SADRŽAJ
1. UVOD..........................................................................................................................................................................1
2. MENADŽMENT .....................................................................................................................................................1
2.1. Pojam menadžmenta .................................................................................................................................1
2.2. Funkcije menadžmenta ............................................................................................................................1
3. POJAM STRESA
3
3.1. Izvori stresa u radu menadžera ............................................................................................................3
3.2. Modeli stresa u radnoj okolini ...............................................................................................................4
4. KONFLIKTI .............................................................................................................................................................4
4.1. Uzroci konflikata u organizaciji 4
4.2. Konflikti u komunikaciji menadžera................................................................................................... 5
4.3. Opšti postupak rešavanja i upravljanja konfliktima.....................................................................5
4.4. Zlatna pravila komunikacije u konfliktnim situacijama..............................................................6
5. LJUDSKA GREŠKA U MENADŽMENTU .......................................................................................................6
5.1. Pojava ljudske greške ................................................................................................................................6
5.2. Nezgode i ljudske greške .........................................................................................................................7
5.3. Organizacija i ljudska greška .................................................................................................................7
5.4. Ljudske greške u poslovnom odlučivanju ........................................................................................7
5.5. Opšti pristup smanjenju ljudskih grešaka ........................................................................................8
6. POJAM I ODREĐENJE MENADŽERSKIH PROBLEMA ...........................................................................8
7. PROBLEMI SAVREMENOG MENADŽMENTA
9
7.1. Dijagnosticiranje problema .................................................................................................................10
7.2. Pristupi u rešavanju menadžerskih problema ............................................................................10
7.3. Problemi u rešavanju menadžerskih problema...........................................................................11
8. REŠAVANJE PROBLEMA ................................................................................................................................11
9. MOTIVACIJA ........................................................................................................................................................13
9.1. Definicija motivacije ................................................................................................................................13
9.2. Strategija radne motivacije...................................................................................................................14
10. TAJNA USPEHA – Ronald Šlezinger .......................................................................................................15
11. ZAKLJUČAK .......................................................................................................................................................15
LITERATURA 16
1. UVOD
Bol je prijatelj čoveka. On pokazuje da je došlo do poremećaja u fukniconisanju organizma.
Bol ustvari ukazuje da postoji određeno odstupanje prirodnog i trenutnog funkcionisanja
organizma i neophodnost dodavanja određenih stimulatora da bi se funkcionisanje
organizma vratilo u prethodno stanje.
Bez bola kao simptoma određenih poremećaja, moglo bi doći do propadanja organizma, a
da prethodno nisu preduzete nikakve mere.
Ono što je bol u čovečijem organizmu, to je problem u organizacionim sistemima. On
ukazuje na to da je došlo do odstupanja funkcionisanja organizacije od njene projektovane
koncepcije. Nepriznavanjem postojanja problema, neki poslovni sistem može doći u
problem- krizu, a da prethodno nisu preduzete radnje neophodne za njegovo dovođenje u
normalno stanje. Otuda se javlja velika potreba za razmatranje i analizu problema u
menadžment nauci. Problemi u menadžmentu javljaju se svakodnevno i menadžeri moraju
da se potrude da ih sto pre reše.
[3]
2. MENADŽMENT
2.1. Pojam menadžmenta
Kao i pojam organizacije i menadžment ima polisemičko značenje, odnosno bar trostruku
pojmovnu višeznačnost. Ovo višeznačje proizilazi iz multidisciplinarnog karaktera oblasti u
kojoj se pojavljuje ali i njegove raširene upotrebe u praksi. Njime su ne samo označene one
pojave koje ranije nisu bile imenovane već su u njega uključeni i srodni sadržaji.
Menadžment se shvata kao akademska disciplina ili grana nauke. Menadžment može biti
shvaćen kao multidisciplinarna i transdisciplinarna naučna oblast. Ova naučna oblast, kao i
svaka druga, istražuje, opisuje i objašnjava predmetne fenomene, polazeći od deskripcije i
težeći naučnom predviđanju. Menadžment istražuje pojave, događaje, akcije i aktivnosti
kao i metode, tehnike i postupke kojima ljudi upravljaju organizacijama. Pri tom
organizacija može biti shvaćena u užem ili širem smislu, od malih grupa do
multinacionalnih korporacija.
U pojmovnom smislu menadžment može biti sveden na samu praksu. Tako se i najčešće
shvata i svodi na upravljanje manjim ili većim organizacionim celinama.
U savremenom poslovnom svetu menadžment poprima karakteristike univerzalnog
sredstva i neophodnog oruđa u svim oblastima rada i organizacije. Svaki malo složeniji
posao ili aktivnost sa učešćem nešto većeg broja ljudi zahtevaju upravljanje kako bi se
efikasno izveli. Savremene privredne ili neprivredne, profitne ili neprofitne, organizacije
podrazumevaju kontinuirane upravljačke funkcije koje će ih voditi u sopstvenom razvoju i
opstajanju u promenljivom okruženju.
[2]
Uobičajeno se pod rukovođenjem podrazumeva proces uticaja jedne osobe na ponašanja
drugih. Ličnosti koje imaju dominantan položaj u grupi ili organizaciji su vođe i one imaju
centralnu poziciju te se ova aktivnost najčešće posmatra u kontekstu ponašanja vođe.
