Skripte – Mehanizacija Pretovara
MEHANIZACIJA PRETOVARA
Predava
č : Dr Ratko
Đ
uri
č i ć,
doc.
Asistent: Aleksandar Blagojevi
ć , dipl.in
g .saob.
Skripte – Mehanizacija Pretovara
2
MESTO, ULOGA I ZNAČAJ PRETOVARNIH PROCESA U
REPRODUKCIJI
Pretovarni procesi podrazumevaju dinamički niz promena stanja pretovarnog sistema sa
jedinstvenim ciljem koji se sastoji u realizaciji pretovarnog zadatka. Pretovar se pojavljuje
u svim fazama procesa reprodukcije. Pretovarni procesi nisu klasičan vid transporta.
Oni postoje:
unutar svakog vida transporta,
na prelazu iz jednog u drugi vid transporta,
u industriji.
Pretovar je element strukture svakog:
transportnog
skladišnog i
proizvodnog sistema.
Od kvaliteta realizacije pretovarnog procesa zavisi efektivnost spoljnog transporta.
Zadržavanje na pretovaru za transportna sredstva je gubitak.
Zadaci pretovarnih procesa određeni su stepenom razvijenosti proizvodnih snaga.
PRETOVARNI ZADA TAK
Osnovne komponente pretovarnog zadatka su:
I) funkcije koje pretovarni sistemi realizuju
II) karakter okruženja u kome pretovarni sistem funkcioniše
III) karakteristike tehnoloških zahteva koje pretovarni sistem realizuje
IV) skup veličina kojima se opisuje predmet rada - roba.
I) Funkcije pretovarnog procesa:
1. prostorno izjednačavanje,
2. vremensko izjednačavanje,
3. kvantitativno izjednačavanje u kratkom vremenu,
4. izjednačavanje asortimana.
II) Okruženje pretovarnog sistema:
1. oblik veze 1. - izlaz i ulaz robe u proces reprodukcije,
2. oblik veze 2. - posledica promene transportnog sredstva,
3. oblik veze 3. - veza transportnog i konzumnog sistema.
III) Tehnološki zahtevi u pretovarnom sistemu:
glavni
→
1.istovar
sporedni
→
8. sortiranje
2. transport
9. direktan pretovar
3. skladištenje
10. obezebeđenje tereta
4. čuvanje
11.transport i manipulacija unutar
nekog proizvodnog procesa
5. iskladištenje
6. transport
7. utovar
IV) Veličine za opisivanje egzistencijalnog stanja robe:
Skripte – Mehanizacija Pretovara
4
TRAKASTI TRANSPORTER
Je transportni uređaj koji pomoću beskrajne trake prenosi robu između dvije tačke.
Konstrukcija:
beskrajna traka,
ramovi noseće konstrukcije,
valjci ili klizna podloga za nošenje trake,
zatezna i pogonska stanica.
Opšte karakteristike:
1. sila za kretanje se prenosi putem trenja,
2. mogućnost primene više pogonskih bubnjeva,
3. traka mora biti zategnuta,
4. velika opterećenja zahtevaju primenu nosećih valjaka,
- laka roba -----> klizna površina
- fini rasuti materijali, velike brzine-----> vazdušna kliznica
5. noseća grana trake je obično gornja
6. poprečna grana trake može biti:
-
ravna (komadna roba)
- koritasta - profilisana (za rasutu robu)
7. transportna putanja
- horizontalna i
- kosa
8. mogućnost prilagođavanja vertikalnoj ravni,
9. mogu biti reverzibilni,
10. maksimalna brzina transportera sa jednom trakom je 10 [m/s].
Dobre osobine
:
1. univerzalno sredstvo (transport rasute i komadne robe)
2. kontinualan prenos robe
3. velika brzina ( v≤10 [m/s])
4. veliki kapacitet
5. mali otpori kretanja
6. mala potrošnja energije
7. jednostavna ugradnja u malom prostoru
Skripte – Mehanizacija Pretovara
8. mogućnost ostvarivanja velikih dužina
9. fleksibilnost po pitanju vođenja transportne trake
10. neutralno ponašanje radnog organa
11. nizak nivo buke
12. niski troškovi održavanja i ekspoloatacije
13. mogućnost kombinovanja sa drugim pretovarnim i pomoćnim uređajima
Loše osobine:
1. ograničen nagib
2. trake su osetljive na hemijske uticaje, visoke temperature, poremećaje
3. veliko zaprašivanje
4. nema osobinu aktivnog zahvatanja tereta.
Primena:
1. industrija
2. saobraćaj
3. mesta sortiranja robe
4. RTC
5. rudnicima
6. energetskim postrojenjima.
TRAKA TRANSPORTERA
Najznačajniji element trakastog transportera.
Ostvaruje dve funkcije:
noseću
vučnu.
Mora da zadovolji sledeće tehnološke zahteve tj. da poseduje:
1. veliku uzdužnu čvrstoću
2. veliku elastičnost
3. postojanost oblika
4. malo istezanje
5. malu hidroskopnost
6. otpornost na mehaničke, hemijske i biološke uticaje
7. malu sopstvenu težinu
8. visoka otpornost na habanje.
Vrste trake
:
1. gumena
2. plastična
3. čelična
4. traka od pletene žice.
1. Gumena traka
Sastoji se od:
jezgra - korda (tekstilni ulošci, čelična vlakna)
gumenog omotača (prirodna ili sintetička guma).
Skripte – Mehanizacija Pretovara
7
fleksibilnost u kreiranju transportne putanje (moguća izgradnja i spiralnih transportera)
Primena: u industriji gde se pojavljuju visoke temperature.
PRORA
Č
UN KAPACITETA TRAKASTOG TRANSPORTERA
KOMADNI TERET
G
p
– težina komada robe [N]
l – rastojanje između komada robe na traci [m]
v – brzina kretanja trake [m/s]
RASUTI TERET
F
m
– površina poprečnog presjeka materijala koji se kreće po traci [m
2
]
v – brzina kretanja trake [m/s]
g
m
- nasipna zapreminska težina materijala [kN/m
3
]
METODE PRORAČUNA PROFILA NA TRACI
metoda - HANFSTENGELA
F
r
–
površina materijala kod ravne trake
[
m
2
]
b
-
osnovica paraboličnog odsječka
[
m
]
h
-
visina [m]
F
k
–
površina materijala kod komadne trake
[
m
2
]
Q
k
=
3600
⋅
V
l
[
kom
h
]
Q
kt
=
3,6
V
l
⋅
G
p
[
kN
h
]
Q
t
=
3600
⋅
F
m
⋅
V
⋅
γ
m
[
kN
h
]
Q
v
=
3600
⋅
F
m
⋅
V
[
m
3
h
]
h
=
b
12
[
m
]
b
=
0,9
B
−
0
,
05
[
m
]
F
r
=
2
3
b
⋅
h
[
m
2
]
F
k
=
(
0,9
⋅
B
−
0
,
05
)
2
9
[
m
2
]
