Menadžment

SEMINARSKI RAD

Radno mjesto i radna okolina

2

Sadržaj

UVOD........................................................................................................................................ 2
1. ANTROPOMETRIJA............................................................................................................ 3
2. KANCELARIJSKA OPREMA.............................................................................................5

2.1 Kompjuter........................................................................................................................ 5
2.2 Plan mjera za smanjivanje nivoa opasnosti......................................................................7
2.3 Radna površina.................................................................................................................8
2.4 Radna stolica.................................................................................................................... 9

3. RADNA OKOLINA............................................................................................................10

3.1 Buka...............................................................................................................................11
3.2 Osvjetljenje radnog prostora..........................................................................................13
3.3 Temperatura i vlažnost radnog prostora.........................................................................16

4. EKSPERIMENTALNI DIO.................................................................................................18

4.1 Mjerenje mikroklimatskih uslova proučavanje radne opreme.......................................18

5. UPITNIK..............................................................................................................................22
ZAKLJUČAK.......................................................................................................................... 27
LITERATURA.........................................................................................................................28

4

1. ANTROPOMETRIJA

Problemi usred sjedenja najčešće se pojavlju pri radu ukancelarijama na računaru. Pri sjedećem 

radnom položaju najčešće dolazi do pojave bolova u donjem dijelu leđa, a usljed dugotrajnog i 

nepravilnog sjedenja može doći do mišićno-skeletnih poremećaja. Iz tog razloga vrlo važno je 

prilikom uređenja radnog mjesta uzeti antropometrijske karakteristike čovjeka, kao što su: 



visina čovjeka, 



visina prilikom sjedenja, 



dužina nogu, 



širina ramena i sl.

Antropometrija 

je metoda kojom se utvrđuje primjenjivost radnog mjesta. Glavna zadaća je 

uzimanje  što   tačnijih   dimenzija  čovjeka.   U   antropometriji   se   koriste   vaga,   antropometar, 

pelimetar, klizni šestar, kaliper i trake za mjerenje. Umjesto klasičnih antropometrijskih vaga, u 

novije vrijeme koriste se male portabilne vage. Njihova tačnost mjerenja je obično oko 0,5 kg s 

rasponom do 130 kg. Loša strana je u tome što među dobijenim višekratim mjerama razlike su 

prilično velike. S toga se preporučuje mjerenje uvijek na istoj vagi. Antropometar je mjerni 

instrument koji ima višestruku primjenu. 

1

To je dva metra dugi metalni štap kružnog profila koji na sebi ima pomični dio, s mogućnošću 

pomjeranja duž glavne šipke. Taj pokretni dio, na jednom kraju ima prečku koja se položi na 

onu antropometrijsku tačku čija se udaljenost od tla želi izmjeriti. Pelimetar je konstruisan na 

način da mu se skala nalazi na voodoravnoj prečki koja spaja dva kraka, a ima raspon do 60 cm i 

podijeljena je na mm. Upotrebljava se za uzimanje nekih transverzalnih mjera, kaš što su npr. 

širina ramena i sl. Klizni šestar se javlja u nekoliko različitih konstrukcija. Upotrebljava se za 

mjerenje manjih raspona. Kaliper je mjerna naprava kojom se mjeri debljina kožnih nabora.

1

  Campo, G., Fattorini, E. (2007): Human resource management in organizational change and the issue of 

mobbing: an italian experience. Prevention Today. 3, 37-45

5

Slika 1. Prikaz antropometrijskih instrumenata

Postoje dvije vrste antropometrije, a to su:

1. statička i 

2. dinamička. 

Statička

  koristi   podatke   pri   mirovanju   čovjeka.   Osnovni   stav   kod   mjerenja   statičkih 

antropomjera je antropološki stav, tj. uspravan položaj tijela s opušenim rukama uz tijelo, 

dlanovima okrenutim prema naprijed, glavom usmjerenom prema naprijed, tako da se donji 

dijelovi očnih šupljina i gornji rubovi vanjskih slušnih otvora nalaze u istoj vodoravnoj tački. 

