МЕХАНИЗАМ НАСТАНКА И ВРСТЕ МИШИЋНИХ КОНТРАКЦИЈА

САДРЖАЈ

УВОД...............................................................................................................................................................3

1.ПОДЕЛА МИШИЋА.....................................................................................................................................4

1.1.ПОПРЕЧНО ПРУГАСТО МИШИЋНО ТКИВО........................................................................................4

1.2.ГЛАТКО МИШИЋНО ТКИВО................................................................................................................5

1.3.СРЧАНО МИШИЋНО ТКИВО...............................................................................................................6

2.ИНЕРВАЦИЈА МИШИЋА.............................................................................................................................8

2.1.НЕУРОМИШИЋНА ПЛОЧА...................................................................................................................8

2.2.МОТОРНА ЈЕДИНИЦА.......................................................................................................................10

3.МИШИЋНЕ КОНТРАКЦИЈЕ.......................................................................................................................11

3.1.МЕХАНИЗАМ НАСТАНКА МИШИЋНЕ КОНТРАКЦИЈЕ......................................................................11

3.2.ВРСТЕ МИШИЋНИХ КОНТРАКЦИЈА..................................................................................................12

3.2.1. СТАТИЧКА КОНТРАКЦИЈА.........................................................................................................12

3.2.2. ДИНАМИЧКА КОНТРАКЦИЈА....................................................................................................13

3.3.ЕНЕРГЕТИКА МИШИЋНЕ КОНТРАКЦИЈЕ..........................................................................................15

3.4.СНАГА МИШИЋНЕ КОНТРАКЦИЈЕ....................................................................................................16

3.5.ФАКТОРИ КОЈИ УТИЧУ НА СНАГУ МИШИЋНЕ КОНТРАКЦИЈЕ........................................................18

ЗАКЉУЧАК....................................................................................................................................................19

ЛИТЕРАТУРА.................................................................................................................................................20

2

МЕХАНИЗАМ НАСТАНКА И ВРСТЕ МИШИЋНИХ КОНТРАКЦИЈА

УВОД

                     Мишићно ткиво је  процентуално  најзаступљеније ткиво у организму  човека

Грађено   је   од   високоспецијализованих ћелија (миоцита),које  имају   способност   да 

трансформишу хемијску   енергију у мeханички   рад.   На   тај   начин   оне   развијају   силу 

неопходну   за   покретање   тела   и   његових   делова,   промену   величине   и   облика органа и 

одржавање свих виталних функција организма.Мишић  

(musculus)

  је орган који поседује 

три   основна   физиолошка   својства;   контрактилност,   еластичност   и   надражљивост. 

Контрактилност   је   способност   мишића   да   се   грчи   под   дејством   дражи,   а   по   њеном 

престанку да се опусти. Еластичност мишића дозвољава њено истезање а после њега се 

мишић   враћа   у   његову   првобитну   дужину.  Последица   контракције   и   релаксације 

мишићних влакана је извођење покрета што омогућује човеку мењање места или положаја, 

затим мењање међусобног положаја органа делова тела, а тиме се обавља рад. Сви мишићи 

се   према   изгледу,   грађи   и   функционалним   особинама   могу   поделити   на: 

Попречно 

пругасте, Глатке, и Срчане мишиће.

СПОЉАШЊИ ИЗГЛЕД МИШИЋА

На сваком мишићу разликују се месни и тетивни део 

(слика1.).

 Средњи, меснати део 

(venter

) црвене је боје и при контракцији се скраћује, док се на крајевима мишића налази 

тетивни део (

Тендо

) који је беличасте боје и представља пасивни део мишића који преноси 

снагу контракције на скелет. 

Слика .1.

3

background image

МЕХАНИЗАМ НАСТАНКА И ВРСТЕ МИШИЋНИХ КОНТРАКЦИЈА

диктиосоми   Голжијевог   апарата,   а   запажају   се   и   митохондрије.  Основна   улога   им   је 

померање   делова   тела   или   целог   тела   у   одређеном   правцу.   Ови   покрети   су   углавном 

циљани контролом воље. Влакна чија је енергија претежно оксидативна називају се црвени 

мишићи ( имају много миоглобина који им даје црвену боју). Ова влакна имају спорију 

контракцију   и   мало   се   замарају.   Међутим,   влакна   која   имају   анаеробно   обезбеђену 

енергију су бледа,  имају брзу контракцију и брже се замарају, називају се бледи мишићи. 

Ова влакна се у већој мери налазе у мишићима специјализованим за фине покрете.

1.2.ГЛАТКО МИШИЋНО ТКИВО

Глатке   мишићне   ћелије,   које   одликује   вретенаст,   издужен   облик,   најчешће 

формирају снопове или образују слојеве и на тај начин творе глатку мускулатуру (

Слика 

3.).

  Глатка мускулатура одликује зидове цревне цеви, жучног канала, мокраћне бешике, 

делове   система   за   дисање,   утеруса   и   бројних   крвних   судова.   Глатке   мишићне   ћелије, 

међутим, могу у неким случајевима у организму бити и појединачне. У скупинама глатких 

мишићних ћелија појединачне ћелије су тако постављене да издужени и сужени крајеви 

једних належу на проширене средишње делове суседних ћелија 

(слика 3).

                                                                       Слика 3.

На површини глатке мишићне ћелије присутна је ламина (

слика 4.).

 У средишњем, 

проширеном делу ћелије налази се нуклеус. Његов облик унеколико прати облик ћелије – 

јајолике   је,   благо   спљоштене   форме.   У   цитоплазми   око   нуклеуса   налазе   се   цистерне 

5

МЕХАНИЗАМ НАСТАНКА И ВРСТЕ МИШИЋНИХ КОНТРАКЦИЈА

гранулираног ендоплазминог ретикулума, диктиосоми Голџијевог апарата, митохондрије и 

гликогенске   честице.   У   периферном   делу   цитоплазме   уочавају   се   уврати   плазмине 

мембране, кратке цистерне саркоплазминог ретикулума и бројни кавеоли  

.  

Треба истаћи 

како плазмина мембрана не формира Т-тубуле. Главнину цитоплазме глатких мишићних 

ћелија   заузима   контрактилни   апарат.   Контрактилни   апарат   организован   је   у   снопове 

између којих су смештене митохондрије. Правац пружања снопова није линијски већ благо 

спиралан.   Снопове   формирају   танки   филаменти,   миосински   молекули   као   и 

интермедијерни   филаменти.   Слободни   крајеви   филамената   организованих   у   снопове 

уроњени су у такозвана тамна тела. Она која су локализована у цитоплазми означавају се 

цитоплазминим док се тамна тела постављена уз унутрашњу површину ћелијске мембране 

називају се мембранским.

                                                                        Слика.4.

 1.3.СРЧАНО МИШИЋНО ТКИВО

Ово мишићно ткиво гради срчани мишић, миокард. Између скелетног мишићног 

ткива   постоји   велика   сличност.   Обе   врсте   су   изграђене   од   влакана   која   су   попречно 

испругaна.   Међутим,   постоје   и   значајне   разлике   и   у   функционалном   и   морфолошком 

смислу,   срчано   мишићно   ткиво   ради   аутоматски,  тј   без   утицаја   воље,   за   разлику   од 

попречно пругастог.

6

background image

Želiš da pročitaš svih 19 strana?

Prijavi se i preuzmi ceo dokument.

Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.

Slični dokumenti