EROZIJA
Erozija je proces tokom koga dolazi do razaranja i odnosenja zemljista i rastresite podloge
destruktivnim silama, najcesce vode i vjetra. Erozija je prisutna u svim klimatskim zonama
kopnenog dijela Zemlje. Najcesce zahvata povrsinski sloj zemljista.
Posljedice erozije mogu biti direktne i indirektne. Za poljoprivredno zemljiste posebno su
znacajne direktne, koje se manifestuju premijestanjem i odnosenjem zemljista, kvarenjem
njegove strukture, smanjenjem sadrzaja organske materije, hranjiva i plodnosti uopste. Tlo
zahvaceno erozijom postaje plice, umanjuje mu se kapacitet za vodu i povecava sklonost
isusivanju. Opadaju prinosi gajenih kultura. Indirektne posljedice su posebno znacajne sa
aspekta njihovog moguceg uticaja na okolis. Odnoseno zemljiste, zajedno sa ostacima
mineralnih i organskih djubriva, pesticida, herbicida i sl., erozijom dospijeva u okolne
kopnene i vodne ekosisteme i zagadjuje ih.
Erozija zemljista vodom (vodna erozija)
najprisutnija je vrsta erozionog procesa.
Uslovljena je nagibom terena. Razlikujemo: pluvijalnu, fluvijalnu, abrazionu, glacijalnu i
irigacionu eroziju.
Pluvijalna erozija predstavlja proces odnosenja zemljista pod uticajem padavina, odnosno
kise. Najzastupljeniji je oblik vodne erozije.
Fluvijalna erozija je prisutna u koritima rjecnih tokova. Produbljivanje i prosirivanje rjecnog
korita fluvijalnom erozijom popraceno je razaranjem i odnosenjem dijelova priobalnog
zemljista.
Abraziona erozija je posljedica hidrodinamickog djelovanja morskih trava i struja.
Manifestuje se otkidanjem i odnosenjem zemljista i stijena duz obala mora i jezera.
Glacijalna erozija nastaje djelovanjem glecera (ledenjaka). Kada se gleceri pocnu otapati, oni
svojim kretanjem niz padinu i ogromnom rusilackom snagom koju imaju vrse intenzivno
struganje i svlacenje zemljista.
Irigaciona erozija je posljedica neracionalnog koristenja vode prilikom navodnjavanja
inkliniranih povrsina.
Mehanizam odvijanja procesa vodne erozije
Uticaj vode na zemljiste tokom odvijanja procesa pluvijalne erozije karakterisu tri faze:
razaranje, transport i sedimentacija.
Kada kap kise padne na golo, nezasticeno, zemljiste, ona svojom kinetickom energijom razara
i odvaja pojedine cestice od ukupne mase zemljista. Sto je intenzitet kise vace, vece su i i
kisne kapi, a time i njihov razorni ucinak. Transport usitnjenih kisnih kapi nastavlja
povrsinski oticaj. U pocetku povrsinski oticaj sluzi samo kao medij koji vrsi transport
usitnjenih i odbacenih cestica u pravcu podnozja padine. Kada se zemljiste dobro raskvasi,
povrsinski oticaj osim transporta cestica u izvjesnoj mjeri vrsi i njihovo odvajanje.
Smrzavanje povrsinskog sloja zemljista i njegovo otapanje znacajno moze ubrzati ovaj
proces. Kada energija povrsinske vode pod uticajem promjene nagiba, vegetaccije i sl. oslabi,
prestaje faza transporta cestica zemljista se zaustavljaju i taloze. Faza sedimentacije je
posljednja faza u ovom procesu.
Oblici vodne erozije
Vodna erozija se moze manifestovati: slojevitim spiranjem povrsinskog sloja zemljista
(povrsinska erozija), blazim ili jacim formama dubinske erozije (brazdasta, jaruzna i bujicna
erozija i erozija klizista) i podzemnim erozijom (unutrasnja, kraska i tunelna erozija)
Povrsinska erozija je proces tokom koga dolazi do postepenog, ravnomjernog i skoro
neprimjetnog odnosenja tankog sloja zemljista sa cijele povrsine. Razaranje strukturnih
agregata i njihovo odvajanje od ukupne mase zemljista se desava pod uticajem kisnih kapi i
povrsinskog oticaja. U pocetku, dok jos nije uznapredovala, tesko se vizuelno uocava. Desava
se na obradivim povrsinama, posebno u periodu kada su one gole i nezasticene biljnim
pokrivacem.
Dubinska erozija – za razliku od povrsinske, lakse se uocava po prisustvu manjih ili vecih
neravnina na povrsini zemljista. Njeni najznacajniji oblici su: brazdasta, jaruzna, bujicna
erozija i klizista.
