MEĐUNARODNO PRIVATNO PRAVO
- skripte -
1.
Pojam, predmet i naziv međunarodnog privatnog prava
Međunarodno privatno pravo je grana prava čije norme određuju:
- pravo koje će se primeniti
- nadležnost sudova i organa uprave
- uslove za priznanje i izvršenje inostranih odluka
Predmet MPP-a jeste rešavanje problema izbora merodavnog prava
(sukob zakona) koji proističe iz postojanja međunarodno obeleženih
situacija.
Naziv, odnosno izraz „međunarodno privatno pravo“, tačnije „privatno
međunarodno pravo“ pripisuje se američkom autoru Džozefu Storiju
koji ga je prvi put upotrebio 1834. godine u svom delu „
Komentari o
sukobu zakona
“.
2.
Izvori MPP-a Srbije i njihova hijerarhija
Unutrašnji izvori:
- Ustav
- Zakoni (
Zakon o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih
zemalja
, iz 1982. god. - popularnije -
Zakon o međunarodnom
privatnom pravu
- ZMPP)
- Ostali zakoni (
zakon o osnovama svojinsko-pravnih odnosa iz 1980.
godine, zakon o stranim ulaganjima, zakon o spoljnotrgovinskom
poslovanju
...)
Međunarodni izvori:
- Međunarodni ugovori (od najvećeg značaja su
Haške konvencije
,
zatim imamo
Konvencije zaključene pod okriljem Ujedinjenih
nacija
i
Konvencije Saveta Evrope
)
- Međunarodni običaji (
ne predstavljaju formalne izvore MPP-a
)
- Međunarodna jurisprudencija (
ne predstavljaju formalne izvore
MPP-a
)
Ustav je pravni akt najviše pravne snage u jednoj državi i svi drugi
izvori, uključujući i međunarodne ugovore moraju biti u skladu sa njim.
1
Što se tiče međusobnog odnosa međunarodnih ugovora u istoj materiji,
ne pravi se razlika između dvostranih i višestranih ugovora. Primarno
je pravilo da u samom međunarodnom ugovoru može biti sadržana
odredba o tome koji će se međunarodni ugovor primenjivati.
3. Pravne praznine u MPP-u
Tvorci Zakona o rešavanju sukoba zakona bili su svesni da su pojedina
pitanja u zakonu ostala neregulisana. Zbog toga su na samom početku
već u stavu 2 predvideli normu koja je posvećena popunjavanju pravnih
praznina. Prema predviđenom rešenju, ukoliko u Zakonu nema odredbe
o pravu merodavnom za neki odnos iz člana 1, shodno se primenjuju
odredbe i načela Zakona, načela pravnog poretka R.Srbije i nečela
međunarodnog privatnog prava.
4. Pojam, struktura i vrste kolizionih normi
Dvostrana koliziona norma je pravna norma koja ima za cilj da odredi
koje će se pravo primeniti na činjenično stanje vezano za dve ili više
teritorija na kojima važe različiti pravni poreci.
Ona ima specifičnu strukturu: sastavljena je od pravne kategorije i jedne
ili više tačaka vezivanja. Pravna kategorija predstavlja predmet
regulisanja kolizione norme, dok je tačka vezivanja usmeravajući deo
koji vodi do merodavnog prava.
Dvostranu kolizionu normu odlikuju tri osnovna obeležja: njen
indirektan karakter, njena bilateralnost i njena neutralnost u pogledu
ishoda spora.
Dvostrane kolizione norme mogu biti proste i složene. Proste su one koje
imaju samo jednu tačku vezivanja, a složene one koje sadrže dve ili više
tačaka vezivanja
5. Tačke vezivanja
Tačka vezivanja je onaj element kroz koji se neposredno ostvaruje
dejstvo kolizione norme. Kao tačke vezivanja mogu se pojaviti:
-
lex nationalis
– državljanstvo
-
lex domicili
– prebivalište
-
lex rei sitae
– mesto nalaženja stvari
-
lex loci contractus
– mesto zaključenja ugovora
-
lex loci solutionis
– mesto izvršenja ugovora
-
lex loci venditoris
– mesto prodavca
-
lex loci delicti commissi
– mesto izvršenja delikta
2
