1
U N I V E R Z I T E T U N O V O M S A D U
FAKULTET TEHNIčKIH NAUKA
Prof. dr ing. Milosav S. GEORGIJEVI
Ć
MEHANIZACIJA I TEHNOLOGIJA
PRETOVARA
Prvi deo
(deo predavanja prema programu)
Logistika tokova materijala, kapacitet pretovara i izbor pogonsih klasa, sredstva i ure
ñ
aji za
prenošenje tereta, elementi mašina i ure
ñ
aja za pretovar
Novi Sad, 2003.
2
Predgovor
Pisanije koje
č
itaoc ima pred sobom predsavlja ve
ć
i deo materije predvi|ene nastavnm programom za
prvi semestar predmeta Mehanizacija i tehnologija pretovara, koji slu
č
aju studenti Saobra
ć
ajnog
odseka na Fakultetu tehni
č
kih nauka Univerziteta u Novom Sadu.
S obzirom na sveprisutnu globalizaciju sveta, organizovanje tokova roba ili logistika ima presudnu
ulogu u racionalizacijama svi vrsta. Pošto su tokovi roba (materijala) nezamislive bez pretovara u
lukama i kopnenim terminalima svih vrsta (železni
č
kim, aerodromskim, robno-transportnim centrima
itd.), proizilazi da su pretovarne radnje sa robom izuzetno važne, jer pored cene koja se meri
vremenom pretovara (brzinom pretovara) mogu uticati i na kvalitet u transpornom lancu, jer ošte
ć
ena
roba koju dobije krajni korisnik je obezvre
ñ
ena i sav prethodni trud je uzaludan.
Prva poglavlja su posve
ć
ena logistici tokova materijala
−
roba i simulacijama tokova u terminalima, u
kjima su mašine za pretovar varijable, kao i njene tehni
č
ke performanse. Potom se prou
č
ava na
č
in
odre
ñ
ivanja kapaciteta pretovara i svrstavanje mašina za pretovar u tkzv. pogonske klase na osnovu
uslova rada.
Pošto je manipulacija robama nezamisliva bez odgovaraju
ć
eg alata, ovom problemu je posve
ć
eno
naredno poglavlje. Dalje se daju elemnti mašina za pretovar sa njihovim osnovnim karakteristikama i
napomenama na koje korisnik pri izboru i eksploataciji mora da vodi ra
č
una.
Delovi vezani za pretovarnu i transportnu opremu u paletnim skladištima opisani su u knjizi Regalna
skladišta, pa se stoga navode poglavlja od zna
č
aja za
č
itaoca.
O mašinama za pretovar kontenera još 1991. godine napisana je knjiga Pretovar kontenera, koja
nažalost još nije izašla iz štampe, pa se stoga daju na kraju samu neke od slika u prilogu.
Osnovni moto pri pisanju bila je mudrost J.Jovanovi
ć
a Zmaja
Nije znanje, znanje znati,
ve
ć
je znanje, znanje dati.
Tako
ñ
e se
č
italac podse
ć
a i na filosofiju istraživanja i razvoja osniva
č
a Hita
č
ija, Namihei Odaire
4
−
komadne terete koji su u preko 90% slu
č
ajeva paletizovani, tj. za prekomorske transporte
kontenerizovani i
−
komadne terete preko kontenerskih dimenzija, kao što su delovi konstrukcija i opreme koji se
transaportuju i pretovaraju pod posebnim uslovima.
Na slici 2.2 (prema VDI
3
2360) pokazani su transportni lanciza paltizovane i kontenerizovane robe
(komadne robe) koji sadrže vodeni transport, železni
č
ki i putni, što je karaktetisti
č
no za evropski
prostor. Po
č
etak toka je morska luka – kontenerski terminal (za importne robe) ili proizvo
ñ
a
č
.
Konteneri posle pretovara i daljeg transporta rekama, železnicom ili putevima dolaze do korisnika,
gde se otvaraju. Palete od proizvo
ñ
a
č
a mogu biti kontenerizovane ili ne (zavisno od razdaljine i
potrebnog broja pretovara), dalje putuju re
č
nim brodovima, železnicom ili rekama uz više pretovatra
u usputnim terminalima, skladištima, robno – transpornim cenrima do odredišta, koje može biti
robno-transportni centar ako se tu komisionira ili krajnji korisnik.