Brazdasta erozija je nastavak procesa povrsinske erozije. Posljedica je dijeljenja i
koncentracije vode povrsinskog oticaja u nizim dijelovima padine . manifestuje se laminarnim
i turbulentnim rezimom kretanja vode i formiranjem brazda – plicih kanalica na povrsini
zemljista cija se dubina krece od 5 do 20 cm. Proces odvajanja cestica zemljista se vrsi
kombinovano: kisnim kapima i energijom mase vode koja se krece kroz formirane brazde.
Brazdasta erozija ne predstavlja smetnju obradi, nakon koje zemljiste ponovo izgleda ravno.
Jaruzna erozija je daljnja faza u razvoju brazdaste erozije. Nastaje spajanjem i
prosirivanjem brazda u najnizim dijelovima padine, u trenutku kada nagib i duzina padine
dozvole destruktivnoj energiji vode u pokretu da dodje do maksimalnog izrazaja.
Bujicna erozija je oblik dubinske erozije koji je karakteristican za planinska podrucja.
Bujice su vodotoci povremenog karaktera i kratkog toka koji za vrijeme velikih kisa ili
otapanja snijega jako nabujaju i tom prilikom stavljaju u pokret velike kolicine krupnog
nanosa. Cvrsta faza bujicnog toka moze ciniti i 60% ukupne bujicne mase.
Klizista su oblik dubinske erozije koja se manifestuje klizanjem zemljista. Posljedica
su narusene ravnoteze u unutrasnjosti zemljista i njegove teznje za njenim ponovnim
uspostavljanjem. Obicno se aktiviraju nakon obilnih, dugotrajnih kisa i naglog otapanja
snijega, kada vodom zasiceni i otezali sloj zemljista koji se nalazi na raskvasenoj, najcesce
glinovitoj, kliskoj podlozi, izgubi uporiste, otkine se i usljed svoje tezine otklize niz padinu.
Prema dubini klizne povrsine, klizista mogu biti: povrsinska (do 1m dubine), plitka (do 5m),
duboka (do 20m) i vrlo duboka (preko 200 m dubine). Na nastanak klizista uticu brojni
faktori: vrsta zemljista i geoloske podloge, klima, nagib padine, nivo i rezim podzemnih voda,
stepen ostecenja zemlljista tektonskim kretanjima ili ljudskim aktivnostima, zemljotresi,
opterecenost padine raznim objektima, itd.
Podzemna erozija nastaje kada u procesu pluvijalne erozije osim voda povrsinskog oticaja
ucestvuju i gravitacione, odnosno podzemne vode. Njeni najznacajniji oblici su: unutrasnja
erozija, kraska erozija i tunelna erozija.
Unutrasnja erozija je prisutna i na jako poroznim, sljunkovitim i kamenitim
supstratima, pogotovo nakon uklanjanja vegetacije. Dubinsko ogoljavanje supstrata, koje je
posljedica ovog procesa, utice na smanjenje prirodne stabilnosti padina i znantno povecava
mogucnost provociranja novih, mnogo ozbiljnijih erozionih procesa.
Kraska erozija –nastajanje kraske erozije se vezuje za podrucje krsa i njegove
fenomene, koji omogucavaju prenosenje erozionog procesa sa povrsine u unutrasnjost
stjenske mase. Erodirano zemljiste okolnih terena, noseno povrsinskim i podzemnim vodama,
kroz pukotine, ponore i sl. dospijeva duboko u podzemlje gdje se talozi i na taj nacin
nepovratno gubi.
Tunelna erozija je specifican oblik erozionog procesa tokom koga, pod uticajem
podzemnih vodnih tokova, dolazi do ispiranja zemljista i stvaranja podzemnih kanala-tunela.
Pojava tunelne erozije karakteristicna je za lesna podrucja. Dalje prosirivanje tunela dovodi
do propustanja i urusavanja njihovog stropnog dijela i formiranja jaruga.
Faktori vodne erozije
Na eroziju zemljista utice veci broj prirodnih i antropogenih faktora. Najznacajniji su: klima i
hidroloski uslovi, reljef, zemljiste, geoloska podloga, vegetacija i nacin koristenja zemljista.
Neke je moguce kontrolisati, a neke ne.
Klima i hidroloski uslovi
Elementi klime i hidroloski uslovi koji imaju najveci uticaj na eroziju zemljista vodom su:
padavine, temperatura, vjetar, insolacija i oticaj.
Padavine predstavljaju bilo kakav vodni talog u tecnom ili cvrstom stanju koji se formira u
atmosferi zasicenoj vodenom parom. Sto su padavine obilnije, cesce i intenzivnije i sto duze
strukture i smanjuju erodibilnost zemljista. Zemljista sa visokim postotkom sitnog pijeska i
praha, koji se lako odvajaju, su najvise erodibilna. Sa porastom sadrzaja gline i organske
materije, erodibilnost zemljista se smanjuje.
