UNIVERZITET CRNE GORE
EKONOMSKI FAKULTET PODGORICA
Februar, 2010. godine
DIPLOMSKI RAD
Tema:
M
M
E
E
ð
ð
U
U
N
N
A
A
R
R
O
O
D
D
N
N
O
O
K
K
R
R
E
E
T
T
A
A
N
N
J
J
E
E
J
J
A
A
V
V
N
N
O
O
G
G
K
K
A
A
P
P
I
I
T
T
A
A
L
L
A
A
(
(
P
P
O
O
S
S
E
E
B
B
A
A
N
N
O
O
S
S
V
V
R
R
T
T
N
N
A
A
C
C
R
R
N
N
U
U
G
G
O
O
R
R
U
U
)
)
STUDENT:
MENTOR:
Darmanovi
ć
Milica
prof dr Danijela Ja
ć
imovi
ć
INDEKS:
59/05
2
S a d r ž a j :
Uvod.............................................................................................................3
1. Pojam i vrste me
ñ
unarodnog kretanja kapitala………...…………………….….4
1.1.
Motivi me
ñ
unarodnog kretanja kapitala………………………....……….…...9
2. Me
ñ
unarodne finansijske organizacije kao nosioci me
ñ
unarodnog
kretanja javnog kapitala………………………………..........................……….…11
2.1.
Svjetska Banka u procesu me
ñ
unarodnog kretanja javnog kapitala.........12
2.1.1. Da li je zbog globalne krize pove
ć
ano kretanje javnog
kapitala ka ugroženim zemljama?...................................................15
2.2.
Uloga Me
ñ
unarodnog monetarnog fonda u procesu me
ñ
unarodnog
kretanja javnog kapitala……………………………….............................….16
2.2.1. Plasiranje i priliv kapitala u toku globalne krize...............................17
2.3.
Evropske finansijske organizacije…………………………………...……….19
2.3.1. Uticaj finansijske krize na poslovanje evropskih finansijskih
organizacija.....................................................................................22
3. Crna Gora kao u
č
esnik u procesu me
ñ
unarodnog kretanja
javnog kapitala….…………………………………………………………………….23
3.1.
Saradnja Crne Gore sa medjunarodnim finansijskim organizacijama
u vidu pozajmica i projekata…......................…………………………..…..23
3.2.
Argumenti za i protiv aranžmana sa Me
ñ
unarodnim monetarnim
fondom …......................…………………………………………………..…..25
4. Zaklju
č
ak……………………………………..……………………………...………...26
Literatura...................................................................................................27
4
1. Pojam i vrste me
ñ
unarodnog kretanja kapitala
Pod me
ñ
unarodnim kretanjem kapitala podrazumijeva se transfer realnih i
finansijskih sredstava izme
ñ
u subjekata iz razli
č
itih zemalja sa odloženim
kontratransferom za odre
ñ
eni vremenski period, a u cilju ostvarivanja odre
ñ
enih
ekonomskih i politi
č
kih interesa u
č
esnika u tom transferu.
1
Nijedna savremena privreda ne može se izolovati od potrebe da izvozi i uvozi
kapital, bez obzira na to da li, ukupno gledano, ima neto suficit ili neto deficit u kapitalu,
tako da je kretanje kapitala izme
ñ
u zemalja dvosmjerno, pri
č
emu se u jednom slu
č
aju
subjekti odre
ñ
ene zemlje pojavljuju kao davaoci, a drugi kao korisnici kapitala.
Najve
ć
i dio me
ñ
unarodnog kretanja kapitala odvija se izme
ñ
u razvijenih zemalja,
odnosno subjekata ovih zemalja, koji su glavni davaoci i korisnici kapitala u svjetskim
razmjerama. Privrede u razvoju ( zemlje u razvoju i zemlje u tranziciji ) se kao grupacija
uglavnom pojavljuju kao korisnici kapitala, a mnogo manje kao davaoci kapitala, mada
se neke od njih, u poslednje vrijeme, u odre
ñ
enoj mjeri, pojavljuju kao relativno zna
č
ajni
davaoci kapitala.
