SADRŽAJ
UVOD..................................................................................................................................3
TUMAČENJE STRESA......................................................................................................4
STRES U RADNOJ SITUACIJI.........................................................................................5
MENADŽERSKI STRES....................................................................................................8
ORGANIZACIONI PRISTUP STRESU...........................................................................10
STRES-MENADŽERSKA BOLEST................................................................................12
PREVENCIJA STRESA....................................................................................................14
1
UVOD
Stres je pojava koja se sreće svuda tamo gde ljudi žive i rade. Neke profesije su
višeizložene stresu, a neke manje. Kao profesije koje se ističu kao stresne su: piloti,
spasioci,novinari, glumci, rudari, građevinski radnici, lekari i medicinsko osoblje,
posebno oni
angažovani u službama hitne pomoći, kontrolori letenja, čuvari zatvora i
drugi. Među
zanimanjima izloženim stresu vrlo visoko su rangirani i menadžeri i
rukovodioci uopšte. Stresi naprezanje ovih profesija proizilazi iz gotovo svakog aspekta
posla, a posebno iz radnih
operacija: odlučivanja, odgovornosti za obavljene poslove,
rešavanja problematičnih situacija,vremenskih pritisaka, iz nastojanja da se u poslu
napreduje, da se podigne lični ugled,međuljudskih odnosa, da se pronađe novi posao ali i
iz društvenog, privrednog i političkog okruženja. Upravo je tema ovog diplomskog rada
stres kod menadžera, odnosno menadžerski stres. Stres je psihofizičko stanje u koje
čovek zapada u otežanim prilikama I
situacijama. Posledice ovih stanja mogu se izraziti
kroz različite emocionalne, intelektualne ili fizičke
simptome.
Stres je pojava koja se sreće svuda tamo gde ljudi žive i rade. Neke profesije su
višeizložene stresu, a neke manje. Kao profesije koje se ističu kao stresne su: piloti,
spasioci,novinari, glumci, rudari, građevinski radnici, lekari i medicinsko osoblje,
posebno oni
angažovani u službama hitne pomoći, kontrolori letenja, čuvari zatvora i
drugi. Među
zanimanjima izloženim stresu vrlo visoko su rangirani i menadžeri i
rukovodioci uopšte.Tu su prisutnisvakodnevni konflikti i sama
želja da se stvori
nešto zadivljujuće uzimajući ogroman danak u svom zdravlju. Naravno, radsa ljudima
zahteva jednu meru emocija, ali ne i preveliku, što znači da menadžeri
emocionalno
doživljavaju svako svoj uspeh ili neuspeh. Pozitivan stres kao što je preteranaradost isto
tako deluje kao i preterana tuga.
2
organizam se pribiranjem zaštitnih snaga priprema za suočavanjem sa stresom. U
početku,otpor tela slabi kako telo počinje da se prilagođava.
Period otpora
počinje ako je kontinuirano izlaganje izazivaču stresa usaglašeno
sa prilagođavanjem koje nastaje tokom prve faze. Ukoliko se pritisak smanjuje to zanči
daličnost nadvladava stresnu situaciju.
Tokom druge faze otpor tela raste iznad granice
normale.
Ako je telo dugotrajno izloženo istom izazivaču stresa, energija za
prilagođavanje će biti potrošena što može dovesti do niza neželjenih posledica.
Period iscrpljenosti
nastaje ako se mehanizmi adaptacije ne pokažu efikasnim.Pojava iscrpljenja je znak da je
mehanizam poklekao, da je iscrpeo odbrambene snage što se u
ekstremnim slučajevima može završiti kolapsom.
Iz Style-ovog istraživanja sledi da je važno da se razvije osećaj fizičke I emotivne
reakcije prepoznavajući simptome koji predhode periodu iscrpljenosti.
Stres se manifestuje na nekoliko načina: umor, iritiranost, alkoholizam, nemogućnost
odmora, slabo spavanje, slaba koncentracija i slabo donošenje odluka. Emotivna stanja se
ispoljavaju prekoreakcija tela kao što su:glavobolje, ubrzani otkucaji srca, bol u
leđima, bolovi u stomaku ili loše varenje hrane. Fizičke slabosti je znatno lakše
identifikovati nego emotivne, međutim obevrste su upozoravajuće u smislu da postoji
određeni debalans u organizmu. U takvimslučajevima najbolje je prepoznati situacije
koje izazivaju debalans i preduzeti odgovarajuću,korektivnu akciju. Nasuprot tome,
konstantno ignorisanje ovih simptoma bi, po rečima Selye-a, dovelo do slamanja
celokupnog organizma.Sa svoje tačke gledišta, Selye opisuje stres kao:
”nespecifičan odgovor tela na zahteve koji se stavljaju pred njega.”
.
4
STRES U RADNOJ SITUACIJI
Radno mesto može biti veoma stresno mesto da neko provodi svoje vreme. Na
njemu postoje međuljudski odnosi koji mogu izazvati stres, napetost između podređenih i
Nadređenih koja može dovesti do stresa,finansijske brige kao i
isuviše vremena provedenog van kuće,takođe,mogu dovesti do stresa. Mogu se javiti i
uzročnici stresa iz samog radnog okruženja, kao što je koji zaposleni imabolju
kancelarijuili bolje parking mesto. U svojoj krajnjoj formi,stres na radnom mestu može
dovesti i do nasilja na radnom mestu, međutim većina zaposlenihnikada nije dostigla tu
tačku.Uprkos činjenici da je stres individualna reakcija, važno je naglasiti da su izvesni
organizacioni uslovi, zatim uslovi zanimanja, okruženja kao i upravljački odnosno
menadžerski uslovi veoma pogodni da proizvedu negativne ljudske reakcije. Ključna
interesovanja su:
uslovi posla i zanimanja i okruženje;
specifični problemi, uključujući RSI, i širenje i preovlađivanje zlostavljanja,
mučenja,diskriminacijei uznemiravanja;
sukob uloga;
organizaciona struktura i kultura; i
veze i odnosi na radnom mestu.
Arnold (1997) je definisao sledećih pet ključnih elemenata povezanih sa stresom
na poslu:
donošenje odluka;
konstantno praćenje sr edstava ili materijala;
stalno razmenjivanje informacija sa drugima;
neprijatni fizički uslovi; i
češće obavljanje nestrukuiranih nego struktuiranih zadataka
Što je veće područje svakog posla, profesije ili zanimanjaveći je opšti nivo stresa.
Moguće jesmanjiti i minimizovati efekte stresa gde su jedan ili dva od ovih uslova
preovlađujući,međutim ako su pristni svih pet ,onda je to znatno teže.Ovim uslovima
mogu biti dodati i sledeći:
resursi, stručnost, i nedostatak ostalih kadrova i o preme;
neizvesnost zakupnine;
neprijateljski i neiskren menadžerski i upravljački stil i pristup; i
nedostatak znanja, poverenja,osećaja za bitne i nebitne nagrade.
5