Menadžment funkcija rukovođenja ima zadatak da upravlja, usmerava i kontroliše
ponašanja ljudi u organizacionoj formaciji. I njena orijentacija je postavljeni cilj a sredstva
koja pri tom koristi su komunikacije, postavljanje standarda za obavljanje poslova,
nagrađivanje, motivisanje, praćenje i revidiranje radnih i drugih aktivnosti. Nosilac ove
funkcije je rukovodilac ali su i njegovi saradnici aktivni učesnici. Ako bismo izdvajali
najdominantniju aktivnost i zadatak koji rukovodilac ima verovatno bi to bila motivacija za
rad njegovih saradnika.
[2]
Kontrolisanje
Je veoma složen pa i dugotrajan proces koji podrazumeva veliki broj radnih operacija na
analiziranju i proveravanju odnosa izvršenog i planiranog. Zadatak ove funkcije je da
utvrdi da li i u kojoj meri se u izvršenju određenih radnih zadataka ostvaruju planirani
radni zadaci.
Kontrolisanje podrazumeva praćenje, merenje, evaluaciju aktivnosti i upoređivanje
ostvarenih i planiranih ciljeva. Kontrolisanje je u suštini traganje za greškom i za
dimenzijama te greške. Greška je razlika između željenog i ostvarenog. Kontrolom treba
utvrditi uzroke nastajanja tih razlika ali i potrebne mere koje treba preduzeti da bi se one
eliminisale u potpunosti ili dovele do prihvatljivog nivoa.
[2]
3. POJAM STRESA
Engleska reč STRESS označava veliki pritisak, naprezanje, napor. Doktor Ilans Jeyle je pod
stresom podrazumevao proces koji se odigrava u organizmu kada je on izložen bilo kakvoj
agresiji, koja u takvoj meri ugrožava i remeti njegovo dotadašnje stanje da odbrana
korišćenjem samo pojedinih specifičnih odbrambenih mehanizama nije moguća.
Činjenice koje izazivaju stres nazivamo stresorima. Oni mogu biti biološke, psihološke ili
socijalne prirode. U zavisnosti od toga ovi činioci remete nekad prvo telesne, a nekad prvo
psihičke odnosno socijalne funkcije čoveka.
Pri razmatranju stresa u radnoj sredini govori se o stresorima kao spoljnim faktorima koji
dovode do unutrašnjeg stanja stresa, koji se najčešće shvata kao neravnoteža između
spoljnih okolnosti i zahteva i unutrašnjih faktora kod pojedinca, a koje organizam dovodi
do stresnih odgovora.
[1]
3.1. Izvori stresa u radu menadžera
Stres je prisutan ako se radi pod stalnim vremenskim ograničenjima kao i kod posla koji
zahteva veoma mnogo važnih odluka za kratko vreme. Takođe, stres je prisutan i ako posao
nalaže da se često putuje, da se radi produženo, neregularno i u smenama. Ovome se mogu
dodati i mikroklimatski faktori: neadekvatna temperatura, slabo osvetljenje prostorija,
vlažnost vazduha, razne vrste aerozagađenja..
Drugi izvori stresa menadžera povezani su sa problemima u vezi sa ulogom koju oni imaju
u organizaciji. Postoje dve karakteristike radne uloge: nejasna radna uloga i konfliktna
radna uloga. Nejasna nastaje kada menadžer nema adekvatne informacije šta sve kolektiv i
viši u hijerarhiji očekuju od njega. Konfliktna se smatra onom kada je menadžer prinuđen
da radi ono što mu je nametnuto i što ne želi ili, ono za šta smatra da nije deo njegovih
obaveza.
[1]
3.2. Modeli stresa u radnoj okolini
Stres koji smatramo stanjem organizma nastalog dejstvom stresnih događaja može se
šematski prikazati na više načina.
Redukcionistički model stresa predstavlja pravolinijski, kauzalni odnos između spoljašnje
sredine, osobe i stresa.
Interkcionistički model stresa podrazumeva da su okolina i osoba odgovorni za pojavu
stresa, ali i da između njih ne postoji nikakav odnos:
Slika 1. Interkcionistički model stresa
[1]
Transakcionistički model stresa određuje stres kao transakciju između osobe i okoline, tj.
kao proces u kome su okolina i osoba međusobno povezane i u procesu menjanja pod
uticajem tekuće transakcije. Ovaj model ukazuje na značaj veze između tela i psihe. Ovaj
model možemo grafički prikazati na sledeći način.
Slika 2. Transakcionistički model stresa
[1]
Modeli stresa u radnoj okolini mogu se klasifikovati u dve grupe. Prvu čine uži modeli, u
kojima se stres na radu tretira kao rezultat neodgovarajućih zahteva radne okoline koji
nisu u skladu sa mogućnostima zaposlenih. U drugu spadaju modeli koji imaju širi pristup
tako da stres u radu ne posmatraju samo kao rezultat pritiska zahteva radne sredine, već i
kao izraz opšte neravnoteže između karakteristika radne situacije i individualnih osobina
Okolina Osoba
Stres
Okolina
Osoba
STRES