Kretanje kapitala izme
ñ
u subjekata razli
č
itih zemalja vrši se u raznim oblicima od
kojih su dva osnovna:
1. me
ñ
unarodno kretanje javnog kapitala
2. me
ñ
unarodno kretanje privatnog kapitala
2
Kapital pojedinaca, privatnih preduze
ć
a, akcionarskih društava, poslovnih banaka i
sli
č
nih nevladinih organizacija naziva se privatnim, dok se javnim kapitalom smatra onaj
koji dolazi od državnih institucija, centralnih banaka i sli
č
nih izvora. Privatni kapital kre
ć
e
se prvenstveno u obliku direktnih investicija, portfolio investicija, kao i u formi kredita i
depozita. Javni kapital se kre
ć
e u obliku bilateralnih zajmova i kredita, portfolio
investicija i u formi bespovratne ekonomske pomo
ć
i. Posebna vrsta javnog kapitala su
zajmovi me
ñ
unarodnih organizacija, kao što su Medjunarodna banka za obnovu i razvoj
(IBRD), Me
ñ
unarodni monetarni fond (IMF), Me
ñ
unarodno udruženje za razvoj (IDA),
Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD), Me
ñ
unarodna finansijska korporacija (IFC)
i druge institucije sa sli
č
nim profilom angažovanja.
Me
ñ
unarodni tokovi kapitala se prema ro
č
nosti dijele na kretanje:
1. kratkoro
č
nog,
2. srednjoro
č
nog i
3. dugoro
č
nog kapitala.
Ne postoje usaglašeni kriterijumi za ovu podjelu: u kategoriju kratkoro
č
nog kapitala se
svrstavaju plasmani sa rokom do godinu dana, ali ponekad i oni sa rokom do tri godine;
1
Dr Milorad Unkovi
ć
„Me
ñ
unarodno kretanje kapitala i položaj Jugoslavije“, Nau
č
na knjiga, Beograd, 1980, str. 11
2
Dr Predrag Jovanovi
ć
Gavrilovi
ć
„ Me
ñ
unarodno poslovno finansiranje“, Univerzitet u Beogradu, Ekonomski fakultet,
Beograd, 1998, str. 114-117
5
u dugoro
č
ni kapital uklju
č
uju se plasmani sa rokom iznad osam ili iznad deset godina.
Po pravilu, srednjoro
č
ni i dugoro
č
ni kapital služi za investicione svrhe, a kratkoro
č
ni za
finansiranje teku
ć
eg poslovanja. Mogu
ć
e je, me
ñ
utim, da se i kratkoro
č
ne pozajmice
koriste za invsticiona ulaganja, a prodajom dugoro
č
nih vrijednosnih papira da se
obezbje
ñ
uju sredstva za teku
ć
e poslovanje.
Kapital se može transferisati u
nov
č
anom obliku
(transfer finansijskih sredstava)
ili transferom
realnih vrijednosti
(izvoz opreme i druge robe). U nekim slu
č
ajevima se
kod odobravanja finansijskih kredita kao uslov postavlja da se njegova sredstva koriste
za kupovinu robe i usluga od odre
ñ
enih isporu
č
ilaca i tada se govori o
vezanim
kreditima
.
Po svojoj namjeni, inostrani kapital se može plasirati u ta
č
no odre
ñ
ene projekte
(project approach)
ili u ostvarivanje širih ravojnih ciljeva, odnosno programa
(program
approach)
.
3
Kapital za realizaciju odre
ñ
enih projekata naj
č
eš
ć
e traže pojedina
č
na
preduze
ć
a, ali to mogu biti države (vlade), ako su ovi projekti strateškog privrednog i
razvojnog zna
č
aja, pri
č
emu su države te koje traže kapital za programe.
Privatni investitori gotovo isklju
č
ivo plasiraju kapital u odre
ñ
ene projekte, dok
javni kapital, pored projekta, prihvata da se angažuje i u realizaciji programa. Projekti
više odgovaraju davaocima kapitala, pogotovo onim privatnog karaktera, jer pružaju
ve
ć
e garancije za rentabilnu upotrebu sredstava i lakše vezivanje transfera kapitala za
isporuke robe, usluga i tehnologije. S obziroma na globalnu prirodu programa, zajmovi
za programe više odgovaraju korisnicima, jer predvi
ñ
aju manji stepen vezivanja,ali nose
u sebi rizik nedovoljno namjenskog i efikasnog koriš
ć
enja sredstava, što se pokazalo u
brojnim programima javne pomo
ć
i za razvoj.
