Sadržaj:
Uvod……………………………………………………………………………………… 2
1. Poreklo herze………………………………………………………….……………………3
1.1. Berza – pojam…………………………………………….………………………4
2.Nastanak i razvoj berze……………………………………………………………………..6
2.1.Njujorška berza-NYSE(New York Stock Exchange)…………………………… 8
2.2.Nasdaq-GIobalna trgovačka mreža………………….…………………………….9
2.3. Londonska berza-(London Stock Exchange)……………………….…………… 9
2.4. Euronext………………………………………………………………………….10
3.Princip nastanka i rada berze……………………………………………………………….10
3.1.
Osnivanje berze……………………………………………………………….12
3.2.
Organizacija berze…………………………………………………………….13
3.3.
Delatnost berze………………………………………………………………..16
3.4.
Vrste berzanskih poslova……………………………………………………...17
3.5.
Principi trgovanja na berzi……………………………………………….........17
3.6.
Berzanski posrednici………………………………………………………….19
3.7.
Pojam,značaj i struktura terminske berze i terminski berzanski poslovi u sa
-vremenim
uslovima…………………………………………………………...22
3.8.
Finansijski derivati……………………………………………………………23
3.8.1. Fjučers kao oblik terminskog berzanskog poslovanja………………...24
3.8.2. Opcije kao oblik berzanskog poslovanja……………………………...25
3.9.
Svop (SWOP) kao specifičan berzanski posao……………………………….26
4.Značaj berze………………………………………………………………………………...27
4.1.Opšti akti berze…………………………………………………………………...27
4.2.Organi berze……………………………………………………………………....27
4.3. Član berze………………………………………………………………………...27
4.4. Prestanak berzere………………………………………………………………....27
2
5. Pojam finansija…………………………………………………………………………….29
5.1. Pojam i značaj savremenih finansijskih tržišta………………………………….30
5.2. Istorijski značaj finansijskih tržišta……………………………………………...32
5.3. Nove tendencije na finansijskim tržištima……………………………………….33
5.4. Globalizacija finansijskih tržišta………………………………………………....33
5.5. Deregulacija i finansijska konglomeracija……………………………………….33
5.6. Pregled finansijskih tržišta……………………………………………………….34
5.7. Primarno tržište…………………………………………………………………..35
5.8. Sekundarno tržište………………………………………………………………..35
5.9. Javna ponuda i privatni plasmani………………………………………………...35
6.Finansijski instrumenti……………………………………………………………………...35
6.1. Obveznice...............................................................................................................36
6.2. Akcije………………………………………………………………………….....37
6.3. Derivali-izvedene hartije od vrednostl…………………………………………...38
7.Financijske instituciji na finansijskom tržištu………………………………………………38
7.1. Depozilne institucije……………………………………………………………...38
7.2. Ugovorne institucije……………………………………………………………...39
7.3. Investicione institucije……………………………………………………………39
8. Tržište novca……………………………………………………………………………….40
9. Tržište kapitala……………………………………………………………………………..41
9.1. Međunarodna tržišta kapitala…………………………………………………….41
10. Devizno tržište……………………………………………………………………………42
Zaključak……………………………………………………………………………………...43
Odabrana literatura……………………………………………………………………………44
4
1. Poreklo berze
Smatra se da reč "berza" potiče od starogrčke reči "birsa" koja /.naći kesa ali je imala i
znacenje kožne torbe za novac. Pa ipak, upotreba reči "ber/a" u modernom dobu te
neposredno vezuje za ime jedne patricijske porodice u Brižu (Brugge9 BrOgge) u Belgiji. U
ovom gradu porodica van de Beurse (ili Burse) je od 13 veka živela u kući, na glavnom
gradskom trgu, koja je na svojoj fasadi imala za ukras grb u čijem polju su se nalazile tri
torbice za novac. U 13. i 14. veku trgovci iz drugih gradova i zemalja, naročito italijanski,
koristili su ovu kuću kao svratiste, hotel ("hostel") za sebe, i kao spremište za svoju robu.
Kasnije su vencijanski trgovci uredili u ovoj kući svoje trajno boravište. Na placu koji se
nalazio između ovih kuća italijanski trgovci su obavljali svoje poslove, posebno poslove
naplate i diskontovanja menica. Vremenom su, međutim, drugi gradovi počeli preuzimati
primat središta trgovine u ovom delu sveta, pa je 1460 godine briska "burs"-a bila preseljena
najpre u Antverpen a zatim u Amsterdam, koji je bio glavni centar trgovine začinima onog
doba.
