Menadžment

1. Definicije upravljanja

upravljati znaci predvidjati, planirati, komandovati

proces kroz koji odabrana grupa ljudi usmerava sve zaposlene u kompaniji prema zajednickom cilju

Koordiniranje razlicitih resursa u procesu planiranja, organizovanja, usmeravanja kontrole –
usmereno prema zadatom cilju.

Zajednički je to planiranje, organizovanje, usmeravanje i kontrola.
Upravljanje je proces planiranja, organizovanja,motivisanja i kontrole u pravcu postizanja odredjenih
kompanijskih ciljeva.
Rukovodjenje je alokacija ponasanja pojedinaca i grupa usmerena ka definisanim ciljevima kompanije.
Rukovodjenje je deo procesa upravljanja.
Usmeravanje je deo rukovodjenja i oznacava upucivanje radnika na konkretan zadatak

ISTORIJSKI KORENI MENADZMENTA

2. Industrijski odnosi

do kraja 19. veka – imale su direktora vlasnika i poslodavca – jednu ličnost.

Najznačajnije promene 1907g. Kada u Engleskoj dolazi do razdvajanja privatnog vlasništva nad
kompanijama od upravljackih funkcija

Stub modernih industrijskih odnosa cine sindikati.

INSTITUCIJE. Sindikati , sindikalni savezi, udruzenja poslodavaca...

LICNOSTI .Sindikalni predstavnici u poslovodnim odborima, službenici funkcioneri sindikata,
poslodavci, direktori,sudije, ministri...

PROCEDURE.Ugovaranja, pregovori, posredovanja, disc.postupci,stečajevi,promene propisa,
sudski postupci..

KATEGORIJE. Plate, radno vreme, uslovi rada, sadržaj rada, radni ugovori , vreme zaposljavanja...

Industrijski odnosi su socio- ekeonomski odnosi u poslovno-radnom okruženju čiji su osnovni cinioci
vlasnici kapitala, menadžeri,sindikati, radnici.Vlasnici kapitala i radnici su dve suprostavljene strane, dok
menadžeri i sindikati imaju funkciju ublazavanja.

3. Razvoj organizacije

Jedan od prvobitnih oblika organizacije bio je sistem SUBKONTRAKTORA
( podugovaranja) koji se satojao od poslodavca i radnika koji je svoj posao obavljao kod kuce. Poslodavac
je oragnizovao posao..nabavljao materijal...nalazio kupce..Ovaj bi se mogao nazvati pra-menadzer.
Početkom 20. veka – razvili se oblici organizacije...privatne komapanije, drzavne kompanije,jedinstvena
trgovina, partnerstvo, multinacionalne komapnije, kooperative, radničke kooperative, industrijsko
partnerstvo., odelenja drzavne uprave...

TEORIJE MENADZMENTA

4. Klasične teorije menadžmenta

Anri Fajol je menadžment definisao kao predvidjanje, planiranje, komandovanje,koordiniranje, i

kontrolu u procesu dostizanja kompanijskih ciljeva.
On je utvrdio set kljucnih preduzetnickih aktivnosti

tehnicke aktivnosti

komercijalne aktivnosti

finansijske aktivnosti

obezbedjenje – cuvanje imovine

racunovodstevne aktivnosti

menaderske aktivnosti

Anri Fajol daje 14 opstih principa menadzmenta

1. Podela rada – usmeravanje pojedinca na odredjene poslove
2. Autoritet – pravo izdavanja naredbi
3. Disciplina. Definise se ugovorom sa polsodavcem
4. Jedinstvo komandovanje. Jedan naredbodavac jedan izvrsilac
5. Jedinstvo planiranja. Jedinstven plan grupe sa zajednickim ciljem
6. Podredjenost individualnih interesa opstim interesima
7. Novcana naknada za rad treba da bude prihvatljiva i za radnika i za kompaniuju
8. Centralizacija upravljackih funkcija
9. Piramidalna struktura od vrha ka podnozju organizacije
10. Poredak.pravi covek na pravom mestu
11. Pravicnost podrazumeva ljubazan pravedan odnos prema radnicima
12. VREME UHODAVANJA zaposlenih treba da bude dovolnjo dugo da bi shvatili posao
13. Inicijativa, svih zaposlenih je pozeljna
14. Esprit de corps ( korporativni duh) podrazuma harmoniju

