МЕЂУНАРОДНО ПРИВАТНО ПРАВО
1.
ПРЕДМЕТ
МПП
Одређивање предмета:
-
Као гране позитивног права
–
приватно
-
правни
односи
са
обележјем иностраности: статусна права, имовински,
породични, наследни, привредни и радни односи,
-
Као гране правне науке
–
правне
норме
за регулисање тих
односа.
Предмет МПП подразумева
везаност односа и норми за бар
две државе
.
Предмет МПП обухвата: колизионе норме, норме о сукобу
јурисдикција (процесне норме) и норме о правима странаца.
2.
ПОЈАМ
МПП
МПП је само
грана националног права
, иако префикс указује на
другачије порекло МПП.
Назив МПП потиче од америчког правника
Џозефа Сторија
1834.
Год („коментари о сукобу закона“).
Појам МПП обухвата:
1.
Само
колизионе норме
–
одређивање меродавног права за
приватноправне односе са елементом иностраности. То је
основни и најважнији део ове гране права,
2.
Одредбе о сукобу јурисдикција
(међународно приватно
-
процесно право)
–
поред колизионих норми. Ово питање се
поставља као претходно питања у МПП
3.
Норме о грађанским правима странаца
–
поред
колизионих и мпп процесних норми већина аутора у МПП
убраја
и права странаца.
4.
Одредбе о држављанству
–
поред свих других норми у
најширем концепту убрајају се и норме о држављанству.
3.
МЕТОД
МПП
Метод чине
начини, средства и путеви
проучавања предмета
МПП.
Сличан је методу грађанског права, али се разликује по
предмету с обзиром да се овде ради о односима се елементима
иностраности.
A.
Посредни (колизиони) метод
-
је типичан начин
регулисња МПП. То је метод колизионих норми које дају
одговор на питања које је право меродавно.
B.
Непосредни (материјални) метод
–
материјалним и
процесним нормама се директно регулише правни однос.
Нема могућности обраћања праву друге државе.
Непосредним методом се најчешће решава сукоб
јурисдикција (Закон о парничном поступку).
Посебан метод у регулисању МПП представљају
норме
непосредне примене
, као посебна врста материјалних прописа
чија је примена императивног карактера
због њиховог
изузетног значаја за унутрашње право који искључује примену
другог права (заштита малолетника, међународна плаћања...).
4.
ПРИВАТНОПРАВНИ
ОДНОСИ
СА
ЕЛЕМЕНТОМ
ИНОСТРАНОСТИ
Предмет МПП су приватноправни
одности са елементом
иностраности.
Појам
„приватноправни“
потиче из прошлог, преживелог
времена када је постојало јасно разграничење између јавног и
приватног, што је данас све мање случај.
Овај појам сада означава све оне односе који се односе на
грађанско, породично, радно и привредно право.
Елемент иностраности
означава везу ових односа са бар две
државе. У литератури се овај елемент често назива и страни
елемент или међународни елемент. ЗМПП користи термин
међународни елемент
. Он може да се јави у погледу:
-
Објекта,
-
Субјекта
-
Права и обавеза.
Елемент иностраности је кључан у разликовању МПП од ПП, и
отвара питање:
који ће суд судити и које ће се право применити.
МПП не решава односе у целини већ само упућује на право које
ће те односе решавати.
5.
ИЗВОРИ
МПП
Извори МПП се могу поделити на:
-
Унутрашње
-
Закони, уредбе и судску праксу и
-
Спољашње
–
међународне уговоре и међународне обичаје.
8.
МЕЂУНАРОДНИ
ИЗВОРИ
МПП
1.
Међународни уговори
Представљају најстарије писане изворе МПП.
Првобитна функција је била омогућавање правног статуса
држављана уговорница у материјално правном смислу. Садашња
функција је углавном колизионоправне природе
–
заједнички
именитељ за различите националне прописе (правна
сигурност).
Међународни извори имају примат над унутрашљим, а
двострани над вишестраним.
-
Двострани и вишестрани
–
деловање међу странама
потписницама.
-
Отворени, полуотворени и затворени
–
подела према
могућности приступања.
-
Уговори о међународној правној помоћи (трговина,
грађевинарство
...)
Уговорима се утврђује:
правни положај држављана и правних
лица, одређује меродавно право, поступак признавања и
извршења судских одлука и судка надлежност.
Најчешћи облици међународних уговора су:
трговински
споразуми, конзуларне конвенције,
конвенције о настањивањима
итд.
2.
Међународни обичаји
–
имају другоразредни значај.
Неодређеност садржаја међународних обичаја.
9.
ХИЈЕРАРХИЈА
ИЗВОРА
МПП
Постојање више извора немеће поребу редоследа њихове
примене.
Уколико постоји више различитих међународних и унутрашњих
извора
предност имају међународни.