Globalni tokovi kapitala, 1990-2007, u trilionima dolara
2,1
1,2
1,5
1,9
0,3
0,3
1,0
1,1
1,0
0,9
0,6
0,1
1,0
2,6
2,7
2,3
0,5
0,2
1,7
3,5
4,2
6,1
0,7
-
2,0
4,0
6,0
8,0
10,0
12,0
1990
1995
2000
2005
2006
2007
Depoziti/zajmovi
Dug
Akcije
SDI
1.1
1,6
5,8
8,4
9,4
11,2
Izvor: McKinsey Global Institute, Mapping the Global Capital Market, october 2008, str. 11
3
Dr Milorad Unkovi
ć
, nav. djelo, str. 32
7
privrede u odnosu na onu iz koje je strani investitor.
6
Kao komponente stranih direktnih
investicija navode se:
1. vlasni
č
ki kapital (equity capital), tj kupovina akcija ili udjela u kompaniji
od strane stranog investitora;
2. reinvestirani profit kompanije u kojoj strani investitor ima vlasni
č
ki
kapital;
3. me
ñ
ukompanijski zajmovi i me
ñ
ukompanijske dužni
č
ke transakcije
izme
ñ
u mati
č
ne kompanije i afilacija.
Strane direktne investicije se mogu ostvariti u razli
č
itim vidovima. Naj
č
eš
ć
i je
osnivanje kompanije afilacije mati
č
ne kompanije u drugoj zemlji, koja je u potpunom
vlasništvu investitora ili kupovinom kompanije iodnosno dijela kompanije. Osnivanje
nove kompanije u inostranstvu se definiše kao
„greenfield“
investicija, dok se
investiranje u postoje
ć
u kompaniju ostvaruje putem
spajanja (merger)
ili
kupovine
(acquisition)
.
Poseban vid stranih direktnih investicija je
zajedni
č
ko poslovno ulaganje (joint
venture)
u kojima u
č
estvuju partneri iz razli
č
itih zemalja koji ulažu sredstvasa ciljem
zajedni
č
kog rada, snošenja rizika i podjele ostvarenog profita.
7
Zajedni
č
ko poslovno
ulaganje se ostvaruje na bazi ugovora i nije nužno povezano sa ulaganjem u odre
ñ
eno
preduze
ć
e jednog od partnera ili formiranjem zajedni
č
ke kompanije (nekorporativna
forma).
Izvor: IMF, Global financial stability report, October 2009. Statistical appendix, str.16
Portfolio investicije
su oblik ulaganja kapitala kod koga se ulaganje vrši u
obveznice, bonove i uopšte efekte izdate od strane inostranih vlada, njenih organa i
drugih institucija, inostranih banaka ili kompanija koje su izdate radi prikupljanja
6
UNCTAD/Unated Nations „World Investment Report 2000“, New York and Geneve, 2000, str. 267
7
Dr Miloš Kastratovi
ć
, „Internacionalno kretanje kapitala“, Finansije, br. 11-12/99, str. 734-745
Finansijski tokovi u zemljama u razvoju ( mlrd. USD )
Prilivi
Godina
1998
1999
2000
2001
2002
2003
2004
2005
2006
2007
2008
SDI
171,2
170,2
167
182,7
172,9
173,9
259,5
334,8
416,4
610
666,6
Portfolio investicije
43,8
33,9
33,1
2,9
-5
55,3
109
176,1
287,6
357,8
-30,2
Ostale investicije
41,2
-2,3
25,1
-2,7
4,7
76,7
104,6
126,7
212,6
698,4
87,9
Rezerve
n.a.
n.a.
n.a.
n.a.
n.a.
n.a.
n.a.
n.a.
n.a.
n.a.
n.a.
Ukupan tok kapitala
256,2
201,8
225,2
182,8
172,5
305,9
464,1
637,5
916,7
1666,2
724,3
Odlivi
SDI
-14,5
-17,6
-20,3
-12
-21,3
-23,8
-58,9
-83
-162
-198,7
-241,6
Portfolio investicije
-30,6
-23,3
-65,4
-58,6
-37,2
-71,4
-106
-169
-396
-336,9
-139,5
Ostale investicije
-92
-78,9
-121,9
-21,2
-36
-84,7
-125,7
-197,5
-274,1
-521,8
-312,3
Rezerve
6,4
-37,7
-83,3
-89,4
-153,3
-302,6
-425,2
-541,6
-719,1
-1227,3
-676,9
Ukupan tok kapitala -130,7 -157,5 -290,9
-181,2 -247,8
-482,5
-715,7
-991,1
-1551,3 -2284,7 -1370,3