Fajolovi principi doziovljavaju kritiku 60. tih godina jer nisu podlozni promenama
Frederik Tejlor- sledeći principi
Prvi princip – zasniva se na proceni dnevnog ucinka radnika
Drugi princip – sav umni rad treba ukloniti iz pogona i obavljati ga u planskom odelenju
Treci principj - kontrola rada i izvršenja radnih obaveza
Pored ovoga on je razradio i metodologiju realizacije naucnog upravljanja u praksi
PRVO.Treba odabrati radnike sa najvisim stepenom strucnosti za dat posao
DRUGO.Treba detaljno prouciti osnovne pokrete i operacije koji svaki radnik obavlja
TREĆE- Prouciti uz pomoc stoperice vreme koje je potrebno za obavljanje datog zadatka
ČETVRTO.Treba eliminisati spore i nepotrebne pokrete
PETO:Posle odstranivanaja svih suvisnih kretnji treba odrediti serije najbrzih pokreta

8. Motivaciona teorija dva faktora

Hercberg – sustina je da svi faktori radne motivacije i zadovoljstva poslom mogu da se svrtsaju u dve grupe

Prvu grupu cine svi faktori koji izazivaju nepostojanje nezadovoljstva i obuhvataju sve faktore koji
izazivaju zadovoljstvo ( posao, priznanje, mogucnost napredovanja, usavrsavanja) .

Drugu grupu – skup faktora izmedju onih koji izazivaju nezadovoljstvo pa sve do onih koji ne
izazivaju nezadovoljstvo ( fizicki uslovi radne sredine, drustveni uslovi radne sredina – sistem
upravljanja, medjuljudski odnosi) bezbednost na poslu, distribucija plata, poslovna politika....

Prva grupa vezana je za sam rad
Druga grupa su faktori sredine
Radi se o dve potpuno razlicite grupe od kojih jebna izaziva zadovoljstvo a druga nezadovoljstvo.
T. Votson je kritikovao ovu teoriju tvrdeci da je Hercberg potpuno zanemario participaciju zaposlenih u
upravljanju.
1966 Herceberg je dopunio ovu teoriju pretpostavkama o uticaju ukljucivanja zaposlenih u proces
odlucivanja- na motivaciju.

9. Instrumentalne teorije motivacije

Do danas je formulisano 14 ovih teorija koje se medjusobno razlikuju po tome kako tretiraju odnose. tj.da li
postoji razlika izmedju ocekivanja i valencije.Sustina ovih teorija je u tome sto motivaciju za rad posmatraju
kao izabrano ponasanje.
Najpotpunija teroija motivacije – VRUM – Teorija iscekivanja – gde su osnovne varijable – valenca,
iscekivanje i ishod.
Valenca je privlacnost prema odredjenom cilju – moze da bude pozitivna – kad pojedinac preferira njihovo
postizanje – nulta i negatovna
Iscekivanje – uverenje pojedinca da je odredjeni cilj nuzan i dovoljan uslov za postizanje drugog.
Vrumov model najcesce je koricen za objasnjenje zadovoljstva poslom.
Iako je najpotpunija ima niz nedostataka – to si metodoloski nedostaci nepotpunog definisanja osnovnih
kategorija kao i nekonzistentnost i kontradiktornost rezultata dobijenih empirijskim istrazivanjem.

10. Ostale teorije motivacije

Festingerova teorija kongitivne disonance. Npr. Korman je dao koncepciju po kojoj se ljudi ponasaju na
poslu u zavisnost od predstave koju imaju o sebi i svojim sposobnostima.Prema njemi samo oni ljudi koje
sbe cene nastoje da postignu rezultate za koje smatraju da odgovaraju njohovom polozaju.
Mekleland potvrdjuje postavke Kormana i pokazuje u istrazivanju da se direktori nekoliko velikih
kompanija koji imaju vecu potrebu za uspehom češće napreduju na poslu i smatraju se efikasnijim.

