MEĐUNARODNO PRIVATNO PRAVO

1. IZVORI I HIJERARHIJA IZVORA MPP-a

ispitno pitanje

- Sa aspekta MPP-a u prvom redu su od značaja

međunarodni ugovori

koji

postaju deo

unutrašnjeg pravnog poretka posle njihove ratifikacije i objavljivanja u skladu sa ustavom

Naš

ZMPP

predstavlja

opšti zakon čije će se odredbe derogirati drugim zakonom ili

međunarodnim ugovorom ukoliko regulišu isto pitanje

(princip:

lex specialis derogat legi

generali

- Ukoliko isto pitanje regulišu dva međunarodna ugovora, odgovor zavisi od toga da li su

ugovori višestrani ili dvostrani.

U slučaju sukoba dvostranog i višestranog ugovora prevagu

dobija dvostrani, pošto se u odnosu na višestrani pojavljuje kao specijalni zakon; a ako su u
sukobu ugovori istog ranga primenjuje se pravilo

lex posterior derogati legi prior

U vezi sa

određivanjem hijerarhije između samih međunarodnih ugovora doktrina predlaže i

princip

maksimalne efikasnosti

ili

princip najpovoljnijeg prava

- Ako rešenje jednog međunarodno-privatnog problema ne možemo da nađemo u

bilateralnoj konvenciji

, treba ispitati

multilateralnu konvenciju

, pa tek onda

norme unutrašnjeg

zakona

i to najpre

specijalnog

pa tek onda

norme ZMPP-a

- Eventualne

pravne praznine

koje se pojavljuju prilikom primene ZMPP

prevazilaze se

tako što organ koji primenjuje pravo ima za zadatak da pronađe rešenje

shodnom primenom

1) odredaba i načela ZMPP;
2) načela pravnog poretka SCG;
3) načela međunarodnog privatnog prava.

Navedeni izvori mogu se primenjivati i alternativno i kumulativno u popunjavanju pravnih
praznina.

2. KOLIZIONE NORME

ispitno pitanje

- Kolizione norme vrše izbor merodavnog prava, predstavljaju posredan, tj. indirektan način

regulisanja odnosa, sastoje se od dva elementa:

1) pravne kategorije

2) tačke vezivanja.

Ako koliziona norma glasi: Za pravnu i poslovnu sposobnost fizičkog lica merodavno je

pravo države čiji je ono državljanin - pravna kategorija je pravna i poslovna sposobnost fizičkog
lica, dok je tačka vezivanja državljanstvo. Struktura kolizione norme u osnovi odgovara strukturi
pravne norme, ali se zbog indirektnog načina regulisanja odnosa njeni elementi pojavljuju u
specifičnom obliku. Opisu činjeničnog stanja odgovara pravna kategorija, a posledici tačka
vezivanja.

Pravna kategorija

može da bude

jedan pravni institut

jedan tip pravnog odnosa

ili

jedno pravno pitanje u vezi sa nekim pravnim odnosom ili institutom

. Kao pravna kategorija

kolizione norme može da bude izdvojen

ceo pravni institut

(svojina, ugovor) ili čak

grana prava

(porodičnopravni odnosi), a mogu da se koriste i znatno

uže kategorije

. Postoje posebne kolizione

norme za kupoprodajne ugovore i druge pojedine ugovore.

Tačka vezivanja

je onaj elemenat kroz koji se neposredno ostvaruje dejstvo kolizione

norme: u njoj se tačkom vezivanja izdvaja jedan od mogućih oblika vezivanja da bi postao
opredeljujući.

Tačka vezivanja neposredno određuje pravo koje države treba primeniti kao

merodavno

, ali sama koliziona norma samo posredno reguliše konkretan slučaj. Opredeljivanjem

za određenu tačku vezivanja omogućava se da konkretan slučaj bude rešen po materijalnom pravu
određene države i da na taj način nastupi konkretna pravna posledica. Tipične tačke vezivanja za :

I Porodične odnose

su :

1) lex nationalis-zakon državljanstva;
2) lex domicili- zakon domicila;

II Stvarnopravne odnose

: lex rei site - mesto nalaženja stvari.

III Ugovorne odnose

1) lex loci contractus - zakon mesta zaključenja ugovora;
2) lex loci solutionis - zakon mesta izvršenja;
3) lex loci venditoris - zakon mesta prodavca;
4) princip najtešnje povezanosti.

IV Građanskopravne delikte

: lex loci delicti commissi - zakon mesta izvršenja delikta.

V Forme pravnih poslova

: locus regit actum - mesto vlada činom

VI Različite situacije koristi se

: lex fori - zakon suda (organa koji postupa u određenom slučaju).