Slika 2.2. Transporni lanci
3
VDI Verein Deutscher Ingeniuere - Udruženje nema
č
ih inženjera
5
Zna
č
ajno je analizirati ulogu pojedinih vrsta transporta, što daje i odgovore o pretovarnim centrima i
potrebnoj opremi. Za primer
ć
e se uzeti Nema
č
ka, kao veliki proizvo
ñ
a
č
i potroša
č
svih dobara.
Na slici 2.3 dati su podaci Ruhr Univerziteta iz Bochuma o raspodeli prevoza roba na automobilski,
železnil
č
ki i vodni (re
č
ni) transport u milijadrama tonakilometara, sa prognozama rasta do 2020.
godine. Uo
č
ljivo je da najskuplji na
č
in transporta (automobilski) ima i najve
ć
u tendenciju rasta, što je
zabrinjavaju
ć
e, s obzirom na ve
ć
veoma prisutne probleme u saobra
ć
aju.
Drugi izvori (Logistik Heute Nr. 6, 2002) ukazuje da je
npr. pretovar u nema
č
kim lukama u 2001. godini bio 246.1
mil. tona, što je pove
ć
anje u odnosu na prethodnu godinu
za 1.4%. pove
ć
anje transporta roba do 2015. godine u
odnosu na 2000. godinu o
č
ekuje se da
ć
e biti oko 40%, a
od toga železnica treba da ima pove
ć
anje oko 14%
Za transporne lance koji podrazumevaju vazdušni
transport, tokovi roba dati su na slici 2.4, gde kamion
simbolizuje kopneni transport od pošiljaoca do aerodroma i
aerodroma do korisnika- kupca, a što svakako moše biti i
npr. kontejner na kamionu ili vagonu.
Slika 2.4. Transportni lanci u aviotransportu
Obim ovog kursa obuhvata tehnologiju pretovara i opremu za rasute terete i komadne (paletizovane i
kontenere).
2.1. Terminali rasutih tereta
Prekomorsko snabdevanje sirovinama u Evropskom prostoru odvija se preko velikih morskih luka.
Zbog zna
č
aja vodenog puta Rajna-Majna-Dunav, za primer
ć
e se uzeti luka u Roterdamu koja je dugo
godina bila najve
ć
a svetska luka (slika 2.2). Ona je zahvaljuju
ć
i Rajni, pretovarni centar i veza mora i
reka kao i drugih saobra
ć
ajnih tokova (videti šemu tokova materijala). Na slici je data dispoziciona
šema terminala pre montaže tre
ć
e obalske dizalice od 85 t. Ostali elementi su isti.
Ovaj terminal ima kej dužine 650 m, sa tri obalske diazlice sa grabilicama (2x50 t i jedna od 85 t)
koje imaju preko 100 t pretovarenog tereta u jednom ciklusu rada, što uzna
č
i da se brod od oko
200.000 Brt istovari za približno 2 dana (jedna bruto registarska tona 1 Brt = 2,83 m
3
zatvorenog
Slika 2.3. Udeo transportnih sredstava
7
Dspozicija terminala sa rasporedom opteme: -Obala mora sa obalskim dizalicama (na slici su samo 2, a ima ih
3 u eksploataciji), -Sistem trakastih transportera do ugaonoh pretovarnih stanica, -Bo
č
ni sistem trakastih
tarnsportera sa mogu
ć
im pretovarima u hodnike skladišta, -Ponovo pretovar na dalji sistem transporta ka
re
č
nim brodovima. Svaki hodnik ima odlaga
č
(koji je istovremeno i izuzima
č
) rasutih tereta.
Slika 2.6. Dispozicija roterdamske luke
Odlaga
č
i izuzima
č
rasutih tereta Transportni sistem za utovar u brodove
Slika 2.7. Mosvlakte - terminal rasutih retera, detalji