Код различитих
унутрашњих извора предност се утврђује према принципу:
lex
posterior derogat priori
и
lex specialis derogat generali.
Хијерархија:
1.
Међународни уговори
(прво билатерални па затим
мултилатерални),
2.
Закони
(прво специјални па затим општи)
3.
Међународни обичаји.
10.
МПП
У
АНТИЧКИМ
ВРЕМЕНИМА
У античким државама није постоја МПП у данашњем
облику.
Античке државе, пре свега Рим су имале непријатељски однос
према странцима и нису им признавана никаква права.
Признавана су нека
права странцима али само узгредно
, на
бази патроната
–
од стране угледних грађана, и на бази
међународних уговора.
Проксен
–
лице које је штитило интересе странаца у Атини.
Хоспитум приватум
–
инстутут заштите странаца који је
постојау у Риму.
Колизионе норме нису постојале.
У првом веку п.н.е случај уговора између градова Ефеса и Сарда,
којим је одређена надлежност суда штетника, је међу првим
колизионим нормама у свету.
Римско право
–
право без колизионих норми. За римске грађане
је важио
ius civile
. Странци нису имали никакава права. За
провинције је важио
ius gentium,
али то нису били странци у
правом смислу.
Односе између грађана и перегрина решавали су
претори.
Најбројнији су били трговачки контакти па је
најзанчајнији извор био
ius commercii.
Феудализам
–
у феудализму је важио
персонални статут
.
Затвореност феудализма био је узрок спорадичности
приватноправних односа који су се најчешће огледали у правима
странаца. Већина односа је сматрана као
личини статут
–
продавца,
поклонодавца,
оставиоца,
вереника
итд.
настањивањем нових териорија настаје
укрштање обичаја
.
Постојали су неки институти МПП:
-
Ius albanagii
–
право властелина на имовину преминулог
странца
-
Ius naufragii
–
право властелина на товар потонулог брода.
-
Foris maritagium
–
такса на склапање брака.
-
Детракција
–
право на узимање дела (1/5) имовине
преминулог странца.
11.
ИТАЛИЈАНСКА
ШКОЛА
СТАТУТА
Због специфичности италијанског подручја
–
развоја градова и
трговине на северу Италије који су имали своју самосталност
-
миланским едиктом
, и због развоја образовања
–
Болоња 12
-
13 век
, настала је италијанска школа статута.
-
Почиње напуштање примене искључиво локалних обичаја,
почиње да се дозвољава
примена статута других градова.
-
„Oни нaрoдни нaд кojимa сe прoстирe влaст нaшeг цaрa...“
Aкурзиje
из рeчeницe извoди зaкључaк дa пoстoje нaрoди нaд
кojимa сe влaст цaрa нe прoстирe.
To
je знaчилo дa сe у
цaрству мoгу нaћи припaдници нaрoдa нa кoje сe нe oднoсe
цaрски
зaкoни.
У англосаксонском систему
–
хуберово учење има највише
утицаја посебно на судску праксу. Енглеска
–
Дејзи, Америка
–
Бил. Признаје се страно право цивилизованих држава.
Манчини
–
наставља Савињијеве идеје али се залаже за
ширење
принципа држављанства,
у области личних, наследних и
породичних права, а за остала по принципу
аутономије воље
.
14.
ПОЈАМ
КОЛИЗИОНЕ
НОРМЕ
Колизиона норма има за циљ одређивање меродавног права у
односима са елементом иностраности, и њена је улога
–
путоказ
органу који примењује ту норму.
Колизионе норме не уређују питање по садржини, већ само
упућују на материјално право које је меродавно да
мериторно реши то питање.
Назив колизиона норма погрешно ствара утисак да треба
решити сукоб између
држва у погледу питања које се поставља,
мада то није случај. Не постоји сукоб, а често су те норме којима
се мериторно решава питања истоветне у оба права, али се
колизионом нормом указује само на то које ће се право
применити, и управо то значи уважавање између држава,
равноправност закона и њихову сарадњу.
15.
СТРУКТУРА
КОЛИЗИОНЕ
НОРМЕ
Колизионе норме се за разлику од других норми (које имају
структуру:
претпоставка
диспозиције,
диспозиција,
претпоставка санкције, санкција) састоје из два елемента:
1.
Правна категорија
-
предмет колизионе норме, оно на шта
се сама норма односи. То може бити
правни однос, правни
институт, тип правног односа или једно правно питање.
2.
Тачка везивања
–
је одлучујуће чињеница, одлучујућа
околност која непосредно одређује мериторно право. У
једном случају то може бити субкјекат, у другом објекат а у
трећем територија итд. Највећи број тачки везивања су
околности
објективног
карактера:
држављанство,
пребивалиште...). У неким случајевима колизиона норма може
да препусти странкама да одреде те околности (аутономија
воље), или пак суду (најтешња веза).