Prema tome kakva ovlašćenja daje organu koji primenjuje kolizionu normu tačke vezivanja

se dele na :

1) Neposredno vezujuće

- kod kojih je zakonodavac sam izvršio vrednovanje mogućih

oblika povezanosti jedne pravne kategorije sa raznim suverenitetima i izabrao jednu vezu koja će
nas neposredno povezati sa merodavnim pravom;

2) Okvirne

- kod kojih je ovo vrednovanje bitnim delom prepušteno sudiji (npr. princip

najtešnje povezanosti);

3) Proste

- su tačke vezivanja koje vode do jednog merodavnog prava;

4) Kompleksne

- su one tačke vezivanja koje vode do više merodavnih prava, one mogu da

budu postavljene alternativno (npr. u pogledu forme ugovora merodavno je bilo pravo mesta
zaključenja bilo pravo koje je merodavno za sadržaj ugovora) cilj im je priznanje punovažnosti
pravnog posla, održavanje na snazi pravnog odnosa, supsidijarno postavljene tačke su (npr. za
poslovnu sposobnost fizičkog lica merodavno je pravo državljanstva, a slučaju da lice nema
državljanstvo pravo njegovog domicila);

5) Stalne

- su tačke vezivanja koje su vremenski i prostorno fiksirane (npr. lex rei sitae-kod

nepokretnosti);

6) Promenljive

- su one koje nisu vremenski i prostorno fiksirane (npr. lex rei sitae-kod

pokretnosti) ako su različita mesta nalaženja stvari u različitim državama nastaje tzv.mobilni sukob
zakona.
-Vrste kolizionih normi:

1) Jednostrane

- su one kolizione norme koje u svakom slučaju dovode do primene jednog

istog i to domaćeg prava, npr. za stvarna prava na nepokretnostima primeniće se pravo SCG;

2) Višestrane kolizione norme

- su bolji i celishodniji instrument za određivanje

merodavnog prava koje predviđa i naš ZMPP;

3) Samostalne

- su one kolizione norme koje ukazuju na merodavno pravo, pri tome nije od

značaja kakve tačke vezivanja konkretna norma sadrži već je bitno to da primenom na konkretne
okolnosti slučaja norma dovodi do konkretnog merodavnog prava, npr. u pogledu stvarnopravnih
odnosa na pokretnim stvarima merodavno je pravo mesta nalaženja stvari;

4) Nesamostalne

- su one čija formulacija nije dovoljna da se pomoću njih odredi

merodavno pravo, one dopunjuju samostalne kolizione norme tako što sadrže objašnjenja koja utiču
na utvrđivanje konkretnog merodavnog prava, nesamostalne kolizione norme se odnose na opšti
deo MPP-a i izražavaju stav zakonodavca o opštim institutima MPP-a ( npr. o izigravanju zakona, o
kvalifikaciji).

- Ako su kolizione norme

imperativne prirode

njih treba u svakom slučaju primeniti pa i

onda ako to nijedna od stranaka ne traži čak i ako obema strankama odgovara da se spor reši po
domaćem pravu. Ako su kolizione norme

dispozitivne prirode

tada ponašanje stranaka, njihovi

predlozi mogu da utiču na to da li će sud uopšte da primeni svoje kolizione norme u sporu sa
elementom inostranosti. U najvećem broju pravnih sistema kontinentalne Evrope, pa i

u našem

ZMPP kolizione norme su postavljene kao imperativne norme.

Po drugim autorima formula povezivanja je da će se o prethodnom pitanju suditi s

aspekta MPP-a na isti način kao da je ono glavno -

lex fori

;

Po trećima

u svakom konkretnom slučaju treba vagati interese te se opredeljivati ili

za načelo međunarodne ili unutrašnje harmonije

- Prema autorima knjige: unutrašnja i međunarodna harmonizacija se daju pomiriti ukoliko

se u svim onim slučajevima u kojima odluka o prethodnom pitanju ulazi u dispozitiv sudske odluke
i time obuhvata pravnom snagom prethodno pitanje povezuje zavisno lex causae bez obzira da li taj
odnos ulazi u dispozitiv odluke o glavnoj stvari. S druge strane, lex fori se povezuje kada sud po
sopstvenoj inicijativi razmatra prethodno pitanje ili kada nisu ispunjeni preduslovi o nadležnosti
neophodni za prejudicijalne zahteve stranaka pošto odluka o prethodnom pitanju tada nije
obuhvaćena pravnom snagom.