Biljni pokrivac
ima ulogu u zastiti zemljista od erozije.Sto je zemljiste bolje
pokriveno
biljkama ili biljnim ostacima, potencijalna opasnost od erozije je manja. Biljke i biljni ostaci
stite zemljiste od: uticaja vode iz vertikalnog pravca, uticaja vode koja se krece po povrsini
zemljista i uticaja vode koja se krece kroz zemljiste.
Nadzemni dijelovi biljaka i biljni ostaci ublazavaju udarce kisnih kapi od zemljiste, lagano ih
sprovodeci do zemljista sprecavaju razaranje strukturnih agregata, zbijanje zemljista i
stvaranje pokorice. Dio padavina zadrzavaju, omogucavaju njihovu evapotranspiraciju i
smanjujuci ukupnu kolicinu vode od padavina koja dospije na zemljiste. Razlaganje biljnih
ostataka utice na povecanje sadrzaja organske materije i hranjiva u zemljistu, poboljsavanje i
odrzavanje stabilnosti strukturnie zemljista i njegovih infiltracionih svojstava. Prisiljavajuci
vodu da se stalno dijeli, sprecavaju njenu koncentraciju, umanjuju joj destruktivnu energiju i
energiju transporta. Korjenov sistem biljaka vezuje zemljiste, povecava mu stabilnost i
sprecava njegovo odnosenje.
Nacin koristenja zemljista
Obrada i nacin koristenja zemljista su dva najznacajnija antropogena faktora erozije zemljista.
Bilo kakav nacin obrade smanjuje stabilnost zemljista i njegovu otpornost prema eroziji.
Obradom se zemljiste odvaja, prevrce i usitnjava. Smanjenje infiltracije moze biti posljedica
kvarenja strukture prekomjernim usitnjavanjem povrsinskog sloja i stvaranje pokorice.
Prisustvo pokorice ponekad moze uticati na smanjenje gubitka zemljista povrsinskom
erozijom, ali vrlo cesto i isprovocirati probleme sa dubinskom erozijom u nizim dijelovima
padine. Znacajan je i nacin na koji se vrsi obrada, sjetva ili saadnja u odnosu na pad terena.
Erozija zemljista vjetrom (eolska erozija)
predstavlja proces zemljista koji se desava pod
uticajem vjetra. Vjetar zemljinu povrsinu erodira deflacijom, turbulentnim vrtlozenjem i
abrazijom. Na intenzitet eolske erozije na nekom podrucju presudan uticaj imaju: jacina,
smjer i vrijeme pojave vjetra, isto tako su znacajne i osobine zemljista, reljef i vegetacija.
Velicina, oblik i medjusobna povezanost pojedinih cestica odredjuju tok odvijanja procesa
eolske erozije. Premijestanje zemljista eolskom erozijom nije vezano za uslove reljefa. Istim
intenzitetom moze se manifestovati i na padinama i u ravnici. Vjetar moze premjestati cestice
zemljista na znantno vece udaljenosti, cak i preko mora na druge kontinente. Ponekad se
odnoseno zemljiste, pod odredjenim okolnostima moze vratiti i na staro mjesto, odakle je
nekada ranije odneseno.
KONZERVACIJA ZEMLJISTA
Pod pojmom konverzacija zemljista podrazumijevaju se sve mjere i aktivnosti koje se
poduzimaju u cilju zastite zemljista od stetnog uticaja erozije. Osnovni cilj mjera konverzacije
zemljista je postizanje maksimalno trajnog nivoa proizvodnje na nekoj povrsini, pri cemu se
gubitak zemljista erozijom odrzava ispod vrijednosti dozvoljenog praga, koji zavisi od
mogucnosti njegovog prirodnog obnavljanja. Osnovna strategija konverzacije zemljista se
sastoji u:
-
Pokrivanju zemljista, u cilju zastite od direktnog udara kisnih kapi
-
Odrzavanju stabilnosti strukture povrsinskog sloja zemljista, u cilju povecanja
otpornosti na odvajanje i transport
-
Stvaranju uslova za vecu infiltraciju, u cilju smanjenja oticaja
-
Povecanju hrapavosti zemljista, radi usporavanja oticaja
-
Smanjenju pada i duzine padine, u cilju usporavanja oticaja
-
Sakupljanju i sigurnom odvodjenju viska vode izvan branjenog podrucja
Mjere koje se poduzimaju u cilju zastite zemljista od erozije mogu biti preventivnog i
terapeutskog karaktera. Preventivne mjere konzervacije zemljista se primjenjuju na
povrsinama koje jos uvijek nisu ostecene erozijom. Cilj ovih mjera je: smanjiti uticaj kisnih
kapi, poboljsati strukturu zemljista, sprijeciti stvaranje pokorice, povecati infiltraciju zemljista
i reducirati kolicinu oticaja. Terapeutske mjere konzervacije se poduzimaju u slucaju kada je
povrsinski sloj zemljista vec zahvacen procesom erozije i dijelom izgubljen. Cilj im je:
usporiti ili smanjiti proces odnosenja zemljista, povecati ili povratiti izgubljenu plodnost
zemljista i omoguciti njegovo koristenje, sto cesto predstavlja vrlo tezak i slup posao.
