Profesor: Student:
Vesna Šćepanović
Željko
Šmigić
maj 2005.godine, Pančevo
S A D R Ž A J
UVOD ..................................................................................................... 3
DEFINICIJA KOMUNIKACIJE ........................................................... 4
NIVOI MENADŽERSKE KOMUNIKACIJE........................................
5
MODEL MEĐULJUDSKIH KOMUNIKACIJA....................................
6
VRSTE KOMUNIKACIJA..................................................................... 9
KOMUNIKACIONE MREŽE.................................................................
11
Pojam i vrste komunikacione
mreže............................................. 11
Vrste grupnih mreža......................................................................
11
1
Vrednost sistema komunikacije postaje očigledna.
Zahvaljujući tome, menadžeri proširuju vidike i stiču
čvršće tlo pod nogama.
A.Lewin
Što je veći broj radnika upoznat sa problemima, to je veća
verovatnoća da ćemo ih uspešno rešiti.
I.Hochadey
Ukoliko u prvom pasusu ne zainteresujete čitaoce,
nastavak nije ni potreban.
Anonimni
U poslu se komunicira kroz pisanu reč, kroz izgovorenu
reč, kroz jedan poseban proces koji nazivamo
glasinama ... I kroz utisak koji ostavljate.
R.Galvin
3
UVOD
Kao što je poznato, menadžment predstavlja odgovarajuću veštinu
vođenja poslova pomoću i preko ljudi. To podrazumeva i odgovarajuću
aktivnost menadžera u pravcu uticanja na ljude kako bi poslovanje
preduzeća, ili drugih organizacionih sistema bilo što uspešnije. U tom
smislu, kao posebna funkcija menadžmenta javlja se uticanje koje
obuhvata tri osnovne komponente i to:
- motivaciju
- vođenje i
- komunikaciju
Komunikacija je treća izuzetno značajna menadžerska aktivnost u
domenu uticanja. Ona je toliko važna za uspešan rad i delovanje
menadžera u organizaciji da je Bernard stavlja ispred svih drugih
menadžerskih poslova. Tako, po ovom poznatom autoru, menadžerske
funkcije čine: "prvo, obezbeđenje sistema komunikacija, drugo, osiguranje i
podsticanje neophodnih napora u radu i, treće, koncipiranje i definisanje
cilja".
Da bi istakao poseban značaj ove menadžerske aktivnosti Mincberg
nakon sistematskog promatranja i analiziranja rada top menadžera,
navodi da verbalne interakcije zauzimaju 78% menadžerskog vremena i
67% njihovog rada. Najveći deo ovog vremena menadžeri troše na
sastancima i telefonskim razgovorima, a to znači u komuniciranju.
Tri su ključna razloga važnosti menadžerskih komunikacija. Prvi je
nemogućnost uspešnog zajedničkog rada ( svojstvenog svim
organizacijama u društvu ) bez dobrog komunikacijskog sistema, drugi je
veliko angažovanje menadžera u ovom domenu i treći je značajan
negativni efekat usled lošeg, neadekvatnog komuniciranja. Taj efekat se
javlja ne samo u organizacijama, već i svuda gde se komuniciranje
praktikuje. U porodici, s prijateljima i poznanicima, u društvenoj zajednici i
4
nivou uključuje izvor, poruku, kanal, prijemnik i povratnu spregu.
Eliminisanje bilo koje od ovih pet komponenti može sprečiti komunikaciju
ili u najmanju ruku učiniti je manje efektivnom.
-
Komunikacija je interakcionalna i transakcionalna
. Prvo
svojstvo znači izmenu poruka među ljudima uključenim u komunikacioni
proces. Drugo, pak, da ljudi uključeni u komunikacioni proces učestvuju u
kreiranju i dekodiranju (interpretiranju) poruka. Svaki utiče na druge i
stoga učestvuje u proces.
-
Komunikacija može da bude namerna i nenamerna
.
Komunikacija može da se desi bez obzira da li je nameravana ili nije. Prvi
slučaj postoji onda kada jedno lice šalje poruku drugom licu koje tu poruku
želi da primi (na primer, kad jedno lice traži upute a drugo mu ih daje). Za
razliku od prvog, drugi slučaj imamo onda kada jedno lice namerava da
pošalje poruku drugom licu – primaocu poruke i kad primalac na poruku
reaguje nesvesno ili nenamerno (na primer, kad se govornik na sastanku
smeši drugom licu u nameri da skrene njegovu pažnju na sebe i u tome
uspeva tako što to drugo lice nesvesno reaguje na osmeh i počne pažljivo
da prati poruku govornika).
Za komuniciranje se još može reći da se sastoji od sledećih pitanja:
1. Ko saopštava ?
2. Šta saopštava ?
3. Kojim kanalom ?
4. Kome saopštava ?
5. Sa kakvim rezultatom ?
Komunikacijski proces je vrlo složen proces, dvosmeran i podložan
subjektivnosti. Zato nije čudo da postoji čitav niz prepreka efikasnoj
komunikaciji. U teoriji se spominju četiri vrste komunikacijskih prepreka o
kojima menadžeri treba da vode računa.To su:
problemi procesa komuniciranja, koji proizilaze iz lošeg
funkcionisanja jedne ili više komponenti u
komunikacijskom lancu;
fizičke prepreke komuniciranja;
problemi razumevanja poruka;
psihološke prepreke u komuniciranju.
6