5. UZVRAĆANJE I UPUĆIVANJE NA DALJE PRAVO (RANVOA)

ispitno pitanje

- Ovaj problem javio u slučaju Forgo, naime on je bio bavarski državljanin vanbračno dete,

živeo je u Parizu ali tamo nije stekao domicil, nakon njegove smrti pojavio se problem sa
naslednicima zaostavštine, jer je imao samo pobočne vanbračne srodnike. Francuske kolizione
norme upućivale su na bavarsko pravo u celini, dok je bavarsko pravo koje je za tačku vezivanja
uzimalo faktički domicil uzvraćalo na francusko pravo, a kako francusko pravo pobočne srodnike
vanbračnog deteta ne priznaje kao naslednike na kraju je zaostavštinu nasledila Francuska država.

- Postoje tri osnovne pretpostavke da bi ujednom konkretnom slučaju došlo do ranvoa:

Načelno-teorijska pretpostavka za renvoa je u tome da se prihvati koncepcija po kojoj

kolizione norme upućuju na jedno pravo u celini, a ne samo na materijalne norme tog prava;

U konkretnom slučaju kolizione norme države suda i kolizione norme države na čije

pravo polazne kolizione norme upućuju, budu različite;

Ni različitost kolizionih normi nije još dovoljan preduslov da bi se moglo doći do ranvoa

u jednom konkretnom slučaju, potrebno je da postoji i određeni činjenični sklop.

- Teoretičari koji se zalažu za ranvoa ističu da se njime izlazi u susret razumnim

očekivanjima stranaka, da se izbegava primena prava koje ima slabe veze sa slučajem, a takođe
ističu da ne bi bilo logično primeniti strano pravo protivno volji dotične strane države. Putem
uzvraćanja dolazi do primene domaćeg materijalnog prava.

- Argumenti protiv ranvoa svode se na to da domaći zakonodavac a i sud nisu dužni da se

obaziru na to da li je strano koliziono pravao na istom stanovištu da li i ono za isti slučaj predviđa
primenu istog prava. Često se naglašava da ranvoa dovodi do začaranog kruga.Ako norme foruma
upućuju   na   strano   pravo   u   celini   onda   bi   se   i   norme   prava   do   kojeg   vode   kolizione   norme
prvoupućenog prava trebale uzeti u obzir u celini. Veliku praktičnu teškoću predstavlja kod ranvoa
primena stranog kolizionog prava, time se znatno otežava položaj domaćeg sudije i povećava se
neizvesnost oko ishoda spora. Posebne praktične teškoće nastaju kod primene stranih kolizionih
normi kod zaključenja braka, s obzirom na to da je ovde izuzetno težak zadatak primene stranih
kolizionih   normi   bio   prevaljen   na   matičara.   Uzvraćanje   i   upućivanje   bi   predstavljalo   očitu
protivurečnost kod autonomije volje, tj. u slučajevima kada zakonodavac dozvoli strankama da one
svojim   sporazumom   odaberu   pravo   koje  će  regulisati  njihov   odnos,   a   da  istovremeno   prepusti
stvarni izbor kolizionim normama sporazumno određenog prava.

- U slučajevima kada se prihvata ranvoa ističu se dva rešenja:

1) PING-PONG doktrina

(dupli ranvoa)

polazeći od pretpostavke da prilikom uzvraćanja

i upućivanja sud treba da se postavi u položaj stranog suda, mesto prekida lanca uzvraćanja i
upućivanja čini se zavisnim od stanovišta koje prema ranvoa zauzima međunarodno privatno pravo
zemlje na koju je prvo uputila domaća koliziona norma;

Druga tehnika je

tehnika jednog koraka

da bi se izbegao začarani krug uvek se čini

samo jedan korak u lancu uzvraćanja i upućivanja na dalje pravo, tj. da se primene
materijalnopravne norme prava na koje su ukazale kolizione norme stranog prava na koje su prvo
uputile kolizione norme foruma.

- Prema našem ZMPP koje će materijalno pravo biti konačno merodavno zavisi od toga koje

rešenje prihvata koliziona norma strane države i kakav je činjenični sklop, važno je istaći da je naš
sud dužan da primeni kolizionu normu strane države bez obzira na to da li koliziona norma strane
države upućuje na dalje pravo, nalog da se uzme u obzir koliziona norma strane države nije
ograničena na određene oblasti privatnopravnih odnosa, ZMPP je ustanovi ranvoa dao široko polje
delovanja.

Kod nas je prevagnula teorija jednog koraka , tj. ako dođe do uzvraćanja prihvata

se i primenjuje naše domaće pravo.