Mjere konzervacije zemljista
Sve mjere koje se poduzimaju u cilju zastite zemljista od erozije, odnosno njegove
konzervacije, mogu se svrstati u tri osnovne grupe: agrotehnicke, bioloske i tehnicke.
Agrotehnicke mjere konzervacije zemljista
U ove mjere ubrajaju se oni zahvati pomocu kojih se povecava stabilnost strukture,
infiltraciona svojstva i plodnost zemljista, a time i njegova otpornost na eroziju.
Popravka strukture i hemijskih svojstava zemljista – otpornost zemljista na eroziju u
prvom redu zavisi od stabilnosti njegove strukture. Zemljista sa nestabilnom strukturom su
sklona stvaranju pokorice, imaju ima infiltraciju i nisu otporna na eroziju. Popravka strukture
se prvenstveno vrsi mjerama kalcizacije i humizacije.
Konturna obrada tla - svi nacini oranja i obrade, ako se izvode po konturama, vrlo
uspjesno smanjuju oticaj i njegov erozioni ucinak. Glavni zadatak konturnih brazda kod
oranja na nagibu je da prihvate visak vode, omoguce vecu infiltraciju, smanje i uspore oticaj,
odnosno eroziju. Prije prvog izvodjenja konturne obrade je trasirati, iskolciti, a zatim i zaorati
prvu, tzv. repnu brazdu. Ucinak konturne obrade je veci na propusnim nego na nepropusnim
zemljistima.
Konturno brazdanje – ponekad se na blazim padinama izvlace brazde na razmaku od
samo nekoliko metara, koje sluze kao privremena mjera zastite zemljista od erozije.
Konverzaciona obrada podrazumijeva citav niz strategija i tehnika zasnivanja usjeva
na ostacima prethodnog usjevav koji su namjerno ostavljeni na povrsini zemljista s ciljem sto
veceg zadrzavanja vode i smanjenja erozije. Usjevi se uzgajaju uz minimalnu obradu
zemljista. Djubriva se ranije ukljucuju u proizvodni ciklus ili se u zemljiste unose tokom
reducuriane obrade i sjetve koje se provode istovremeno. Zbog smanjenog broja prohoda
mehanizacije preko parcele, ostvaruju se znacajne ustede u gorivu i radu. Zbijanje zemljista je
znantno manje. Sadrzaj organske materije se povecava, sto se pozitivno odrazava na svojstva
zemljista i njegov kapacitet za vodu. Istovremeno, gubici vode povrsinskim oticajem i
evaporacijom su znantno smanjeni. Biljke efikasnije trose vodu, a u susnijim godinama, ako
se uzgajaju bez navodnjavanja, obicno daju i vece prinose. Najcesci nacini konverzacione
obrade zemljista su: direktna sjetva (No-till), obrada u trake (Strip till), malc obrada (Mulch-
till) i brazdanje (Ridge-till). Medjusobno se razlikuju po kolicini zadrzanih biljnih ostataka na
povrsini zemljista i mjeri u kojoj je zemljiste poremeceno prije sadnje. Kao potencijalne
probleme ili nedostatke koji prate konverzacionu obradu zemljista treba spomenuti: zbijanje
zemljista i mogucnost stvaranja vodolezina, kasnjenje u sjetvi ili sadnji jer je zemljiste previse
hladno, te mogucnost prenosenja bolesti ili stetocina sa ostavljenih biljnih ostataka na nove
usjeve. Dodatni problemi koji se mogu javiti zbog prisustva ostataka prethodne kulture su
visok C:N odnos i alelopatija.
Direktna sjetva (No-till)
je postupak kojim se obrada zemljista svodi na samo
najneophodnije.
Sjetva novog usjeva se vrsi istovremeno sa obradom koja najcesce podrazumijeva samo
prosijecanje zemljista pokrivenog ostacima ranije gajene kulture. Korov se kontrolise
herbicidima. Ovim nacinom konverzacione obrade, osim sto se znacajno smanjuju oticaj i
erozija, omogucava se i postepeno nakupljanje i skladistenje organske materije u zemljistu i
znantno smanjuje emisija CO
2
u atmosferu.