Statička   antropometrija  koristi   podatke  za   prilagođavanje   radnog   prostora  čovjeku,   kao   i 

raznovrsnih pomagala koja koristi tokom rada. Velik broj dimenzijskih različitosti pojedinca 

pojavljuju se zavisno od raspodjele po polu, a zatim i prema rasi, pa s toga nije dovoljno 

konstruisati radno mjesto ili oblikovati proizvode prema tzv. prosječnoj osobi. Potrebno je 

poznavati dimenzije čovjeka kao funkcije statičke distribucije, jer srednja vrijednost neke 

antropometrije nije potpun pokazatelj odnosa između čovjeka i radnog prostora i zato ne može 

biti   osnovza   konstruiranje   i   oblikovanje   uopšte.   Određivanje   antropometrijskih   mjera 

konvencionalnim načinom je složeno i dugotrajno. Danas se za određivanje mjera tijela čovjeka 

koristi trodimenzionalni 3D skener.

7



radna okolina (zahtjevi vezani za prostor, osvjetljenost, bliještanje, buku,...) 



programsku opremu.

2

Poslodavac je dužan uraditi procjenu opasnosti za sva radna mjesta s računarom, imajući u vidu 

moguće opasnosti od narušavanja zdravlja radnika, posebno zbog vidnog, statodinamičkog i 

psihičkog   napora.   Poslodavac   mora   na   osnovu   procjene   opasnosti,   provesti   mjere   za 

otklanjanje utvrđenih nedostataka. Dužan je radniku omogućiti da periodično obavlja poslove 

koji ne zahtijevaju rad s računarom, kako bi se odmorio od naprezanja. Ukoliko to nije moguće, 

radnik ima pravo na najmanje 5 minuta odmora svakih sat vremena, a čak se spominje i 

organizacija vježbi rasterećenja, koje trebaju biti u skladu s preporukama specijalista medicine 

rada. Poslodavac mora osigurati preventivne preglede vida svojih radnika, prije zapošljavanja i 

najmanje jednom svake dvije godine, ali i po zahtjevu radnika koji osjeća probleme s vidom. 

Pregled se obavlja kod specijalista oftalmologa i troškove snosi poslodavac.

Procjena opasnosti sadrži sledeće dijelove: 



opšte podatke 



podatke o postojećem stanju 



analizu i procjenu prikupljenih podataka 



plan mjere za smanjivanje nivoa opasnosti.

Opšti podaci odnose se na podatke o poslodavcu te objekte namjenjene za rad s računarom, 

podatke   o   osobama   koje   su   učestvoovale   u   radu   na   izradi   procjene   opasnosti,   način 

učestvovanja odbora za zaštitu na radu, raspravu o procjeni na sjednici upravnog vijeća, 

podatke o procjeni opasnosti. Podaci o postojećem stanju odnose se na:

1. podatke o poslodavcu ( početak rada poslodavca, djelatnost koju obavlja, ukupan broj 

zaposlenih, opis glavnih tehnoloških procesa), 

2. podatke o radnim mjestima ( radna mjesta prema sistematizaciji na kojima se koristi u 

radu računar više od 4 sata dnevno prema tehnološkim cjelinama ) i 

3. podatke o radnim prostorima ( gdje se nalazi prostorija u kojoj se obavlja rad s 

računarom, broj radnika u prostoriji kao i broj radnika u prostoriji koji radi više od 4 

sata s računarom, odgovara li veličina prostorije broju zaposlenih, da li su radne 

površine čiste, je li mikroklima zadovoljavajuća, i sl).

2

 Crompton, R., Lyonette, C. (2006): Work-Life „Balance“ in Europe. Acta Sociologica. 49 (4), 379-393.