MENADŽMENT FINANSIJSKIH INSTITUCIJA
1.1. Menadžment finansijskih institucija: definisanje i značaj
MFI se može definisati kao proces planiranja, organizovanja, vođenja i kontrole
raspoloživih ljudskih i materijalnih resursa radi ostvarivanja ciljeva finansijske institucije.
Menadžeri u finansijskim institucijama su ljudi koji su odgovorni za usmeravanje
aktivnosti ka ostvarenju ciljeva finansijskih instit.
Organizacija postoji u svakoj prilici kada dvoje ili više ljudi rade na struktuiran način da
bi ostvarili jedan ili više ciljeva.
Cilj je namera koju finansijska institucija planira da ostvari.
Efikasnost i efektivnost.
Efikasnost-da se stvari rade na pravi način, a efektivnost-da se prave stvari rade na pravi
način.
Bitne karakteristike menadžmenta:
- rad sa drugima i pomoću drugih
- ciljevi organizacije
- efikasnost nasuprot efektivnosti
- ograničeni resursi
- promenljiva okolina
1.2. Proces menadžmenta finansijskih institucija
Četiri funkcije:
- Planiranje (planing)
- Organizovnje (organizing)
- Vođenje (leading)
- Kontrolisanje (controling)
Proces je tok, put i način kojim menadžeri vode finansijsku instituciju u nameri da
ostvare poverene zadatke-ciljeve fin.instit.
Planiranje
je proces postavljanja ciljeva i određivanje podesnog toka akcije da bi se oni
postigli.
Organizovanje
je proces angažovanja dvoje ili više ljudi da na struktuiran način rade
zajedno kako bi postigli cilj ili grupu ciljeva (različito sa HOV i sa potrošačkim
kreditima-usaglašavanje sa ciljevima i sredstvima
-dizajn finansijske institucije
; adekvatan
broj i struktura zaposlenih-
upravljanje ljudskom resursima
)
Vođenje – liderstvo
je proces usmeravanja i uticanja na radom povezane aktivnosti koje
obavlja grupa ljudi ili čitava organizacija
Kontrola
je proces kojim se obezbeđuje da se stvarne aktivnosti podudaraju sa
planiranim.
1.3. Vrste menadžmenta finansijskih institucija
Generalni menadžment – upravlja kvalitetom poslovanja i snosi najveću odgovoronst za
sudbinu f.i. Predviđa neizvesnost i promene na tržištu, priprema planove, kontroliše i
ograničava rizike poslovanja i upravlja motivacijom zaposlenih
Marketing menadžment – identifikuje i istražuje nova tržišta, priprema nove finansijske
proizvode i usluge i kreira njihove reklamne kampanje
Operativni menadžment – obezbeđuje praćenje, prihvatanje i primenu najsavremenijih
informacionih tehnologija u poslovanju f.i.
Finansijski menadžment – obezbeđuje sačinjavanje i distribuciju neophodnih finansijskih
izveštaja, saradnju sa revizorima i kontrolorima, formiranje cena finansijskih usluga i
pristup finansijskom tržištu.
14. Društvena odgovornost, etika i ekologija
Pet odgovornosti:ekonomska,zakonska,etička,ekološka,društvena
Društvena odgovornost
f.i. predstavlja odnos njihovog menadžmenta prema okruženju
koji se meri pisanim i nepisanim pravilima, prema kojima se ocenjuje ponašanje
menadžmenta, odnosno f.i. Znači da one treba da: daju doprinos rešavanju socijalnih
problema u društvu putem zapošljavanja i korektnog plaćanja zaposlenih radnika. Da
sprečavaju i rešavaju ekološke probleme. Da unapređuju zdravlje obrazovanje i kulturu u
društvu Da omogućavaju svojim uspešnim menadžerima da se povremeno ili stalno
angažuju na poslovima državne ili lokalne uprave kako bi unapredili njen rad.
Etika
se može definisati kao skup načela moralnog ponašanja nekog društva ili društvene
grupe koja se temelje na osnovnim kategorijama društvenih vrednosti ko što su dobrota,
poštenje, dužnost, istina, humanost, poštovanje, držanje obećanja, poštovanje vlasništva,
poštovanje ličnosti, odsustvo zle volje itd. Etika predstavlja filozofsko i teoretsko
shvatanje morala, dok je moral konkretan oblik ljudske slobode normiran pravilima
ponašanja među ljudima, ili loš jednostavnije-moral podrazumeva praksu pravilnog
ponašanja, dok se etika odnosi na teoriju pravilnog ponašanja.
-Kodeksom bankarskog poslovanja-osnovni principi koje zaposleni treba da primenjuju:
Zakonitost, Odgovornost, Poslovna tajna, Učtivost, Doslednost, Informisanost i
Korektnost.
Ekologija –
nauka koja proučava odnose između organizacije i prirodne sredine u
kojoj
ona posluje, odnosno živi. -Da banke i druge f.i. favorizuju projekte koji
predviđaju primenu što čistije tehnologije, zamenu prljavih tehnologija, odgovornu
upotrebu prirodnih resursa, racionalnu primenu agrotehničkih mera, racionalno korišćenje
energije i energenata, primenu koncepta zdravog proizvoda, ekološku ambalažu,
korišćenje-reciklažu otpada. Ekološko sponzorstvo.
4. Nove usluge koje pružaju banke i konkurenti iz oblasti finansija i njihov međusobni
uticaj
4.1. Nove usluge i definisanje parabankarskih i nekreditnih poslova
-”par’a” – promena, preobražaj,
prekoračenje, premašaj=dopunski
-U užem smislu: savremeni nebankarski poslovi u sklopu banaka: osiguranje, p.f.; i.f.;
berzanski; brokersko-dilerski i kastodi poslovi.
