AKADEMIJA TEHNIČKO-UMETNIČKIH STRUKOVNIH
STUDIJA BEOGRAD
Odsek VISOKA ŽELEZNIČKA ŠKOLA
SEMINARSKI RAD
Tema : Memorija računara
Profesor
:
Student:
Dr. Damir Zaborski
Stefan Stanišković 03-374
Beograd,2021
Seminarski rad
Stefan Stanišković
3
Slika 1.2-Podela medijuma za memorisanje podataka
Početkom druge polovine 20 veka u upotrebi su bili najčešće mehanički medijumi za memorisanje
podataka kao što su bušene trake i bušene kartice. U isto vreme došlo je do razvoja memorije od
magnetnih jezgara, i prvog korišćenja kondenzatora kao memorijskih elemenata, za koje je bilo
potrebno osvežavanje kako se sadržaj ne bi gubio. Tokom godina razvoja došlo je do podele
memorija na one koje trebaju da čuvaju podatke što duže bez dodatnog napajanja i do memorija za
koje nije neophodno da čuvanju podatke kada se napajanje isključi, što dovodi do podele memorija
na kratkotrajne i dugotrajne. Zahtevi od memorija su bili da budu što je moguće dimenziono manje,
da mogu dugo da čuvaju podatke bez osvežavanja, da imaju što manju potrošnju.Sa razvojem
materijala počele su se pojavljivati magnetne memorije kao što su magnetne trake, magnetni
mehurići a zatim i tvrdi (hard) diskovi i fleksibilni (Flopy) diskovi za čuvanje podataka. Razvoj
dugotrajnih memorija pratio je i razvoj poluprovodničkih RAM i ROM memorija izrađivanih u
različitim tehnologijama: MOS, bipolarne, CCD.
Poslednju deceniju 20. veka prati pronalazak optičkih memorija kao što su kompakt diskovi (CD),
i holografske memorije. Povećanje gustine pakovanja memorije i smanjenje njene potrošnje i cene
proizvodnje prati i povećanje brzine rada memorije.
Od 1980. godine možemo pratiti razvoj brzine rada procesora i memorija i primetiti disproporciju
u razvoju brzine memorija u odnosu na brzine procesora.
1.1.
ROM memorije
Memorija sa konstantnim sadržajem je integrisano kolo u koje se posebnim postupkom upisuje
željeni sadržaj, a kada je sadržaj upisan, memorija može samo da se čita. Takva memorija se naziva
READ ONLY MEMORY, odnosno ROM memorija. ROM memorija je, u suštini, pretverač koda
sa n ulaza i m izlaza. Logički simbol ROM memorije prikazan na slici 1.3.
Seminarski rad
Stefan Stanišković
4
1.3 Simbol ROM memorije
ROM se najčešće koristi za smeštanje sistemskih programa za koje želimo da budu raspoloživi
računaru u svako doba. Najbolji primer je sistemski BIOS program, koji se čuva u posebnom
ROM-u na matičnoj ploči - ovo znači da je program dostupan kada se uključi napajanje i da PC
može da ga iskoristi da podigne sistem. Postoji nekoliko varijanti ROM memorija čiji se sadržaj
može promeniti pod određenim okolnostima.
1.1.1. ROM memorija sa fiksnim sadržajem (MASK ROM)
Logička ILI kola u integrisanim ROM memorijama se mogu realizovati kao diodna ILI kola.
Priključivanje diode između adresne linije i linije podatka ekvivalentno je spajanju adresne linije
na ulaz ILI kola. Ova memorija je programirana da radi kao konvertor binarnog u Grejov kod.
Programiranje opisane ROM memorije se obavlja prilikom izrade integrisanog kola. Korisnik od
proizvođača naruči sadržaj memorije, proizvođač na osnovu zahtevanog sadržaja formira masku za
izradu integrisanog kola sa priključenim diodama, odnosno tranzistorima na mestu gde sadržaj
treba da bude 1, odnosno 0. Zbog načina programiranja ove memorije se nazivaju mask-ROM.
Izrada posebne maske za svaki različiti sadržaj ROM memorije je veoma skup proces (izrada
maske košta nekoliko hiljada dolara, a cena integrisanog kola ROM memorije nekoliko dolara),
tako da se mask-ROM koristi tamo gde su potrebe za memorijom sa istim sadržajem najmanje
nekoliko hiljada komada.
1.1.2. Programibilne ROM memorije (PROM)
Za digitalne uređaje gde nisu potrebne velike serije ROM memorija sa jednakim sadržajem, koriste
se programibilne ROM memorije, ili skraćeno PROM memorije. Diodne PROM memorije se
proizvode sa ugrađenim svim diodama, a redno sa svakom diodom je ugrađen topljivi osigurač.
Korisnik sam programira memoriju, time što izazove pregorevanje osigurača na mestima gde želi
da sadržaj memorije bude 0. Kada se memorija čita, prilikom adresiranja svake od adresnih linija,
na mestima gde su pregoreli osigurači izlazni podatak imaće vrednost logičke jedinice, a na
mestima gde su osigurači ostali, izlazni napon biće logička nula.
Glavni nedostatak PROM memorije je što se jedanput upisani sadržaj ne može promeniti. Potreba
za promenom sadržaja je veoma česta, naročito prilikom razvoja novih uređaja ili promene načina
funkcionisanja već razvijenih. Za ove primene pogodnije je koristiti programibilne ROM memorije
sa mogućnošću brisanja.
Seminarski rad
Stefan Stanišković
6
1.4 Izgled obične RAM memorije
Danas je RAM u obliku integrisanih kola. Striktno govoreći, moderni tipovi DRAM-a nemaju
nasumičan pristup, pošto se podaci čitaju u rafalima, iako je ime DRAM ostalo. Ipak mnogi tipovi
SRAM-a, ROM-a, OTP-a i NOR fleša i dalje imaju slučajan pristup i u striktnom smislu. RAM se
povezuje sa nepostojanim tipom memorije (kao što su DRAM memorijski moduli), gde se
informacije gube ako nestane struje. Mnogi drugi tipovi postojane memorije su RAM takođe,
uključujući većinu ROM i jedan tip fleš memorije zvan NOR fleš. Prvi RAM moduli na tržištu su
napravljeni 1951. i prodavani su do kraja 1960-ih.
Pod terminom RAM se često smatraju memorije koje gube sadržaj po prestanku napajanja (npr.
nasuprot ROM memorijama), ali to nije neophodno jer skraćenica RAM jedino označava slobodu
u redosledu pristupa.
1.2.1. Statičke poluprovodničke memorije SRAM
Statička RAM memorija predstavlja skup stacionarnih registara sa zajedničkim ulaznim i izlaznim
priključcima. Selekcija registra u koji će se upisati, ili iz koga će se pročitati informacija, obavlja se
adresnim dekoderom, na sličan način kako se obavlja čitanje ROM memorija. Da bi podaci bili
ispravno upisani i pročitani iz RAM memorije, slično kao i kod ROM memorija, treba voditi
računa o karakterističnim vremenima propagacije kroz kontrolna kola memorije kao i o vremenu
postavljanja i vremena držanja memorijskih komponenti. Ciklus čiatanje SRAM memorije je
identičan ciklusu čiatanja ROM memorije. Takođe se, radi veće gustine pakovanja, teži da
memorijske ćelije imaju što je moguće manji broj tranzistora. Pošto se upis i čitanje iz memorije
nikad ne obavlja istovremeno, statičke RAM memorije se često izrađuju sa zajedničkim,
bidirekcionim priključcima sa podatke.
