1. „Klice“ menadžmenta u praistoriji
Predpostavlja se da čovek živi na zemaljskoj kugli više od mil.god.Čovek je
najveći deo vremena proveo u kamenom dobu. Praistorijski ljudi su živeli
nomandskim načinom života.Odnosi u lovačkim organizacijama su
ravnopravni. Nije bilo privatne svojine.Poslovi su obavljani zajednički
obavljani, ulov deljen na jednake delove.Ko je želeo veće poštovanje u
grupi morao da se više žrtvuje za interese grupe. U tom vremenu
rukovodioci plemena su bili prvi menadžeri. Svaki rod je imao svog
starešinu – poglavicu. Položaj poglavice nije bio nasledan i nestajao je sa
njegovom smrću.
2. Menadžment u robovlasništvu
Razvoj prvobitnog duštva, doveo je do stvaranja sela,gradova koji su se
vremenom pretvarali u države.Ova promena uslovila je i promenu u
organizaciji prvobitnog društva, pa time i njegov menadžment.Stari
Egipćani su uveli planiranje u javnim redovima,Kinezi su utvrdili
standarde odgovornosti rukovodioca,Stara Grčka je u upravljanju prava
uvela načelo demokratije,Rimljani su formirali birokratsku
organizaciju.Smatra se da su Rimljani odvojili upravljanje civilima od
upravljanja vojnim organizacijama, i da se kod njih pojavio prvi privredni
rukovodilac – vilikus.Vilikus je i sam bio rob, kojeg je vlasnik angažovao da
nadgleda rad ostalih robova.On je svoju vernost vlasniku iskazivao putem
svog biča, a time je i „motivisao“ ostale robove da rade.
3. Menadžment u feudalizmu
Zakoni koji su postojali u vreme robovlasništva, stavljali su robove i
životinje u isti položaj. To je u suštini i dovelo do sloma robovlasništva i
nastala je nova epoha ljudske civilizacije.Menadžment u feudalizmu
karakterišu hijerarhijska struktura i stroga pravila ponašanja. Nosioci
vlasti su imali za cilj, da izvršnu vlast predaju onim vazalima, koji su im
najviše obećavali. Time je celina slabila, i poprimila je oblik labavih veza sa
zatvorenošću i izolovanošću. Tako su i nastale države u malom, koje su bile
izolovane čak i od centralnog feuda.U hijerarhiji feudalne organizacije
izdvajala su se četiri nivoa upravljanja: kralj, vojvode, baroni i
vitezovi.Crkva je takođe imala značajan uticaj na menadžment u srednjem
veku. Upravljanje katoličkom crkvom zasnivalo se na neprikosnovenom
autoritetu njegovog centra. Islamska organizacija je imala samo jedan
autoritet, a to je „Alah“. Pravoslana crkva je imala patrijarha, mitropolita i
arhiepiskopa koji su bili samostalni i nezavisni jedni od drugih.Vilikuse su
zamenili kaštelani i špani. Oni su imali isti cilj, ali su se služili drugim
metodama. Kmetovi su imali veću slobodu, ali i obaveze prema feudalcima,
1
a to je omogućeno jedino zbog veće veštine i boljeg znanja koja su se
koristila u upravljanju ljudima.
4. Menadžment u kapitalizmu
Početni oblik kapitalističke proizvodnje je bila kooperacija. Ona predstavlja
način organizacije mnogo ljudi, koji rade pojedinačne, ali planski povezane
poslove.
U ne razvijenom periodu manufakture, vlasnik je obavljao poslove
upravljanja, rukovođenja i izvšavanja. U daljem njenom razvoju, javljale su
se potrebe za vođenjem i koordinisanjem pojedinačnih radova. Tako je i
nastala funkcija koja se bavila upravljanjem. Vlasnik je i dalje odlučivao šta
će, kojim sredstvima i na kojem mestu proizvoditi, ali on je samo odlučivao
o navedenim pitanjima, a izvšenje je prepustio drugim ljudima, kojima je
praktično upravljao.