–U širem smislu: parabankarski poslovi u užem smslu + savremeni nekreditni finansijski
poslovi: lizing; franšizing; faktoring i forfeting
4.2.1. Uticaj na upravljanje rizicima banaka
4.2.2. Uticaj na upravljanje likvidnošću banke
- Banke sa manjim finansijskim potencijalom upravljaju likvidnošću uglavnom
promenama na strani aktive
:
.transakcije na tržištu novca: kupoprodaja HOV i žiralnog novca, reeskontovanje menica,
povlačenje sredstava sa računa kod korespodentskih banaka, opozivi datih kredita,
povećanje kamatnih stopa...
.transakcije na tržištu kapitala: povećanje ili smanjenje stanja u investicionom portfoliu,
promene neaktivne aktive putem prodaje osnovnih sredstava...
- Banke sa većim i stabilnijim finansijskim potencijalom upravljaju likvidnošću
uglavnom
promenama na strani pasive
:
-.akcije povećanja depozita i dugoročnih obaveza, izdavanja HOV, stvaranja mogućnosti
većeg stepena promene ročne transformacije depozita, obaveznosti najave povlačenja
depozita..
–Trenutna ili kratkoročna nelikvidnost reguliše se promenama na strani aktive
-Trajna nelikvidnost zbog neusklađenosti ročnosti plasmana i izvora – povećati
dugoročne izvore: obaveze ili kapital.
-Trenutna nel.rešava se na strani aktive upotrebom forfetinga, faktoringa, lizinga,
berzanskih i brokersko-dilerskih poslova.
Trajna nel.Reš. na strani pasive upotrebom osiguranja, p.f.; i.f.
4.2.3. Uticaj na upravljanje solventnošću banaka
- Uticajem na osnovne uzročnike nesolventnosti banaka: nelikvidnost; neusklađenost
ročne strukture sredstava i plasmana; gubici u poslovanju banke, neadekvatno upravljanje
sredstvima banke, neusklađenost bankarske ponude i zahteva tržišta. Parab.p.
4.2.4. Uticaj na upravljanje profitabilnošću banaka
- kvalitet menadžmenta banke
- kvalitet aktive
- ročna usklađnost aktive i pasive
- ekonomija obima – troškovi poslovanja
- rizičnost i obim vanbilansnih operacija
- poslovno okruženje i konkurentnost drugih banaka
- strategija i politika likvidnosti
Međusobna zavisnost likvidnosti, profitabilnosti i rizika banaka
4.2.5. Uticaj na ročnu usklađenost aktive i pasive banaka
-Fin.potencijal uglavnom iz depozita po viđenju i kapitala. Dep.viđ. kratkoročni i
nesigurni izvori. Kapital potpuno siguran, nelimitiran i trajan izvor, ali izvor kome
primarna f-ja nije da bude u ulozi izvora finansiranja, već da svojim kvalitetom
obezbeđuje poslovne i operativne rizike. Trajnije rešenje usklađenosti ročne strukture
aktive i pasive b. Leži na strani pasive, na obezbeđivanju stabilnih, dugoročnih izvora, a
nosioci takvih izvora sredstava su institucionalni investitori u formi parab.poslova:osig.;
p.f.; i.f.
4.2.6. Uticaj na stvaranje finansijskih konglomerata.Bancassurance,u.b
5. Vrste i karakteristike finansijskih institucija
5.1. Centralna banka
-Ciljna f-ja: stabilnost domaće valute, cenovna stabilnost u zemlji, likvidnost privrednih
subjekata i monetarna i devizna kontrola ban.
–Osnovne f-je:
. emisiona f-ja
. regulisanje kreditnog potencijala banaka i usmeravanje kred.polit. . uloga bankara
države
. regulisanje likvidnosti ban. i privr. sistema
. nadzorna uloga
. upravljanje deviznim rezervama i spoljnim dugom zemlje
. upravljanje deviznim kursom nacionalne valute
. organizovanje f-je platnog prometa u zemlji
-Saradnja sa multirateralnim fin.organizacijama WB,IMF, EBRD,BIS
-U zemljama u razvoju-ponekad razvojnu f-ju-izvor povoljnih-mekih kredita za određene
sektore.
-Nije profitna institucija
Organizacija i funkcionisanje osiguravajućih društava:
-Akcionarsko društvo: dva pravna ili fiz. lica
-Društvo za uzajamno osiguranje: pravna i fiz.lica , min.250 za životna osiguranja i 300
za neživotna osiguranja. Kao društvo sa neograničenim doprinosom ili društvo sa
ograničenim doprinosom
Akcionarsko društvo-u novčanom obliku početni fond sigurnosti ili cenzus i u
nenovčanom obliku-pokretne i nepokretne stvari, hov..
ŽIVOTNA OSIGURANJA – sve vrste ........................ 4.000.000 €
Dobrovoljno penzijsko osiguranje .......................... 3.000.000 €
Životna osiguranja,osim dobr.penz.osig. ................ 2.000.000 €
NEŽIVOTNA OSIGURANJA – sve vrste ...................4.500.000 €
Obavezno osiguranje od odgovornosti i
kasko osiguranje ................................................. 2.500.000 €
Ostala osiguranja imovine, ostala osiguranja od
odgovornosti i dr.vrste neživotnih osiguranja .......... 2.000.000 €
Osiguranje od nezgode i dobrovoljno zdravstveno o. 1.000.000 €
REOSIGURANJE .................................................. 4.500.000 €
