Medjunarodno poslovanje
I kolokvijum I, II, III poglavlje knjige, 26. novembar
II kolokvijum IV, V, VI poglavlje knjige, 10. decembar
Uticaj globalizacije je uslovio znacaj medjunarodnog poslovanja:
- objedinjavanje procesa na mikro I makro nivou
- uspostavljanje jedinstvenih ekonomskih odnosa
- stvaranje konkurentskih prednosti
- teznja od nacionalnog ka globalnom
Konkurentska prednost podrazumeva postojanje ili ostvarivanje onog stepena
sposobnosti preduzeca, koji se zahteva na trzistu I koji konkurencija ne moze tako lako
dostici sem putem stvaranja sebi vecih troskova (ulaganja) u duzem vremenskom
periodu.
Predmet izucavanja medjunarodnog poslovanja:
- razmena roba I usluga
- medjunarodno kretanje rada (npr. ici u stranu zemlju na rad)
- medjunarodno kretanje kapitala
- direktne strane investicije
- portfolio investicije
- uloga I znacaj medjunarodnih institucija
Cilj izucavanja medjunarodnog poslovanja je utvrdjivanje mehanizama, pravila, nacela,
smernica, pretpostavki I instrumenata na kojima pocivaju globalni ekonomski odnosi u
kojima ce preduzeca uspeti da izgrade konkurentske prednosti, a drzava da postane
kljucni katalizator te izgradnje.
Faktori medjunarodnog poslovanja:
- Prirodni faktori
- Proizvodni faktori
- Proizvodni odnosi
- Neekonomski faktori
- Ekonomski odnosi
Ekonomski faktori su:
- efikasnost - raditi stvari na pravi nacin
- efektivnost – raditi prave stvari
Cena rada je nadnica.
Cena zemlje je renta.
Cena kapitala je kamata
Uslovi razmene su odnosi izmedju promene izvoznih cena I promene uvoznih cena roba
koje su predmet medjunarodne trgovine.
Pozitivan aspekt trgovanja – cene izvoza rastu, a cene uvoza ostaju iste ili opadaju
Negativan aspekt trgovanja - cene izvoza opadaju, a cene uvoza rastu
Nerazvijena zemlja ce pre izvoziti sirovine, a razvijena gotove proizvode.
Determinante medjunarodnog poslovanja
- medjunarodno okruzenje
- drzava
- preduzeca
- mobilnost roba I usluga
- mobilnost faktora proizvodnje
- nezavisnost I suverenitet drzava
- rizicnost poslovanja
- politicke implikacije (umesanosti)
Subjekti medjunarodnog poslovanja:
- medjunarodna zajednica
- drzava
- preduzeca
Bilateralni ugovor je ugovor izmedju dve drzave.
Multilateralni ugovor je ugovor izmedju vise drzava.
Medjunarodne konvencije su ugovorni odnos izmedju dve ili vise drzava, zasnovan na
bilateralnom ili multilateralnom metodu iz podrucja medjunarodne trgovine I razmene.
Konvencije na kojima se zasniva medjunarodno poslovanje su:
- konvencija UN o ugovorima o medjunarodnoj prodaji robe
- briselski sporazum o sudskoj nadleznosti
- nacelo slobode saobracaja I slobode plovidbe
- nacelo slobode transfera dobiti, novca I novcane vrednosti
- nacelo najpovlascenije nacije
- nacelo reprociteta
- nacelo nacionalnog tretmana
- nacelo preferencijalnog tretmana
- sistem pravicnog tretmana (sistem nediskriminacije)
Medjunarodna trgovina - stvara BDP
Drzava ucestvuje u medjunarodnoj trgovini zato sto:
- trguje jer su drzave razlicite
- radi postizanja ekonomskog obima
Dva obelezja medjunarodne trgovine:
- razlicitost faktora proizvodnje
- teritorijalni I ekonomski suverenitet drzava
Trgovina je trajna drustvena ktivnost koja u trzisnoj privredi organizuje I regulise robne
tokove (tokove fizickih proizvoda, usluga I HOV) u prometnoj fazi drustvene reprodukcije.
Trgovina se odvija na domacem (unutrasnjem) I stranom (spoljasnjem) trzistu.
Spoljna trgovina je u uzem smislu, iskljucivo promet izmedju dve zemlje ili dva trgovinsko
politicka podrucja, odnosno uvoz I izvoz robe. U sirem smislu ona je promet roba, usluga,
kapitala, rada I prenos vesti. Spoljna trgovina obuhvata razmenu roba I usluga na
medjunarodnom trzistu.
Unutrasnja trgovina obuhvata plasman proizvoda I usluga na domacem trzistu.
Slicnosti unutrasnje I spoljne trgovine
- slicne ekonomske zakonitosti
- oblici trzista
- tehnike trgovanja
- metode formiranja cena
-
Razlicitosti unutrasnje I spoljne trgovine:
- razlicita pravna regulativa I norme
- razliciti monetarni sistemi subjekata medjunarodnog poslovanja
- razlicit stepen razvijenosti trzista
- otezana mobilnost faktora proizvodnje
- politicka ogranicenja
- razliciti vidovi protekcionizma
- teritorijalna udaljenost subjekata u medjunarodnoj trgovini
- razlicita kupovna moc stanovnistva
Drzava moze imati: zatvorenu I otvorenu privredu
Zatvorena privreda – input je jednak dohotku, odnosno sve sto se proizvede u privredi
neke zemlje uravnotezeno je sa dohotkom te zemlje, jer rezidenti date drzave ne mogu da
kupe output druge zemlje, niti da svoj output plasiraju na inostrano trziste. U zatvorenoj
privredi nacionalni dohodak se raspodeljuje na domacu privatnu I javnu potrosnju I
investicije.
Otvorena privreda otvara mogucnosti medjunarodne trgovine I dohodak u njoj jednak je
privatnoj I javnoj proizvodnji, investicijama I trgovinskom bilansu koji predstavlja odnos
uvoza I izvoza. U otvorenoj privredi postoje dva izvora dobara (dohodak I uvoz) I cetiri
upotrebe dobara (privatna potrosnja, javna potrosnja, investicije I izvoz)
Potencijalne upotrebe proizvoda I usluga:
1. privatna potrosnja
2. javna potrosnja
3. investicije
4. izvoz
Teorije medjunarodne trgovine:
1. Teorija apsolutnih prednosti, Adam Smit (napisao “Bogatstvo naroda)
2. Teorija komparativnih prednosti, David Rikardo
3. Teorija opste ravnoteze, Bertil Olin
4. Konkurentska prednost, Porter
5. Teorija troskova supstitucije, Gortfird Haberler
Tri instrumenta globalizacije u savremenom drustvu:
1. liberalizacija – otvaranje linija
2. deregulacija – smanjena uloga drzave
3. privatizacija –