6. JAVNI POREDAK:

- Prihvatanjem principa da će domaći sudovi primeniti one materijalne norme na koje ukaže

domaća koliziona norma prihvata se ujedno i priličan rizik, otvara se mogućnost da domaći sudovi i
drugi organi primenjuju takve norme koje su duboko protivne osnovnim načelima na kojima se
temelji naše pravo. Postoje vrednosti domaćeg poretka koje se ne mogu žrtvovati, od njih se ne
može odstupiti ni kada domaća pravila MPP-a prihvataju kompetentnost stranog prava, te osnovne
vrednosti i načela predstavljaju javni poredak. Pored izraza javni poredak u našoj literaturi se koristi
i izraz međunarodni javni poredak - nedostatak ovog izraza je u tome što može da stvori utisak da je
reč o nekoj naddržavnoj ustanovi, iako je to ustanova nacionalnog prava. Pod javnim poretkom se
podrazumevaju same osnovne norme domaćeg prava koje se u svakom slučaju moraju zaštititi. Isti
termin može da označava i onu instituciju MPP-a koja omogućuje da domaći organ ne postupi po
uputstvu domaće kolizione normeili ne prizna stranu odluku koja ispunjava ostale uslove za
priznanje, a da bi se zaštitio domaći javni poredak. Pri utvrđivanju granica javnog poretkamoguća
su dva pristupa:

1) krug normi koje čine javni poredak jedne države može se nagovestiti jednom opštom

klauzulom-apstraktnom definicijom;

2) drugi način je enumeracija onih normi koje obuhvata javni poredak ili pak nabrajanje

onih domena u kojima imperativne norme predstavljaju automatski deo javnog poretka.

- Položaj imperativnih normi na čisto domaćem planu ne može da se izjednači sa položajem

istih imperativnih normi na međunarodnom planu. Javni poredak je svakako uža kategorija od zbira
imperativnih normi i obuhvata samo one domaće norme koje štite najosnovnije vrednosti našeg
poretka. Od značaja prilikom korišćenja ustanove javnog poretka je i unutrašnja veza, odnosno
intezitet veze između konkretnog pravnog odnosa i domaćeg poretka. Treba razlikovati situaciju
kada se pravni odnos zasniva u domaćoj državi od slučaja kada je pravni odnos već zasnovan u
inostranstvu. U prvom slučaju javni poredak treba šire shvatiti i primeniti ga, ukoliko je reč o
priznanju stranih odluka a reč je o pravnom odnosu čiji nijedan elemenat nije vezan za domaću
državu ne treba se pozivati na javni poredak, osim ako bi odluka bila suprotna i osnovnim
principima međunarodnog opštenja.

- Ako stanemo na stanovište da povredu javnog poretka mogu da prouzrokuju samo

meritorni efekti strane norme, nameće se zaključak da predmet našeg posmatranja treba da budu
uvek konkretne norme stranog prava čija primena dolazi u obzir. Ne bi trebalo otkloniti primenu
stranog prava ako konkretno strano pravilo u pitanju nije suprotno domaćem javnom poretku već su
suprotne neke druge dobro poznate ustanove, koje su u datom slučaju irelevantne. Postavlja se
pitanje šta će se smatrati javnim poretkom u slučaju kada u vremenskom intervalu između nastanka
i raspravljanja jednog pravnog odnosa dođe do promene u nekim osnovnim opredeljenjima u
domaćem pravu, tj. ukoliko se menja javni poredak, relevantan je samo javni poredak koji važi u
momentu kada se odlučuje o tome da li će se primeniti strano pravo i da li će se priznati strana
odluka.

- Osnovni nedostatak ustanove javnog poretka je u tome što se ni u zakonodavstvima ni u

teoriji ni u praksi nisu oformili jasni pokazatelji niti su jasno opredeljene pretpostavke za primenu te
ustanove. Organu koji primenjuje pravo stoje na raspolaganju samo veoma uopštena uputstva .
Ustanova javnog poretka za MPP predstavlja nužno zlo, dok sa druge strane da ta ustanova ne
postoji ni MPP ne bi postojalo. Ako je strano pravo inkompatibilno sa domaćim javnim poretkom,
efekat ustanove javnog poretka ogleda se u tome da se odstupa od kolizione norme foruma i
otklanja se primena stranog prava, da bi se slučaj rešio lex fori.