Sa preseljenjem berze u Amsterdam, započinje i i berzanska trgovina akcijama, pa se to
može vreme može smatrati i začetkom efektnih berzi. Pošto trgovci nisu mogli pojedinačno
istupati u tim udaljenim zemljama, jer je za opremanje konvoja naoružanih brodova trebalo
mnogo novca, kao i oslonac na neku državnu vlast, to su holandski trgovci na postrek princa
von Nassau-a 1595. osnovali prvo akcionarsko društvo pod nazivom "Opšta holandska
ujedinjena kompanija". Akcije ove kompanije su u prošeku donosile po 20% dividendi
godišnje, a u nekoj godini i svih 75%. Ove akcije su se uskoro počele prodavati po kafanama,
na ulicama, ali i preko komisionara na berzi, čime je po prvi put u istoriji započet berzanski
promet hartija od vrednosti. U trgovini ovim akcijama su se ubrzo počela stvarati arbitražna
pravila, koja su unosila red i olakšavala promet. Mnoge uzan se, kao i mnogi izrazi i pojmovi
iz berzanskog poslovanja nastali na amsterdamskoj berzi u to doba, koriste se na berzama
hartija od vrednosti (tzv.efektnim berzama) i danas.
Smatra još i da su prve berze osnovane u Anversu i Londonum u XV i XVI veku, a zvan
ićn i početak vezuje se za 1672 za Njujoršku berzu, kad je potpisan ugovor o isključivo
međusobnoj trgovini uz fiksen provizije.
Kraljevina Srbija imala je svoj zakon koji je uređivao osnivanje i rad berzi-Zakon o
javnim berzama od 03. novembra 1886. godine. Zakon se primenjivao i u vreme postojanja
Kraljevine Srba, Hrvata, i Slovenaca. Na osnovu ovog akta Ministarstvo trgovine i industrije
Kraljevine SHS odobrilo je 1928. godine osnivanje Skopljanske produktne berze.2
1 Stevan Sogorov, „1 Jer/unsko Pravo", Novi Sad, 2004. sir. 4.
2 AleksandarOrujW, »Poslovnopravo", ,,CEKOMH*bo0ki d.o.n., Novi Sud, 2007. MI. 128
5
1.1. Berza-pojam
Odavno se pokušavalo sa stvaranjem određenog specijalizovanog tržišta čija bi funkcija
bila okupljanje članova i njihovih aktivnosti u oblasti posredovanja u cilju zaključenja pravnih
poslova.Berza je institucionalizovano tržište kapitala, čiji je predmet poslovanja kupoprodaja
dugoročnih aktivnih vrednosti.
Na pitanje: Staje to berza? M, često se dobija odgovor daje to mesto gde se kupuje i
prodaje. Naravno, ovaj odgovor je tačan, ali je i toliko širok jer po čemu bi se onda berza
razlikovala od pijace, ili bilo koje prodavnice ili tržišta u celini? Upravo u toj razlici je suština
berze kao institucije.
Razlika se sastoji u tome čime i kako se trguje. Predmet trgovine, da bi se njime moglo
trgovati bez uzorka, mora biti podložan tipizaciji i standardizaciji. Kod robe-standardizaciji su
podložne sirovine i proizvodi prvog stepena obrade, dok se novcem i hartijama od vrednosti
može trgovati vrlo lako. Finalnim proizvodima, zbog njihove raznolikosti, ne može se trgovati
na razvijenim berzama.Postupkom standardizacije postiže se da predmet trgovine bude po
svim osobinama istovetan i u najmanjim kao i u velikim količinama. Robama koje su po
prirodi takve vremenom su se na berzama pridružile i one robe koje su posebnom obradom
dostigle dovoljan stepen standardizacije da se njima može trgovati na berzi.
Na berzi se, dakle, trguje na reč. Ova reč je svojevremeno bila obezbeđena poverenjem,
ugledom malobrojnih trgovaca koji su učestvovali u berzanskim transakcijama, i koji su se svi
međusobno poznavali. Razvitkom trgovine ovo poverenje se institucionalizuje i biva
zamenjeno mrežom pravila po kojima se trguje-uzansama, i koje svako ko želi na berzi da
trguje, mora unapred da prihvati.Tako je berza postala mesto na kom se trguje, ali tipiziranom
robom i po napred utvrđenim pravilima.
• Mesto trgovanja - definicija berze sadrži tri osnovna elementa: mesto na kom se trguje,
predmet trgovanja i način trgovanja. Prvi element razvijao se od tržnice, do globalne
elektronske mreže. Početak je bio isti, od antike do Novog veka, kada su trgovci otvoreni
prostor gradskih trgova i sajmišta zamenili prvo gostionicama, a zatim posebnim zgradama.