11. Teorija Z

To je vise teorija upravljnaja ( japanskog menadzmenta) manje teorija motivacije.
Kruzoci kvaliteta ( quality circles) , proizvodnja bez gresaka-otpada (zero defect movement) ,blagovremeno
snabdevanje proizvodnih traka ( just in time) – to su neki od elemenata koje cine umetnost japanskog
menadzmenta.U japanskim kompanijama vise malih inovativnih grupa se udruzuje i sinhronizovano deluje.
Kjlucni faktor motivacije ogleda se u mogucnosti kreativnog angazovanja svih radnika kroz inovativne
grupe.
Teorija Z ne pridaje veliki znacaj rukovodjenju, ali istice znacaj globalnog organizacionog sistema sto je
suprotno postavkama teorije Y.
Sustina teorije Z je u tome sto ona pokusava da integrise japansku i americku menadzersku praksu.
Glavne karakteristike delovanja americkog menadzmentasu.

1. kratkorocno zadrzavanje zaposlenih u kompaniji
2. individualizam u odlucivanju
3. Individualna odgovornost
4. brzo napredovanje
5. direktni mehanizmi kontrole
6. specijalozovana profesionalna karijera
7. selktivna briga o zaposlenima

Glavne karakteristike japanske prakse su.

1.dozivotno zaposlenje
2. kolektivno odlucivanje
3.kolektivna odgovornost
4.postupno napredovanje na poslu
5.indirektna kontrola
6.nespecijalizovana pšrofesionalna karijera
Briga o svim ljudim akompanije u kontekstu njohove licnosti
Spajajuci ove dve prakse OUČI je dao karakteristike kompanije koja se naziva Z tipom organizacije
1. dugoročno zaposlenje
2. kolektivno odlucivanje
3. individualna odgovornost
4. Sistem postupnog napredovanja zaposlenih
5. umereno specijalizovana profesionalna karijera
6. mehanizam indirektne kontrole
7. briga za sve zaposlene u kompaniji

15. Geoekeonomska i menadzerska strategija ka rastu i razvoju

Pod globalnomm ekonomijom podrazumeva se ekonomija vodecih, visokorazvijenih zemalja sveta.( SAD,
Kanada, Japan)
Geoekonomika je mnogo siri pojam – sve postojeće ekonomije u svetu – nerazvijene, u razvoju i visoko
razvijene.
Sredinom sezdesetih godina japanske kompanije krenule su u potragu za geografskim prostorima,gde zive
vredni ljudi, a cena njohovog rada nije visoka. Odredili su eksportovanje kompletnih fabrika u zemlje
jevtinije radne snage. Tako si Koreja,Tajland...postale plodno tle za rasad japanskih kompanija.Japanci su
tako resavali problem pronalazenja jevtinijeg rada, a te zemlje problem nezaposlenosti.
Sedamdesetih godina pojavili su se prvi nagovestaji ekonomskog konflikta izmedju Japana i SAD.
Amerikanci su se uplasili nagle ekspanzije japanskih fabrika, a japanci zeleci da rese ovaj konflikt, pocele
su da uspostavljaju svoje TRANSPLANT fabrike po SAD. I tako seleci svoje fabrike u juzna podrucja SAD,
posto u njima u glavnom zive obojeno stanovnistvo, koje nije pristalica sindikata.Tako su japanci dali naziv
tom podrucju ZELENI POJAS u kome funkcionise japanski menadzment.
Druga geoekonmska veza nastaje izmedju Rusije, bivsih socijalistickih zemalja istocne Evrope i celog
sveta.Zapadna Evropa i SAD umesto osvajanja trzista bivsih soc. zemalja opredelile su se za kompletno
ekonomsko preuzimanje ovih drzava. To se zove makroakvizicija.
Glavna razlika izmedju Rusije, bivsih sovjetskih drzava...drzava SEV-a sa jedene strane i Azijsko
pacifickog regiona s druge strane je u tome sto se industrija Rusije...zasniva na tazv. teskoj industriji, a ove
druge na visoko sofisticiranoj, osetljivoj tehnologiji. ( Čeličana u Magnitorsku – Samsung – Koreja.)
Na koji nacin TRANSPLANTI Rusije mogu biti uspostavljeni u Azijsko pacifickom regionu.