Sud će uzeti u obzir tačku vezivanja koja stvarno postoji te ne mora doći do korekcije dejstva
kolizione norme kao sto je to slučaj kod funckionisanja fraus legis. Kod izigravanja zakona u MPP
pravu  tačku  vezivanja tj.činjenica  koja  joj daje  sadržaj realno  je stvorena,  ali sa fraudoloznim
ciljem. U teoriji i praksi prihvaćeno je stanovište da namera jeste konstitutivni element  fraus legis.
Izigravanje   zakona   se   postiže   manipulacijom   u   kolizionom   domenu   ali   su   motivi   u   oblasti
materijalno   pravnih   propisa.   Veštačka   tačka   vezivanja   koja   se   stvara   putem   stvarne   promene
činjenice koja joj u konkretnom slučaju daje sadržaj stvara se upravo radi izbegavanja određenih
imprativnih normi. Jedna od osnovnih karakteristika fraus legis u MPP je u tome sto se fraudolozna
radnja ostvaruje u kolizionoj sferi zloupotrebom mogućnosti koje otvaraju kolizione norme ali su
krajnji objekt izigravanja materijalne norme domaćeg prava.

- Argumenti koji se ističu protiv sankcionisanja fraus legisa odneli su prevagu u nemačkom i

anglo-američkom pravu. Prema vladajućem stanovištu u nemačkom pravu, nema stvarne potrebe za
sankcionisanje fraus legis pored ustanove javnog poretka. Engleski sudovi nikada nisu razvili
doktrinu zaobilaženja zakona u sukobima zakona, čak ni važnost brakova sklopljenih u Gretha
Greenu. U francuskoj, švajcarskoj, španskoj i

našoj teoriji stalo se na stanovište da je opravdano

sankcionisanje fraus legisa.

- Izigravanje zakona u MPP podrazumeva 2 osnovna tipa:

prvi tip podrazumeva

da se pred domaćim organom nameće primena stranog prava

umesto domaćeg, skrećući normalan pravac dejstva domaće kolizione norme putem vestački
stvorene tačke vezivanja

;

drugi tip označava

fraudolozno izbegavanje domaćih imperativnih propisa pred

stranim organom

. U ovom drugom slučaju sankcionisanje fraus legis od strane domaćeg organa

treba da se odigra u sferi priznanja tj. nepriznanja dejstva jedne strane odluke a time je u povećanoj
meri ugrožena pravna sigurnost jer je reč o aktu koji je već stvoren i proizvodi određene posledice.

Kada je reč o veštačkom stvaranju tačke vezivanja da bi se nametnula primena stranog prava

pred domaćim organom, sankcionisanje fraus legis sastoji se u tome da se ne uzima u obzir
fraudolozno stvorena tačka vezivanja već se primenjuje ono pravo koje bi bilo merodavno da nije
došlo do manipulisanja sa tačkom vezivanja - a to je domaće pravo.

ZMPP

ne primenjuje se pravo strane države koje bi bilo merodavno po odredbama

ovog ili drugog saveznog zakona ako bi njegovo primenjivanje imalo za cilj izbegavanje
primenjivanja domaćeg prava

Domaća teorija stala je na stanovište da izigravanje zakona valja sprečavati samo ako je

putem veštački stvorene tačke vezivanja izbegnuta primena domaćeg materijalnog prava. Takođe je
relevantan i subjektivni faktor te će domaći sud otkloniti strano pravo samo ako je merodavnost
stranog prava uspostavljena u cilju izbegavanja primene domaćeg prava. ZMPP ne pokriva situacije
u kojima se veštački stvorenom tačkom vezivanja utiče na donošenje određene strane odluke te se
kod nas ne može postaviti pitanje fraus legis u postupku priznanja i izvršenja strane sudske ili
arbitražne odluke.

Posledica fraus legisa je u tome što domaći organ neće primeniti ono strano

pravo na koje pokazuje fraudolozno stvorena tačka vezivanja već će primeniti domaće pravo
koje bi bilo merodavno da nije došlo do manipulisanja sa tačkom vezivanja

9. MOBILNI SUKOB ZAKONA (CONFLIT MOBILE)

Pod conflit mobile shvatamo svojevrsnu kombinaciju vremenskih i prostornih sukoba

zakona do kojih dolazi kada se protekom vremena menjaju činjenice na kojima se zasniva
tačka vezivanja i to na taj način što se vezuju za više pravnih poredaka potencijalno
merodavnih prava

. Problem je u postojanju promenljivih tačaka vezivanja.

Conflit mobile i fraus legis – sličnosti i razlike

ispitno pitanje

- Osnovna sličnost između coflit mobile i fraus legis je u tome što problem nastaje

promenom činjenice koje tačka vezivanja smatra relevantnim i njihovo vezivanje za drugo pravo.
Da bi takva promena predstavljala izigravanje zakona, treba da postoji fraudolozna namera na strani
lica koje stvara nove činjenice, zatim da izigravanje ima za cilj izbegavanje domaćih imperativnih
materijalnih normi.