MENADZMENT
1.Sta je sistem?
Sistem predstavlja skup elemenata realnih ili apstraktnih, predstavljenih kao celina gde
svi elementi medjusobno deluju ili su povezani sa bar jednim drugim elementom.
Ako jedan objekat (S) shvatimo kao system, tada primenjujemo sistemski pristup sto
znaci da je objekat (S) u interakciji sa svojim okruzenjem i da se smatra celinom .
Po sistemskom pristupu svaki svaki system ima odredjenu izgradjenost, ponasanje i upravljanje.
1. IZGRADJENOST- Znaci da je system sastavljen od odredjenih elemenata I to na
odredjeni nacin I da medju tim elementima postoje odredjene veze.
2. PONASANJE – Sistema se manifestuje u odigravanju odredjenih medjusobno poveznih
procesa u objektu. Ovi procesi mogu biti jednostavni ali I slozeni.
3. UPRAVLJANJE – Sistemi na odredjenom nivou kompleksnosti imaju I sposobnost
upravljanja.Da bi se to ostvarilo, neophodno je da u njihovoj strukturi postoji komponenta
koja upravlja (upravljacki deo) I komponente sa kojom se upravlja (objekat
upravljanja).Samo upravljanje je proces sa kojim upravljac prisiljava objekte upravljanja
na ona ponasanja koja su u interesu upravljaca.
2.Kako Klasifikovati sisteme?
Klasifikacijom se na odredjeni nacin savljadjuje slozenost, odnosno kompleksne pojave se dovode
u oblik koji covek moze lakse da shvati I upozna.
Klasifikacijom cinimo neku pojavu preglednijom I jasnom, samim tim ona se izvodi samo na
pocetku nekog istrazivanja vec I na kraju kada steknemo nova znanja o objektu
istrazivanja.Zavrsna klasifikacija moze bitno da se razlikuje od pocetne.
Sistemi se posmatraju na globalnom nivou, zatim sa aspekta unutrasnjih karakteristika I sa
gledista njihovog okruzenja.
Primenjujuci ove aspekte dolazimo do tri skupa obelezja:
1. Skup globalnih obelezja
2. Skup internih obelezja
3. Skup obelezja okruzenja
Teoriski broj obelezja moze biti I beskonacan ali sa gledista klasifikacije zadrzava se na
relativno malom broju
KLASIFIKACIJA SISTEMA
1.
Prema globalnim obelezjima 2.Prema internim obelezjima 3.Prema obelezjima okruzenja
o
nacin nastanka elementi sistema smer dejstva
o
pojavni oblik
procesi sistema objekat dejstva
o
slozenost
struktura sistema nacin upravljanja uticaja
o
povezanost sa okruzenjem
resursi sistema kvantitet uticaja
o
Funkcionisanje
kvalitet uticaja
o
Slozenost ponasanja
o
Buldingova klasifikacija
3.Objasni izgradjenost sistema? Ne znam dal crtati sve seme..????????????
Prvo se saznaje izgradjenost objekata istrazivanja (Q). Ovo postizemo trazeci odgovore na
sledeca pitanja: Od cega je objekat (Q) sastavljen, odnosno ako je (Q) system sta su
njegovi podsistemi a zatim od kojih elemenata su ovi podsistemi sacinjeni
Kada smo indentifikovali podsisteme I elemente slede pitanja:
1. Sta cemu pripada?
2. Sta je sa cime u vezi?
3. Sta na sta deluje?
Kada trazimo odgovor na pitanje
Sta cemu pripada?
Tada dolazimo do structure pripadnosti
koja se vrlo cesto zove klasifikaciona struktura.
Nakon izbora
aspekta posmatranja
(α). Celinu razlazemo na
podsisteme.
U narednom koraku ove
podsisteme
razlazemo na
elemente
Razliciti
aspekti posmatranja
nas dovode do razlicitih
podsistema
I
elemenata
Kada trazimo odgovor na pitanje
Sta je sa cime u vezi?
Posmatramo celinu koja se razlaze na
podsisteme I vidimo neposredne veze medju pojedinim
podsistemima.
Ako ove relacije
oznacimo sa r1, r2… dolazimo do staticke strukture
Trazeci odgovor na pitanje
sta na sta deluje?
Treba da znamo: neposredna dejstva se mogu
realizovati samo ako postoje I direktne veze medju
podsistemima
ili
elementima.
Staticka struktura je veoma bitna kod trazenja odgovora na ovo pitanje. Staticke relacije
mozemo da zamislimo kao kanale putem kojih jedan podsistem ili element deluje jedan na
drugi.Veze mogu biti uzajamne I visestruke a dejstva trajna I privremena.
Struktura pripadnosti , staticka struktura I dinamicka struktura zajedno sa podsistemima I
elementima cine
izgradjenost sistema
4. Objasni ponasanje sistema?
Pojam ponasanje se odrazava na sve ono sto se desava, sto se moze ili ne moze desiti, sta
se desavalo I sta ce se desiti.
Veoma je znacajan, jer pruza mogucnost da za jednu slozenu pojavu koristi jedna rec.
Sa druge strane veoma je znacajan jer obuhvata I najslozenije sisteme. U slucaju sistema
visih nivoa slozenosti, ukupno ponasanje sistema se manifestuje realizacijom funkcija.
Ponasanje celine je odredjeno:
prostorom funkcija (1)
koji sadrzi:
o
Skup funkcija I
o
skup relacija medju funkcijama
