SEMINARSKI RAD
Predmet: Međunarodna ekonomija i finansije
Тема: Međunarodni monopoli: transnacionalne i
multinacionalne kompanije
SADRŽAJ
Uvod......................................................................................................str.1
Transnacionalne kompanije...................................................................str.2
- pojam i razvoj..............................................................................str.2
- korporacijski kapitalizam............................................................str.3
- globalna imperija.........................................................................str.4
- povećanje moći............................................................................str.5
- faze razvoja o organizacioni oblici TNK....................................str.6
- uloge transnacionalnih menadžera..............................................str.7
Multinacionalne kompanije...................................................................str.7
- šta su to MNK i koja je njihova uloga u ekonomskom i kulturnom
životu.....................................................................................................str.8
- zbog čega nerazvijene zemlje ulaze u integracije.......................str.9
- zašto bi MNK trebalo da podležu međunarodnim propisima...str.11
- prva investicija japanske MNK u Srbiji....................................str.12
Zaključak.............................................................................................str.13
Literatura.............................................................................................str.15
http://www.maturski.org
1
UVOD
Nagli razvoj globalizacije poslovanja uzrokovao je porast konkurencije na
međunarodnom tržištu. Broj organizacija različite forme organizovanja se uvećavao u
skladu sa razvojem stepena poslovanja. Međutim, usled sve veće globalizacije,
neophodno je izvšiti klasifikaciju učesnika na globalnom tržištu, kako bismo imali
jasniju sliku odnosa između aktera globalnog tržišta.
Organizacje koje su prisutne na svetskom tržištu klasifikuju se prema:
1
Nivou tržišne angažovanosti
Veličini, imovini, dohotku, profilu, prodaji, zaposlenosti i sl.
Polazeći od eventualnog pristupa i nivoa tržišne angažovanosti, Keegen je izvršio
klasifikaciju preduzeća na:
2
nacionalna, međunarodna, multinacionalna,
tansnacionalna i globalna. Međutim, u ovoj klasifikaciji koja je karakteristična za
anglosaksonsko područje najviše nejasnoća odnosi se na multinacionalno preduzeće,
jer se pod ovim pojmom obuhvata veoma široka lepeza učesnika na međunarodnom
tržištu, počev od nacionalnog do multinacionalnog preduzeća.
Međutim, ako zanemarimo ovo viđenje stvari, daje nam se mogućnost da prihvatimo
klasifikaciju organizacija organizacija koja je sada opšte prihvaćena u većem delu
sveta. Razlikujemo sledeće forme preduzeća:
nacionalno preduzeće
zasniva svoju
aktivnost na domaćem tržištu;
izvozno preduzeće
je nacionalno preduzeće koje
prodaje proizvode na međunarodnom tržištu preko svojih filijala ili vrši licenciranje
tehnologije za korištenje u inostranstvu;
preduzeće međunarodnog karaktera
, vrši
svoju aktivnost i nadomaćem i na inostranom tržištu. Put do međunarodnog vodi od
nacionalnog i izvozno-orjentisanog preduzeća. Međunarodno preduzeće zasniva svoju
strategiju rasta i razvoja na ravnopravnom tretmanu nacionalnog i međunarodnog
tržišta, obavljajući svoju aktivnost istovremeno na oba. Za ova preduzeća nije bitna
veličina tržišta. Već pozitivno mišljenje o uslovima poslovanja, pri čemu se nekad
povoljniji uslovi nalaze na međunarodnom nego na domaćem tržištu;
transnacionalne
kompanije,
zasnivaju svoje poslovanje na kapitalu jedne zemlje koja je zastupljena u
više zemalja. Transnacionalna kompanija posluje u jednoj do pet zemalja, odnosno
1
Brien R. Jet, Contesting Global Governance: Multinational Economic Institutions and Global Social Movements,
Cabridege Universitz Press, 2000, pp. 18.
2
Scholte J. A., Globalization a critical introduction, New Zork, 2000, pp. 17-23.
2
Micubiši i mnoge druge. Čak i kada TNK imaju jasno nacionalno odredjenje, orijentisane su
ka globalnim tržištima i globalnom profitu.
Transnacionalne kompanije se nalaze u samom središtu ekonomske globalizacije: one
čine dve trećine ukupne svetske trgovine, one su akteri širenja novih tehnologija po celoj
zemljinoj kugli i glavni činioci na međunarodnim finansijskim tržištima. Kao što je primetio
jedan autor, one su “stožeri savremene svetske ekonomije” (Held i dr. 1999. , str 282). Preko
400 TNK imalo je godišnji prihod od prodaje preko 10 milijardi dolara 1996. godine, dok je
u isto vreme samo 70 zemalja moglo da se pohvali bruto nacionalnim dohotkom (BND) u
visini te cifre. Drugim rečima, vodeće transnacionalne kompanije su ekonomski snažnije od
većine zemalja sveta.
