професор:........................
студент:
индекс:
СЕМИНАРСКИ РАД
МЕНАЏЕРСКО
РАЧУНОВОДСТВО И УПРАВЉАЊЕ
ПОСЛОВАЊЕМ
Београд,
децембар 2014.
С А Д Р Ж А Ј:
1.
УПРАВЉАЊЕ ПОСЛОВАЊЕМ
..............................................................................
2
2. ИНФОРМАЦИЈЕ КАО ПРЕДУСЛОВ
УПРАВЉАЊА .................................................
4
3. РАЧУНОВОДСТВО КАО ИЗВОР ИНФОРМАЦИЈА
..................................................
6
4. УПРАВЉАЧКО
РАЧУНОВОДСТВО ..........................................................................
7
4.1. Појам – управљачко рачуноводство .................................................................
7
4.2. Обрачун трошкова и учинака-погонски обрачун .............................................
7
4.3. Основне теорије трошкова и цена ....................................................................
8
4.3.1. Појам и организација производног процеса ................................................
8
4.3.2. Трошкови и учинци у производним предузећима .......................................
8
4.3.3. Класификација трошкова .................................................................................
9
4.4. Системи обрачуна трошкова ..............................................................................
10
4.5. Основе за израду калкулација ............................................................................
10
4.5.1. Структура калкулације ......................................................................................
11
4.5.2. Преткалкулација и накнадна калкулација ......................................................
11
4.5.3. Калкулација цене коштања у масовној и серијској производњи ................
11
4.6. Принципи процењивања-вредновање залиха .................................................
12
4.7. Документација која прати обрачун производње .............................................
12
4.8. Књиговодствено праћење трошкова производног процеса у систему
обрачуна по стварним
тр. ....................................................................................................
12
4.8.1. Функција класе 9-обрачун трошкова и учинака .............................................
13
4.9. Обрачун резултата пословања у пословном управљачком рачуноводству ..
14
4.10. Погонски обрачунски лист ................................................................................
14
4.11. Систем обрачуна по стандардним трошковима ............................................
14
4.11.1. Суштина, методологија и предности система обрачуна по стандардним
трошковима .................................................................................................................
..........
15
5.
ЗАКЉУЧАК.................................................................................................................
15
ЛИТЕРАТУРА ..............................................................................................................
...
16
1
4.
Планирање
– процес у коме руководилац антиципира будућност и
проналази алтернативне потезе које може повући у пословању;
5.
Контролисање
– процес мерења тржишних карактеристика и водич
ка оставрењу основних циљева предузећа;
6.
Комуницирање
– процес у коме се идеје преносе другим ради
реализације планираних пословних резултата; и
7.
Вођство
– процес у коме се обавља субординација ради остварења
заједничких циљева.
Међутим, не треба изгубити из вида чињеницу да свака организација
заправо представља скуп различитих појединаца и група појединаца; да сваки
појединац има своје потребе и разлоге уласка у организацију, да се потребе
мењају, како појединца тако и групе; да вођство предузећа мора тежити да
задовољи све различите потребе, побуде и разлоге свих појединаца и група
(радника, акционара, кредитора, купаца и др.); да задовољење свих ових
потреба мора бити праћено и ефикасношћу и ефективношћу организације.
Очигледно је да је процес управљања пословањем веома сложен јер
тражи од руководиоца да подједнако добро организују процес пословања,
изаберу праве кадрове, мотивишу их на ефикасан рад, планирају реално и
профитабилно пословање, комуницирају са запосленима, контролишу процес
пословања и доносе оперативне и стратешке пословне одлуке.
У овом низу перманентних активности које чине процес управљања,
доношење пословних одлука представља свакако најосетљивију фазу, или
боље речено чин, јер погрешно донета одлука може угрозити не само раст и
развој организације, већ и њен опстанак.
