1. Primena kompjutera u poslovnim sistemima
- IT u poslovnim sistemima podrazumevaju razvijen IS koji prati poslovanje i
obezbeđuje potrebne informacije za donošenje odluka na svim nivoima rukovođenja. Osnovni razvojni resurs u industrijskoj eri bio je
kapital, a u informacionoj ekonomiji jedini razvojni resurs jeste informacija, odnosno znanje. Danas su informacije kroz nauku,
inovacije, transfer tehnologije, “know-how” i “show-how” vrlo značajna komponenta razvoja privrede. Korišćenje IT bitno smanjuje
troškove proizvodnje, povećava konkurentnost i profitabilnost poslovnog sistema. Pored informatizacije procesa proizvodnje sve više
se i sama informacija koristi kao roba. Od svih IS koji se danas koriste u svim sferama društva, najznačajniji su IS koji služe za
upravljanje proizvodnjom u poslovnim sistemima. Dosadašnja iskustva primene i uvođenja kompjutera u procese poslovanja i
proizvodnje su sledeća: primena IS predstavlja jedan od najznačajnijih doprinosa savremenom razvoju poslovanja i proizvodnje u
preduzećima; prilikom projektovanja integralnog IS potrebno je integrisati tehnološki i funkcionalno različite elemente kao što su
mašine, automati, sistemi za transport i skladištenje, kompjuterski sistemi, i dr. koji su nabavljeni od različitih proizvođača; postoji
značajna razlika u nivou dostignutog stepena primene kompjutera u okviru pojedinih podsistema; u većini preduzeća hardverska
konfiguracija je zastarela; period uvođenja kompjutera u rad je suviše dug i sa vrlo skromnim početnim rezultatima. Proces primene i
uvođenja IS zahteva kompletnu preorijentaciju preduzeća; potrebna je veća integracija sistema kvaliteta ISO 9000:2000 i IS u našim
preduzećima; IS se moraju posmatrati kao alat, a ne kao cilj; efikasno korišćenje IS u praksi ne postiže se samo dobrom voljom, već je
potrebno uložiti velika sredstva; često se dešava da je kompjuter nestručno nabavljen i neadekvatno korišćen; jedna od najvećih
zabluda prilikom nabavke kompjutera je što se potcenjuje ogromna važnost prethodne analize i odgovarajućeg projektovanja sistema;
osnovni razlog mnogih loših iskustava u uvođenju IS u preduzećima i njegovom daljem radu, zapostavljanje planiranja i upravljanja
razvojem IS; nedovoljna stručna osposobljenost kadrova sa gledišta poznavanja IS i mogućnosti rada kompjutera; celishodna selekcija
i obrada informacija prema potrebama korisnika jedan je od osnovnih uslova uspešnog funkcionisanja IS. Postoje bar 4 načina za
procenu da li posedujemo bolje ili gore informacije: cena, laka i teška dostupnost, raznovrsnost izvora i razumljivost.
2. