Међународни трансфер технологије
1. УВОД
Међународно пословање подразумева све бизнис трансакције у
које су укључене две или више земаља. Ове бизнис трансакције
могу бити приватне или владине. У случају приватних фирми,
трансакција је мотивисана профитом, док трансакције влада
земаља често не фокусирају профит као основни мотив при
обављању међународног бизниса.
Дакле, међународни бизнис, односно међународно пословање
обухвата редовну размену робе и услуга са државама у
иностранству.
Међутим, међународно пословање не представља само промет
материјалних добара и непроизводних услуга, већ у одређеним
случајевима представља инструмент остваривања политичко-
економских интереса појединих држава. Међународну пословање
данас карактерише све већи утицај мултинационалних и
транснационалних компанија. Ове компаније обезбеђују сировине
по повољним ценама из земаља у развоју, где експлоатишу и
јефтину радну снагу; оне се јављају и у развијеним државама где
комплетирају процес производње или га осамостаљују, чиме
проширују своје тржиште и користе предности економије обима.
Чест мотив извоз капитала мултинационалне и транснационалне
је и заобилажење царинских баријера, као и потискивање
конкуренције. Мултинационалне и транснационалне кроз оквире
међународног пословања, великој мери утичу на међународне
односе.
Националне привреде држава у свету без обзира на степен свог
развитка нису у стању да се изолују од токова глобализације и
регионализације светске привреде. Националне границе земаља се
због јачања регионалних интеграција постепено губе.
Трговинска делатност постаје спољна и у оквирима
међународног пословања, тек када пређе трговинско-политичку
границу одређеног региона или земље. Географске и
културолошке удаљености између земаља се перманентно смањују
услед експанзије техничко-технолошког развоја, чиме је
1
Међународни трансфер технологије
омогућено компанијама знатно проширење тржишта и извора
сировина.
1
1
http://www.vikipedija.rs
2
Међународни трансфер технологије
продаваца, а ,посебно, купца од продавца. Продаја технологије
омогућује релативно већу зарадудобити од продаја робе и услуга.
Сада је потребно дати дефиницију технологије у ужем и ширем
смислу.
Под технологијом у ужем смислу
подразумева се
одређени поступак или скуп поступака, који омогућују да се, уз
одговарајућа улагања у процес производње (рад, сировине,
средства за рад) добију производи са унапред утврђеним
својствима, а који су неопходни грађанима, предузећима и
државама. Сличну дефиницију дао је физичар Ампере у другој
половини XIX века. Он је технологију дефинисао као ¨скуп
поступака способних да природу ставе у службу човекове среће¨.
Под технологијом у ширем смислу
подраѕумева се,поред
појма у уѕем смислу,јос и низ других активности у процесу
друштвене репродукције као што су:
Унапређење производних процеса и организације рада,
усавршавање кадрова, савремено управљање (менаџмент),
истраживање тржишта (маркетинг) и слично.
Стваралаштво пролази из интелекта, умног рада. Знање је роба,
али само право, не обично знање. Постоје фундаментална и
примењена истраживања. Фундаментална знања нису директно
примењива, него служе даљем развоју науке. Одговорна држава
никад не сме запоставити ни ова знања.
Иновације
се своде на иновације производа, иновације услуга,
иновације сировине и материјала, иновацијепроизводних процеса,
иновације организације и управљања, иновације испоруке и
дистрибуције, иновације тржишта.
Прва
технолошка револуција настала је појавом парне машине у
Енглеској 1793. године, а узроковала је нагли развој индустрије
саобраћаја. Може се назвати енергетском револуцијом.
Друга
је
настала у другој половини, односно крајем ХIХ века, појавом
наизменичне струје (Никола Тесла), што је узроковало
појавуелектричних машина и низа нових производа. Назива се
индустријском револуцијом.
Трећа
је настала у другој половини ХХ века, почевод 1957. године
када су компијутери ителекомуникације (електроника и
информатика) препородили свет. Када је шездесетих година ХХ
века дат у комерцијалну употребу први компијутер коштао је
1.000.000 долара. Данас ПС рачунар кошта око 1.000 долара, а
његова брзина и капацитет су 1.000 пута већи. Карактеристика
4
Међународни трансфер технологије
треће технолошке револуције је да је индустријско друштво
претвотено у такозвани
информативно друштво.
Најновије технологије су:
Нови материјали, биотехнологије, микропроцесори, рачунари,
телекомуникације и роботика. Сектор
нових материјала
обухвата
био материјале, високотемпературне суперпроводнике, нове
керамичке материјале, легуре, композитне материјале, танке
дијамондске филмове, мембране, полимере. Сектор за
информатичку технологију
обухвата проналаске везане са
дигиталним, оптичким и аналогним рачунарским хардвером и
софтвером, те производњу и примену полупроводника.
Биотехнологија
је наука која себави (изучава) оплемењивање
биљака и животиња и производњу лекова за продужавање људског
живота. Година 1980. је пресудна за настанак биотехнологије. Те
године Врховни суд САД у спору ¨Diamond¨ против ¨Chacrabarty¨
одлучио је да једна бактерија која је, генетским инжењерингом
подешена за разграћивање сирове нафтеможе да се патентира, као
и све што је под сунцем усавршио човек. Од тада се признају
патенти из области биотехнологије, односно генетике, а под
заштитом су и нове биљне сорте, људски генови, ДНК анализе. То је
стимулисало научни рад у овој облчасти и означило праву
технолошку револуцију у медивини и судству.
Три су кључне фазе у примени нове технологије:
Настанак идеје и могућа решења,
Истраживања и уобличавање технолошког поступка,
Имплементација истраживања (практична примена).
Технолошки развој, коме је мајка наука, радикално мења
услове људског живота и ствара нови свет.
3. ОБЛИЦИ ТЕХНОЛОШКИХ ИЗУМА И
НАЧИН ЊИХОВОГ ТРАНСФЕРА
Облици технолошког изума
Технолоски изуми своде се на инетлектуалну својину, а деле се
на ауторска и сродна права и индусријску својину.
Ауторска права
су:
5
