ОСНОВНИ ТЕКСТ ЗА ПРЕДМЕТ МЕНАЏМЕНТ И МАРКЕТИНГ У БИБЛИОТЕКАРСТВУ
БИБЛИОТЕКЕ И УПРАВЉАЊЕ ЗНАЊЕМ
У угледној библиотеци
ИФЛА публикације
2004. године објављена је 108. књига
под насловом
Управљање знањем: библиотеке и библиотекари прихватају изазов
1
.
Поменута серија увек отвара нове теме од значаја за целокупно светско библиотекарство и
за његов развој. Нова књига добар је повод да се концепт управљања знањем прецизније
одреди и утемељи. Шта је заправо управљање знањем (Knowledge Management) и о каквом
се то изазову за библиотеке ради? О томе више у тексту који следи.
Знање као развојни ресурс
Почетком седамдесетих година двадесетог века Данијел Бел сковао је једну од
најутицајних метафора нашег времена – термин и концепт
информатичко друштво.
Основну структурну карактеристику информатичког друштва чини промена од
производње роба ка производњи информација. Информатичка револуција настала је као
последица три међуповезана тренда: експоненцијалног пораста научних, стручних и
пословних информација, свеопште зависности појединаца, привреде и друштва од
информација и нових знања и неслућеног развоја компјутерских и комуникационих
технологија. Нова технологија снажно је утицала не само на индустријску и производну
делатност, већ и на науку, образовање, културу и на свакодневни живот. Промене су биле
толико очигледне и свеобухватне да се с правом могло говорити о информатичком
друштву као о новој епохалној парадигми.
Под утицајем доминантног технолошког оптимизма изгледало је да ће се сви
проблеми око прикупљања, организације и коришћења информација и знања лако решити
уз помоћ моћних рачунарских система и база података. Међутим, убрзо се показало да
сама технологија не може разрешити све проблеме људског знања, нарочито не питања
слободе, отворености, сарадње, универзалне доступности до свих тековина
цивилизацијског развоја. Занимљиво је да чак и Бил Гејтс, један од симбола
информатичког друштва, указује да се управљање знањем не може свести на технолошку
категорију, већ да оно мора почети развојем свести о потреби дељења информација у
организацијама и друштву у целини: «Успостављајући атмосферу која мотивише сарадњу
и дељење знања, пословни руководиоци морају у својој организацији да започну
1
Knowledge Management: Libraries and Librarians Taking Up the Challenge
/ Hans-Christoph
Hobohm.- München, 2004.
специфичне пројекте дељења знања и уз то дељење знања учине неодвојивим делом самог
рада, а не само помодним додатком који се може заобићи без икаквих последица по
пословање...Стара пословица
Знање је моћ
понекад чини да неки гомилају знање, а њима
изгледа као да их то чини незаменљивим. Моћ не долази од знања задржаног за себе, већ
од дељења знања.»
2
Управо ће проширење коцепта информатичког друштва хуманим и
субјективним аспектима дељења и слободног коришћења људског знања водити до
успостављања нове парадигме назване
друштво знања
. Са овим коцептом појављују се и
нови изазови и шансе за библиотекарску професију, која је одувек у својем језгру
вредности имала слободни и хумани приступ знању као универзалном људском добру.
Говорећи о савременом свету у којем су сталне само промене, Питер Дракер са
правом указује да знање постаје кључни, једини самообновљиви развојни ресурс.
Традиционални ''фактори производње'' - земља (односно природни ресурси), радна
снага и капитал - нису нестали, али су постали секундарни. Они се могу релативно лако
прибавити, под условом да поседујемо адекватна и употребљива знања. Коришћење
знања у циљу откривања начина на који постојеће знање може најбоље да се примени да
би се добили резултати - јесте, у суштини, оно што се подразумева под савременим
менаџментом. Данас се знање односи и примењује на само знање.
Дракер добро уочава еволутивни и динамички процес промене појма знања. Знање
се везивало углавном за личност, док се данас знање примењује на рад и постаје
колективно добро организације. Прву индустријску револуцију створила је примена
знања на алатке, процесе и производе. Крајем 19. века, почев од 1880. године па до
завршетка Другог светског рата, траје друга фаза у развоју знања. Знање се примењује на
рад и тако доводи до револуције продуктивности. После Другог светског рата знање се
примењује на знање, и то је револуција менаџмента. Дракер истиче да се ради о
делотворном, корисном и високоспецијализованом знању, или тачније знањима.
Све већи број аутора из подручја менаџмента у својим радовима истиче да знање
није додатак уз остале изворе, већ замена за остале изворе. Знање је кључ за померање
моћи у будућности. Снага савременог глобалног предузећа види се више у
интелектуалним и културним способностима предузећа него у традиционалној опипљивој
активи. Будућност припада онима богатим знањем. За Дракера кључна фигура постаје
специјалиста знања. То је савремени менаџер који зна како да искористи знање у
продуктивне сврхе, као што је некада капиталиста знао да усмери капитал на продуктивно
коришћење. Учење је индивидуални чин који се одиграва у међуодносу са другим, у
отвореном и динамичном комуникационом процесу који постојеће пословне структуре
трансформише у ''учеће организације''.
2
Poslovanje brzinom misli /Bil Gejts.- Novi Sad: Prometej, 2001.- str. 233.