Sve do početka sedamdesetih za svaku berzu se kao sinonim mogla upotrebiti adresa zgrade u
kojoj je smeštena. Uvek na istom mestu i u isto vreme, bilo je pravilo koje je pratilo
berzansku trgovinu.
Nagli razvoj kompjuterske tehnologije dozvolio je da se pomenuto pravilo počne
zamenjivati novim: stalno i svuda. Razvijene berze kako bi svojim članovima obezbedile što
povoljnije uslove za poslovanje počele su da se povezuju kompjuterskim vezama koje su
dozvolile da se sa svake od njih može trgovati na bilo kojoj drugoj berzi koja se nalazi u
mreži. Štaviše razvoj tehnologije omogućio je i igračima svake berze da se sa bilo kog mesta
mogu uključiti u proces trgovanja baš kao da su na samom berzanskom parketu.
3 Aleksandar OruJić, „Poslovno pravo", „ČEKOM''-books d.O.O., Novi Sad, 2007. str. 128
7
Robne berze su prve kreirale terminske ugovore - flnansijske derivate sa neravnom podlogom
( devize, indeksi...).
Postoje i mešovite ili opSte berze, na kojima se promeću i hartije od vrednosti i roba.
Predratna Beogradska berza je bila upravo takva institucija. Danas se retko nalazi ova vrsta
berzi.
2. Nastanak i razvoj berze
Trgovinski poslovi koji bi se i u današnjem smislu mogli nazvati berzanskim, mnogo su
stariji i od samih berzi. Za svaki posao, štaviše, za svaki elemenat današnjeg berzanskog
trgovanja, može se naći pandan u nekoj od prethodnih epoha.
Kapitalizacija očekivanja - jedan od osnovnih razloga nastanka institucije berze je
premošćavanje vremenskog perioda od ulaganja do profitiranja, što bi se u dve reci moglo
označiti kao: kapitalizacija očekivanja.
Još su na glinenim pločicama zabeležene prve terminske transakcije, odnosno obaveza
jedne strane da svoje dugovanje namiri određenom robom u nekom budućem periodu. Ova bi
se transakcija, danas, mogla svrstati u hedžing ( hedging - posao namenjen obezbeđenju rizika
od promené cene ), a te pisane obaveze se mogu smatrati prvobitnim oblikom onoga što se
danas naziva forward ugovor, odnosno prost ročni ( terminski ) ugovor o kupoprodaji neke
robe. U trenutku kada je poverilac - posrednik dokumenata o budućoj isporuci robe,
preprodao taj dokument da bi zaradio na razlici u ceni, dobili smo i prvi posao koji bi se
mogao nazvati i berzanskom špekulacijom ( spekulation - posao namenjen zaradi na razlici u
ceni ).
Prikupljanje kapitala - berzansko trgovanje je bilo prikupljanje manjih suma kapitala koje
su se nalazile u više ruku, kako bi se ta sredstva koncentrisala radi finansiranja skupih
poslova. Primer se može naći još kod Feničana, u čijim su gradovima - lukama, trgovci
prikupljali sredstva od sugrađana da bi opremili lađe za prelazak preko mora u nabavku robe
u, tada dalekim, krajevima. Oni koji su polagali novac za ovaj poduhvat, dobijali su potvrde o
učešću i delu budućeg brodskog tovara. Ova je bilo tim lakše što su feničani prvi usavršili
fonetski alfabet ( svakako i zbog lakšeg zapisivanja obaveza u trgovini ), pa je zapisivanje
podataka koji su činili ovakve potvrde bilo jednostavno.
Fonetski alfabet u rukama predanih feničanskih trgovaca postaje, tako, sredstvo
unapređenja poslovanja. To ukazuje da je razvoj berze odnosno njen napredak tesno vezan sa
napretkom sredstava komunikacije. Kad god je na ovom polju napravljen iskorak - železnica,
telegraf, telefon, računar i, pogotovo današnji internet - naglo se širila i delatnost berze.
Likvidnost tržišta - je potreba da se obezbedi stalna mogućnost trgovanja i mogla bi se
uzeti kao još jedan razlog postepenog uobličavan ja berze. Još i Novi zavet pom i nje menjaće
novca ( koje Hrist isteruje iz hrama ), a koji bi bili preteče današnje
4 Ćavjpit Jskonomift", mart 2006. ftr. 6.