TNK su postale globalni fenomen u godinama nakon Drugog svetskog rata. Ekspanzija u
prvim posleratnim godinama došla je iz firmi koje su imale sedište u SAD, ali su do 1970.
godine i evropske i japanske firme počele da investiraju u inostranstvu. Krajem osamdesetih
i devedesetih godina, TNK su se dramatično proširile uspostavljanjem tri moćna regionalna
tržišta:
Evrope ( Jedinstveno evropsko tržište )
Azije i Pacifika ( Osaška deklaracija garantovala je slobodnu i otvorenu trgovinu do
2010. godine )
i Severne Amerike (NAFTA – Severnoamerički sporazum o slobodnoj trgovini ).
Od početka devedesetih godina, i zemlje u ostalim delovima sveta su liberalizovale
ograničenja inostranom investiranju. Do početka dvadeset prvog veka bilo je malo
ekonomija u svetu koje su ostale van domašaja TNK. U toku poslednje decenije,
transnacionalne kompanije sa sedištem u industrijalizovanim ekonomijama posebno su
aktivne u širenju svog poslovanja na zemlje u razvoju i društva bivšeg Sovjetskog Saveza i
istočne Evrope.
KORPORACIJSKI KAPITALIZAM
Svoju globalnu moć transnacionalne kompanije ostvaruju putem kontrole tri
najznačajnija tržišta: tržišta roba i usluga, finansijskog tržišta i tržišta informacija. Na
taj način se pored ekonomskih procesa, kontrolišu i neekoomski procesi, kao što su:
politički, kulturni, ideološki itd. Time postaje jasno zašto se transnacionalne
kompanije ne ustručavaju da preduzmu sve što smatraju potrebnim da zaštite svoje
monopolske interese i ubede svetsku javnost da je i ekonomski, a i svaki drugi rat,
legitimno sredstvo u zaštiti slobodne trgovine, slobodnog toka kapitala, znanja, ljudi i
svega ostalog što doprinosi povećanju profita.
4
Iza moćnih transnacionalnih kompanija stoje njihove moćne nacionalne države,
koje su uvek spremne da ih podrže u “svetoj misije globalizacije”, ako treba i
oružanom silom. U tim činjenicama treba tražiti najvažnihe razloge pružanja otpora
prisustvu transnacionalnim kompanijama u nerazijenim zemljama, čak i ako je ono iz
ekonomskih razloga dobrodošlo.
Kao pozitivni efekti prisustva transnacionalnih kompanija, kao “motora”
privrednog rasta u zemljama tzv. trećeg sveta, najčešće se navode novi “sveži” kapital
u vidu direktnih investicija, bez čega ne može biti nikakvog privrednog rasta; nova
tehnologija, bez koje nije moguć nikakav napredak u podizanju kvaliteta proizvoda,
konkurentnosti, strukturnih promena itd; povećanje zaposlenosti, ali i nezaposlenost,
kada se izvodi tehnološka modernizacija, ili prilikom tzv. preuzimanja, kada se
zatvaraju preuzeta domaća preduzeća; porast izvoza i deviznih prihoda neophodnih za
servisiranje spoljnih dugova i za novi uvoz.
Početkom 21. veka, transnacionalne kompanije kontrolišu direktno ili
indirektno, dve trećine svetske proizvodnje i trgovine, i tri četvrtine međunarodnog
transfera tehnologije. Velika koncentracija industrijskog i finansijskog kapitala preti
da naredih godina dostigne takav stepen ekonomske i finansijske moći da će biti u
stanju da praktično kontroliše državne institucije, pa čak i ustanove međunarodne
zajednice.
Na taj način nastaje jedan novi kvalitet kapitala čija logika nije više vezana za
matičnu zemlju nego za sistem kao celinu. Korporacijski kapital rađa novi
socioekonomski sistem: korporacijski, odnosno predatorski kapitalizam. Ovakva
transformacija vlasničkih odnosa predstavlja pretvaranje individualnog vlasništva u
grupno, odnosno u vlasništvo proizvodnih grupa i grupacija, čime su opet nacionalne
granice postale preuske za dalji razvoj proizvodnih snaga. Mondijalizacijom se
urušavaju klasične države – nacije i javlja se novi tip kapitalizma kojeg “krasi”
neograničena ekspanzija.
Ovaj agresivni tip kapitalizma neki teoretičari nazivaju i turbokapitalizmom, jer
ima logiku sveopšte privatizacije uz pomoć savremenih tehnologija, posebno
kompjuterske. Zato se mnoge zemlje suočavaju s neizbežnim pitanjem ekonomske
odbrane od turbokapitalizma. Jedna od najznačajnih mera jeste primena novog
koncepta poslovne špijunaže, jer je nedostatak informacija, odnosno informacijski jaz
u modernom društvu, krivac broj jedan za sve njegove probleme.
GLOBALNA IMPERIJA
Velike svetske sile, radi ostvarivanja svojih interesa često koriste sredstva
ekonomskog pritiska i ucene. Po svom cilju, obliku ispoljavanja, snagama koje ih
sprovode i posledicama koje iz njih proizilaze ona su dobila takva obeležja da se
5