На пречац донесене одлуке требало би да представљају данас само врло
ретке изузетке, са обзиром на последице које собом повлаче. Пословна одлука
треба да проистекне на основу процеса планирања и контроле остварења
планских величина у оперативном смислу, односно да омогући планирање и
контролу пословања у стратешком погледу.
Донети пословну одлуку од стране појединца - значи извршити одређен
избор, јер се бира између две или више алтернатива. Према њеној суштини и
елементима, одлука редовно не представља моментални интуитивни израз
воље, већ резултат смишљеног просуђивања и сазнања појединца.
Свака пословна одлука коју доноси појединац мора да продје све фазе
процеса до њеног доношења, а то значи:
• да се мора унапред утврдити циљ који том одлуком треба постићи,
• да треба дефинисати конкретан проблем који овом одлуком треба
решити,
• да је неопходно обезбедити податке и одговарајуће информације за
доношење оптималне одлуке,
• да је обавезно извршити анализу и оцену добијених података и
информација,
• да је потребно формулисати одређена прогнозирања дејства такве
одлуке,
• да треба дефинисати решења конкретног проблема која омогућава ова
одлука и
• да, коначно треба дефинисати и формирати саму пословну одлуку.
Разуме се да је ово оквирни образац процедуре у процесу доношења
пословне одлуке и да се у пракси морају респектовати и извесна одступања,
3
зависно од конкретног пословног циља, проблема и конкретне одлуке којим
треба постићи тај циљ и решити проблем. Јер, постоји неколико врста
пословних политика (основна, текућа, развојна), од којих свака тражи
одговарајуће одлуке за своју успешну реализацију. Исто тако, треба имати на
уму да се пословно одлучивање као активност управљања пословањем мора
заснивати на респектовању основних критеријума за одлучивање. Ти
критеријуми су пре свега финансијске природе, јер се свака пословна одлука
верификује кроз њено дејство на основне финансијске параметре –
економичност, ликвидност, сигурност, независност и профитабилност.
Донета пословна одлука постаје планска величина која је предмет
контроле, како би се организација као целина кретала ка остварењу жељених –
задатих планских величина.
Треба нагласити да обављање сложених активности процеса управљања
тражи од руководилаца да располажу квалитетним спектром најразличитијих
информација, како би одлуке које доносе биле што је могуће оптималније.
2. ИНФОРМАЦИЈЕ КАО ПРЕДУСЛОВ УПРАВЉАЊА
Управљање предузећем, односно пословањем, незамисливо је без
управљачког информационог система. Тачније, било које методе да се користе
у управљању пословањем или појединим његовим сегментима, оне се базирају
на информацијама, односно полазе од информација. Саме управљачке
информације могу да се групишу у три подручја:
1) информације за потребе стратешког планирања : оне су у управљачком
врху предузећа. Омогућавају прецизније одређивање начина и нивоа
коришћења појединих екстерних ограничења и њихов утицај на будуће
пословање;
2) информације за потребе контроле управљања : помажу управљачима
(руководиоцима) да сагледају остварене пословне резултате и ефекте у
односу на планиране и на основу тога да предузму акције које су од
интереса за предузеће;
3) информације за потребе текућег пословања : прате пословање дан по
дан (континуирано) и помажу да се задаци и циљеви остваре што
потпуније и квалитетније. Оне омогућавају управљачима да брзо реагују
и доносе одлуке у ходу.
Све три врсте информација морају покривати како укупну проблематику
управљања пословањем, тако и управљање појединим функцијама и
активностима.
Док је доскора свака функција (финансије, маркетинг, производња, кадрови)
изграђивала свој сепаратни информациони систем данас се сматра да
савремени и ефикасни управљачки информациони систем мора бити
јединствен.
Наиме, прикупљање, селекција и обрада података вршена је од стране
сваке функције посебно, што је доводило до тога да подаци нису конзистентни,
а ни упоредиви, информације нису увек ажурне, а сам систем је скуп.
Резултат еволуције у схватању информационог система предузећа јесте
концепт «управљачког информационог ситема» ( «Management Information
4
