Međunarodne finansijske institucije
, Beograd, 2005.
5
Završni rad Armuš Sanja
2.BRETONVUDSKI MONETARNI SISTEM
Stabilnost deviznih kurseva je bio jedan od osnovnih ciljeva MMf - a prilikom
osnivanja. MMF se zalagao za fiksne devizne kurseve verujući da njihova stabilnost
pozitivno utiče na razvoj međunarodnih ekonomskih tokova smanjujući „devizni rizik
međunarodnog poslovanja“. Drugi razlog je bio pokušaj da se spreče „konkurentske
devalvacije“ – namerno obaranje vrednosti sopstvene valute, čime se povećava cenovna
konkurentnost domaćih proizvođača na domaćem i inostranom tržištu, što je bila česta
praksa u međuratnom periodu.
Bretonvudski monetarni sistem se zasnivao na konvertibilnosti dolara u zlato.
Dok su mnoge valute pre I svetskog rata bile konvertibilne u zlato, periodi ratova i
ekonomskih kriza koji su usledili su prouzrokovali sve veće napuštanje konvertibilnosti
valute u zlato. Jedina valuta koja je tu vrstu konvertibilnosti zadržala i nakon II svetskog
rata je američki dolar. Objašnjenje se nalazi u činjenici da su SAD jedina svetska sila
koja je iz rata izašla ekonomski ojačana, zahvaljujući tome što se rat nije vodio na njenoj
teritoriji. Jedan dolar se nakon II svetskog rata mogao razmeniti za (konvertovati u)
0,888671 g zlata (drugačije izraženo, jedna fina unca zlata je vredela 35 USD).
6
Prema pravilima Fonda, zemlje članice su morale da odrede vrednost, tj.“paritet“
svoje nacionalne valute u USD (ili zlatu). Deviznom kursu je bilo dozvoljeno da oko
zvanično utvrđenog pariteta varira + - 1%, tj. postojala je obaveza centralnih banaka da u
tim granicama održavaju vrednost sopstvene valute.
7
Sprovođenje devalvacije, ukoliko je
ona neophodna, zahtevalo je prethodni dogovor sa MMF-om.
Bretonvudski monetarni sistem je dobro funkcionisao samo do kraja 60 - tih
godina XX veka. Promenjeni odnosi ekonomskih snaga u svetu nakon završene obnove
ratom razorenih privreda i perioda ubrzanog ekonomskog rasta zahtevali su i promenu
odnosa valuta. Tako su ranije uspostavljeni valutni pariteti postali neodgovarajući. Više
reči o uzrocima krize bretonvudskog sistema biće reči kasnije. Početak sloma
bretonvudskog sistema odigrao se 1971. godine, kada SAD ukidaju konvertibilnost dolara
u zlato i devalviraju dolar (nova vrednost dolara je: jedna unca zlata = 38 USD). U želji
6
sr.wikipedia.org/sr/Međunarodni_monetarni_fond, pristup sajtu 27.11.2010, vreme pristupa 22:15:00.
7
sr.wikipedia.org/sr/Međunarodni_monetarni_fond, pristup sajtu 27.11.2010, vreme pristupa 22:15:00.
7
