Međunarodno poslovanje i trgovina
trzista kao I prekida ekonomskih tokova između komplementarnih privreda bivsih
jugoslovenskih republika.S druge strane,jugoslovenska privreda nije bila u dovoljnoj
meri sklona tehnoloskom povezivanju I izazovima integracionih procesa koji
karakterisu savremene međunarodne ekonomske odnose.
Sankcije međunarodne zajednice prekinule su spoljnotrgovinske tokove SR
Jugoslavije I zamrznule finansijska sredstva u inostranstvu,kao I odnose sa
međunarodnim finansijskim institucijama.Izolacija jugoslovenske privrede I gotovo
potpuni prekid ekonomskih veza(osim u izuzetnim slucajevima),uslovili su da
eksterni faktori krajnje negativno deluju na razvoj srpske privrede.
EKONOMSKE INTEGRACIJE NACIONALNIH
EKONOMIJA
Određeni oblici ekonomskih povezivanja između zemalja javljaju se u 19.veku,iako
se stvarni nastanak regionalnih ekonomskih integracija ostvaruje posle Velike
ekonomske krize I Drugog svetskog rata,tj.u 20.veku.Sa stanovista
makroekonomije,efekti integracije mogu biti dvostruki:
to su efekti koji se odnose na kreiranje(razvoj)trgovine(
trade creation
)
to su efekti koji se odnose na skretanje trgovine(
trade diversion
)
Kreiranje trgovine ogleda se u povecanoj traznji,u integraciji I odnosu na nacionalno
trziste,sto utice na bolju alokaciju resursa,povecavanje proizvodnje,zaposlenosti I
dohotka.
Do skretanja trgovine dolazi zbog toga,sto smanjenje troskova I cena unutar
integracije moze dovesti do zamene uvoza iz trecih zemalja proizvodima ostvarenim
unutar integracije zbog poboljsanih uslova proizvodnje unutar integracija.
Oblici regionalne ekonomske integracije mogu biti razliciti. Najniži oblik ove
integracije predstavlja sporazum o preferencijalnoj trgovini.Ovim sporazumom
zemlje clanice se obavezuju da u međusobnoj trgovini za određene proizvode
primenjuju nize carinske stope.Svaka zemlja clanica ovakvog sporazuma ima pravo
da u trgovini sa trecim zemljama primenjuje sopstvenu,nacionalnu carinsku tarifu.
Kada je o zemljama centralne I istocne Evrope rec, samim tim I Srbije,politika
strukturnog prilagođavanja,pored ozivljavanja rasta I stvaranja trzisnog privrednog
sistema mora resavati probleme nezaposlenosti,niskih plata I pogorsanja uslova
rada,zatim rastucih nejednakosti u dohotcima I porasta siromastva,kao I pogorsanje
usluga socijalnog osiguranja I zastite.
Osnovni cilj politike strukturnog prilagođavanja privrede Srbije je podsticanje
razvoja sektora I grana za koje u zemlji postoje najpovoljniji uslovi za razvoj I koje
mogu na bazi raspolozivih faktora proizvodnje dostici najvisi nivo efikasnosti I
konkurentnosti na osnovu nizih cena I istovremeno boljeg kvaliteta.Promeni
strukture privrede,unapređenju konkurentnosti I povecanju izvoza znacajno doprinose
grane u kojima je doslo do ekspanzije profitno orijentisanih preduzeca koja pod
pritiskom konkurencije povecavaju efikasnost.Privreda Srbije treba da ubrza
ispunjavanje ovih cinilaca,radi sto bolje ekonomske saradnje sa EU.
Osvrt na agrarnu politiku,koja vec nekoliko decenija egzistira I razvija se na prostoru
zemalja clanica EU(Evropske unije),ima za cilj da ukaze na resenja sadrzana u
dokumentima Zajednice I pokaze da li su I u kojoj meri,takva resenja primenljiva u
nasoj stvarnosti.
Za nas je to od sustinskog znacaja,jer predstavljamo podrucje sa agrarnom strukturom
koja ne odudara bitnije od agrarne strukture u vecem broju zemalja clanica.Buduci da
je podrucje EU nase neposredno okruzenje I nas dosadasnji najznacajniji trgovinski
partner,spoznaja pravca razvoja I promena u traznji za agrarnim proizvodima na
