Predmet:
Marketing
Seminarski rad
Tema rada: Menadžment i marketing miks usluga
SADRŽAJ:
1.
UVOD
…………………………………………………………..............................3
2.
RAZVOJ MENADŽMENTA I MARKETINGA KAO NAUKE
….....…....….4
3.
DOMEN USLUGA
…………………...............................................…….............6
4.
PROCES USLUGA
…………………………………………………..........…….7
5.
KLASIFIKACIJA USLUŽNIH PROCESA NA OSNOVU UTICAJA
KUPACA
…………………………………….…..................................................8
6.
OPŠTE KARAKTERISTIKE USLUGA
............................................................8
7.
POREĐENJE KARAKTERISTIKA USLUŽNIH I PROIZVODNIH
KOMPANIJA
........................................................................................................9
8.
KLASIFIKACIJA USLUGA
..............................................................................10
9.
ZNAČAJ USLUGA ZA RAZVOJ EKONOMIJE I DRUŠTVA
.....................10
10.
MENADŽMENT I MARKETING MIKS USLUGA
.......................................11
11.
ZAKLJUČAK
......................................................................................................13
LITERATURA
...........................................................................................................14
2
2. RAZVOJ MENADŽMENTA I MARKETINGA KAO NAUKE
Jedno od pitanja koje se nameće i danas je: da li je menadžment umetnost, veština
ili nauka? Menadžment je i umetnost i veština i nauka! UMETNOST – zato što zahteva
kreativnost, prosuđivanje, predviđanje, iskustvo, intuiciju, imaginaciju, inovacije,
individualizam. Svaki menadžer ima sopstveni stil upravljanja i to ga čini originalnim.
Umetnošću se smatra i zato što se teško uči. Menadžment je NAUKA iz razloga što su
postulati menadžmenta eksperimentalno dokazani, postoji obiman fond znanja i na
raspolaganju su matematički i drugi modeli, koji omogućavaju menadžerima lakše
sagledavanje i rešavanje problema.
Vremenom menadžment je postao istaknuti svetski pokret, na čiji razvoj su veoma uticala
tri faktora:
1.
Starost menađžmenta
, koja se izjednačava sa starošću društva,
2.
Ideja da se menadžment može i mora izučavati
kao poseban društveni proces,
i
3.
Pokretanje pojedinaca da se bave menadžmentom
svako na svoj način i sa
svojim pogledima.
Menadžment se kao fenomen razvijao kroz vekove, a i danas se intenzivno razvija.
Uspešni menadžeri su gradili Kineski zid, Egipatske piramide, naše srednje-vekovne
manastrire i tvrđave, razvili masovnu proizvodnju, osvojili proizvodnju novih proizvoda i
tehnologija.
Veliki doprinos razvoju naučnog menadžmenta dali su Frederick Winslow Taylor
i Frenk i Lilian Gilbret, a posebno Henry Ford.
•
F. W. Taylor
je mašinski inženjer,
koji je
svoje najranije radove vezao za
efikasnost rada radnika. Po njegovim rezultatima istraživanja zaposleni su koristili samo
trećinu svog mogućeg učinka pa je poželeo da se taj procenat uveća. To je i ostvario
primenom svojih naučnih metoda i ostvario je značajno povećanje efikasnosti rada
zaposlenih.
•
Frank i Lillian Gilberth,
su sledbenici
F. W. Taylora.
Njihova teorija zasniva
se na proučavanju odnosa zamora i kretanja, zamora i vremena - najekonomičniji pokreti
(dopuna Taylor-ove teorije). Mnogi ih smatraju začetnicima naučnog proučavanja rada.
•
Henry Ford - APOSTOL MASOVNE PRODUKCIJE
- Henry Ford i model T
njegovog automobila dugo su bili simboli modernog industrijskog doba. Njegov
menadžerski pristup, kao i njegov izbor menadžerske teorije, primer konstruktivnog, ali
nesavršenog prilaza menadžmentu.
Henry Ford je bio fasciniran mašinama, mogao je da popravi i poboljša svaku mašinu.
Osnovao je Ford Motor Company 1903., a do 1908. bio je izrađen i model T.
4