5. „Menadžerska“ revolucija
Pojavom mašinskog rada, nastaju preduzeća koja primenjuju mašine, ali i
potreba da se kapitalisti ujedine putem tržišta.Pitanje upravljanja
industrijskim fabrikama postao je predmet razmatranja brojnih
institucija,udruženja, častopisa...Čak nastaju i škole koje se bave
organizacijom rada. Menadžeri su upravljali kapitalom.Menadžeri se
pokoravaju trima tehnologikama i to:logici veličine,logici metričkog
vremena i logici hijerarhije.Menadžeri su eksperti za upravljanje pre svega
ljudskim, ali i ostalim resursima.Oni zbog svoje stručnosti bolje upravljaju
od vlasnika.Menadžerska revolucija je stvorila elitu upravljača koja ima
sve što se može imati,sem prava vlasništva nad sredstvima za proizvodnju.
6. Pojam i odreñenje menadžmenta
Menadžment potiče od eng.reči menagement – upravljanje ili
rukovođenje.Jednu od najsarijih def. Dala je Meri Folit.Za nju je
menadžment „umerenost ostvarenja ciljeva posredstvom drugih
ljudi“.Henri Fajol je reka da menadžeri bez oprzira na kojem nivou lestvice
bili, u suštini obavljaju sličan posao.Draker je rekao da je M nauka i veština
upravljanja ljudima.Smatra da treba razlikovati vlasnika od
menadžera.Ljudi koji se bave menadžment procesom nazivaju se
menadžeri.
7. Zbog čega je potreban menadžment
2
pravo područje rada,pravu misiju, tj prave ciljeve. Efektivnost je ključ
uspeha svake organizacije.
11.Odnos izmeñu efikasnosti i efektivnosti u menadžmentu
Efektivnost i efikasnost se međusobno prožimaju. Efekat svake organizacije
je rezultat izbora pravih stvari koje rade ali je i rezultat efikasno korišćenje
materijalnih, ljudskih, finansijskih..resursa. Svaka organizacija može biti
efektivna,ali ekonomski neefikasna. To se desi kada se rade prave stvari ali
uz visoke troškove. Da bi organizacija bila efektivna treba da se bavi
poslovima zbog kojih je i osnovana i da radi prave stvari, a sa druge da
prednjači u inovacijama organizovanja, upravljanja, opremanja...
12.Merenje efikasnosti i efektivnosti u menadžmentu
Postoje različiti načini merenja efikasnosti i efektivnosti, ali najzačajniji su
klasičan i moderan način istraživanja.Klasičan pristup efikasnost i
efektivnost meri po fazama, jer svaki deo unutar organizacije ima svoje
troškove, ulaganja....Ovaj pristup se primenjuje kada su jasno određeni
ciljevi i kada se ciljevi mogu meriti. Pošto parcijalno sagledavanje efik. i
efekt ne pruža potpunu sliku o ekonomiji poslovanja, zato se u
savremenom istraživanju koristi MODERAN PRISTUP.Moderan pristup
polazi od stava da organizacija ima više ciljeva, za čije su ostvarenje
potrebne brojene aktivnosti.
13.Efikasnost i efektivnost u biznisu kroz 10 anegdota
Ljudi nesmeju promašiti svoja zanimanja (čovek treba da radi ono što voli,
i ka čemu ima slonosti), Ljudi treba da žive od svog rada( dug je izvanredan
sluga,ali loš gospodar),Čovek mora da bude istrajan (da bi bio uspešan), Šta
god čovek radi treba da radi najbolje( samo je najbolje dovoljno
dobro,nikada netreba odlagati), Treba biti oprezan i smeo(treba oprezno
da postavljaš planove, da bi bio smeo da ih ostvariš), Nikada netreba imati
posla sa negativnim ljudima(oprimisti emituju pozitivnu energiju koja
podstiče i ne demorališe), Ljudi u biznisu moraju koristiti najbolja sredstva
(obuka ljudi, upravljanje ljudima), Svako treba da ima neki zanat i da se na
njega usmeri svom snagom(svaki čovek mora imati neko znanje,znati neki
posao da bi obezbedio svoju egzistenciju), Treba biti sistematičan i milostiv,
Ne treba biti suviše veliki vizionar(prvo skoči pa onda reci hop).
4
