Mehanizmi korporativnog upravljanja

EVROPSKI UNIVERZITET BRČKO DISTRIKT

BOSNA I HERCEGOVINA

Ekonomski fakultet

Smijer: Menadžment i preduzetništvo

Seminarski rad

MEHANIZMI KORPORATIVNOG 

UPRAVLJANJA

Profesor:

                                                                    Student:

Doc. dr Hariz Agić

Brčko, decembar 2015.

SADRŽAJ

1. UVOD..................................................................................................................................3

2. INTERNI MEHANIZMI KORPORATIVNOG UPRAVLJANJA.....................................4

2.1. Struktura vlasništva.......................................................................................................... 4

2.2. Upravni odbor.................................................................................................................. 6

2.3. Reputacija.........................................................................................................................7

2.4. Objavljivanje informacija i finansijska transparentnost...................................................8

3. EKSTERNI MEHANIZMI KORPORATIVNOG UPRAVLJANJA.....................................9

3.1. Tržište korporativne kontrole........................................................................................... 9

3.2. Pravna infrastruktura...................................................................................................... 11

3.3. Prava akcionara..............................................................................................................13

4. ZAKLJUČAK....................................................................................................................... 15

5. LITERATURA..................................................................................................................... 16

2

2. INTERNI MEHANIZMI KORPORATIVNOG UPRAVLJANJA

Struktura vlasništva i upravni odbori čine interne mehanizme, a tržište korporativne kontrole i 

pravni sistem spadaju u eksterne mehanizme. Između eksternih i internih mehanizama postoji 

međuzavisnost, a struktura vlasništva kao interni mehanizam utiče na funkcionisanje upravnih 

odbora i eksternih mehanizama. Ako je vlasništvo disperzirano, tržište korporativne kontrole 

kao eksterni mehanizam ima najznačajniju ulogu. Ukoliko postoji manji broj dominantnih 

vlasnika   i   visoka   koncentracija   vlasništva,   kontrola   menadžera   se   vrši   pomoću   upravnog 

odbora kao internog mehanizma 

2.1. Struktura vlasništva

Iako   se   korporativno   upravljanje   vezuje   za   problem   razdvajanja   vlasništva   i   kontrole,   ne 

postoji situacija u kojoj su vlasništvo i kontrola potpuno razdvojeni. Vlasnici, u zavisnosti od 

broja akcija koje poseduju, uvek imaju određenu kontrolu nad kompanijom, dok menadžeri 

često imaju udeo u vlasništvu.

1

  To znači da menadžeri mogu imati udeo u vlasništvu, a 

vlasnici na osnovu broja akcija koje poseduju imaju određen stepen kontrole. Zbog posledica 

kompleksnog   odnosa   vlasništva   i   kontrole,   struktura   vlasništva   predstavlja   važan   interni 

mehanizam korporativnog upravljanja. Veće preklapanje između vlasništva i kontrole treba da 

dovede do smanjenja sukoba interesa i do veće vrednosti kompanije.

Ipak, odnosi između vlasništva, kontrole i vrednosti kompanije su komplikovaniji, jer postoji 

mogućnost da i menadžeri posjeduju određeni paket akcija, kada govorimo o insajderskom ili 

menadžerskom   vlasništvu.   Insajdersko   vlasništvo   doprinosi   boljem   usklađivanju   interesa 

menadžera sa interesima akcionara. Međutim, u mjeri u kojoj interesi menadžera i akcionara 

nisu   u   potpunosti   usklađeni,   veći   udio   u   vlasništvu   pruža   menadžerima   veću   slobodu   u 

odlučivanju i ostvarivanju ličnih ciljeva i dovodi do efekta zaklona. Dakle, krajnji efekat 

menadžerskog vlasništva na vrednost kompanije zavisi od odnosa između efekta usklađivanja 

interesa između vlasnika i menadžera i efekta zaklona.

1 

Babić. V, Korporativno upravljanje u uslovima koncentracije i disperzije vlasništva, 2006, str. 10

4

Polazeći od paketa akcija koje poseduju vlasnici, struktura vlasništva može biti koncentrisana 

ili   disperzirana.   Disperzija   vlasništva   nastaje   kada   postoji   veliki   broj   akcionara   koji 

pojedinačno nemaju kontrolni paket akcija, pa samim tim nemaju mogućnost da vrše nadzor i 

kontrolu menadžera. Problem disperzije vlasništva ogleda se u nedostatku motivacije i resursa 

manjinskih akcionara da utiču na donošenje odluka. Osnovni agencijski problem na relaciji 

principal   (akcionar)   –   agent   (menadžer)   se   javlja   kada   postoji   disperzirana   struktura 

vlasništva, jer pojedinačni vlasnici imaju veoma mali udio u vlasništvu i nisu motivisani da 

vrše   kontrolu   menadžera.   U   ovakvim   situacijama,   potencijalni   konflikt   interesa   interesa 

između   vlasnika   i   menadžera   se   rešava   putem   agencijskih   ugovora   i   razvijenog   tržišta 

korporativne kontrole.

U   odsustvu   efektivnih   eksternih   mehanizama   korporativnog   upravljanja,   primjenjuje   se 

koncentracija   vlasništva   kao   alternativni   mehanizam   rješavanja   agencijskog   problema   i 

kontrole   menadžerskog   oportunizma.   Koncentracija   vlasništva   se   definiše   brojem   velikih 

akcionara i procentom akcija u njihovom vlasništvu. Koncentracija vlasništva nastaje kada 

postoji većinski vlasnik   koji poseduje kontrolni paket akcija i može da utiče na donošenje 

ključnih  odluka.  Primena koncentracije  vlasništva  kao  internog  mehanizma  korporativnog 

upravljanja je utemeljena na činjenici da visok stepen koncentracije vlasništva omogućava 

dobar   monitoring   i   efikasnu   kontrolu   rada   menadžera.   Motivisanost   za   monitoringom   je 

visoka zato što većinski vlasnik ima pravo na ukupan rezidualni profit i potpunu kontrolu nad 

upravnim odborom. Koncentracija vlasništva ima prednost bolje kontrole rada menadžera, jer 

veliki vlasnici imaju moć i inicijativu da nadgledaju menadžere. Vlasnici sa većim udjelom 

akcija su motivisani da vrše monitoring i promjenu neuspješnih menadžera.

5