Osnovi menadžmenta informacionih sistema

MEGATREND UNIVERZITET PRIMENJENIH

NAUKA

FAKULTET ZA POSLOVNE STUDIJE

OSNOVI MENADŽMENT

INFORMACIONIH SISTEMA

(Skripte)

1. VRSTE IS PREMA ORGANIZACIONIM NIVOIMA

Ne postoji IS koji može obezbediti organizaciji sve informacije koje su joj potrebne.

Organizacija može biti podeljena na sledeće nivoe:



Strateški



Menadžment



Nivo znanja i



Operativni nivo

i na sledeće f-nalne oblasti:



Prodaja i marketing



Proizvodnja



Finansije



Računovodstvo



Ljudski resursi.

Četiri

osnovne vrste menadžmenta

koriste različitim organizacionim nivoima:

Sistemi koji podržavaju operativni nivo

– omogućavaju obavljanje poslovih aktivnosti i

transakcija u organizaciji. Svrha IS je da odgovori na svakodnevna pitanja, odn. reši rutinske
probleme.

Sistemi koji podržavaju nivoe znanja

– svrha im je da unesu novo znanje u poslovanje kompanije i

pomognu joj pri kontroli papirologije.

Sistemi koji podržavaju menadžment nivoe

– podržavaju aktivnosti posmatranja, kontrole,

donošenja odluka i administrativnih aktivnosti posmatranja, kontrole, donošenja odluka i
administrativnih aktivnosti srednjeg nivoa menadžmenta.

Sistemi koji podržavaju strateški nivo

– pomažu višim nivoima menadžerima (Top menadžmentu)

prilikom odlučivanja i sprovođenja odr. strategijskih odluka i dugoročnih pravaca (trendova).

Polazeći od toga koju organizacionu f-ju podržavaju

, nastala je sledeća podela IS:

1. Sistemi prodaje i marketinga

– cilj im je da pomognu organizaciji pri identifikaciji potrošača,

promociji novih proizvoda i usluga i prodaji istih.

2. Sistemi proizvodnje

– bave se rešavanjem problema u vezi sa planiranjem, razvojem i isporukom

proizvoda i usluga, kao i kontrolom procesa proizvodnje.

OMIS, Sandra Kravić, f481/06III, 2007/08.

Menadžment

nivo

Nivo znanja

IS koji podržavaju strateški

nivo

Top menadžment

Srednji

menadžment

ač

Operativni nivo

Operateri baze

podataka

Operativni

menadžmen

Vrste IS

Korisnici

Funkcionalne oblasti

MIS obezbeđuju menadžerima i drugima korisne informacije, neophodne u svakodnevnom donošenju

menadžerskih odluka.

IS se mogu

klasifikovati

na različite načine:

Prema stepenu automatizacije:



Neautomatizovani



Upravljački



Sistemi za podršku odlučivanju (DSS)



Ekspertni



Hibridni



Veštačka inteligencija

Prema vrsti pruženih usluga

, na IS za:



Kompjuterske usluge opšte namene



Čuvanje i pretraživanje podataka



Komutaciju podataka



Upravljanje fizičkim procesima



Kontrolu i upozorenja



Obradu transakcija.

U praksi se uvek sreću sistemi u kojima se kombinuje više ovako definisanih sistema.

4. VIRTUELNA ORGANIZACIJA

Pojava virtuelnih organizacija kao nove organizacione forme vezana je za razvoji IT i prilagođavanje

organizacija savremenim uslovima i načinima poslovanja. VO najčešće čine dve ili više organizacija (često
sa različitih geografskih lokacija) koje se javljaju na tržištu kao nova jedinica.

Dve ključne karakteristike VO su:



Formiranje zajedničkog lanca snabdevanja

između odvojenih entiteta i



Distribucija IT

za podršku poslovnom procesu.

Kao i kod svih organizacija, i kod VO postoji menadžment i timovi, radna mesta i zadaci, proizvod.

Kancelarija je smeštena na mrežnoj platformi, gde ljudi međusobno kontaktiraju.

Glavni cilj VO

je da dozvoli organizacijama – učesnicama da ubrzano razviju svoje radno okruženje, a

zadovoljenje zajedničkih ciljeva se ostvaruje kroz niz resursa koje obezbeđuju organizacije – učesnice.

Strateški ciljevi organizacija – učesnica u VO:



Maksimiziranje fleksibilnosti i adaptivnosti na promene u okruženju



Dostizanje kritične veličine u skladu sa tržišnim ograničenjima

OMIS, Sandra Kravić, f481/06III, 2007/08.

MIS

EI
S

KBS

MIS – menadžment IS
NIS – neautomatizovani IS
ES – ekspertni sistemi
EIS – upravljački (executative)
IS
DB – baze podataka
DW – skladišta podataka
DSS – sistemi za podršku
odlučivanju
HS – hibridni sistemi
KBS – sistemi zasnovani na
znanju



Optimizacija globalnog lanca snabdevanja.

Karakteristike VO:



Prelazi granice



Geografska disperzija



Komplementarnost suštinskih nadležnosti



Udruživanje resursa



Promena učesnika



Jednakost partnera



Elektronska komunikacija.

Razlikuju se

tri grupe karakteristika

koje najviše utiču na vrstu VO

1. Karakteristike tržišta

– zahtevi za proizvodom ili uslugom mogu biti izraženi preko različitih

izvora: direktno od kupca, ili zahtev kao rezultat marketinškog istraživanja na nekom novom
tržištu.

2. Proizvodni proces

– projektuje se u skladu sa tržišnim karakteristika, sa određenim fokusom na

koordinaciju i informacioni menadžment. Koncept „tačno na vreme“ je ključni u VO, proces mora
biti paralelan koliko je god to moguće. Povezane aktivnosti moraju biti razdvojene u dve grupe:
sinhroni i asinhroni rad.

3. Strateški ciljevi organizacije

– asocijacije mogu biti limitirane u pogledu vremena (kratkoročno i

dugoročno) i domena (samo jedan proizvod, familija proizvoda i sl.).

U literaturi se nailazi na

dve grupe pojavnih oblika VO

1. Trajne
2. Privremene
3. Virtuelni timovi
4. Virtuelni projekti

1. Partnerstvo

2. Licenca

3. Strateška alijansa

4. Virtuelni web

VO mogu evoluirati iz jedne vrste u drugu sve dok jedan virtuelni projekat traje. Veličina VO po pravilu

treba da bude prilagođena dužini životnog ciklusa projekta.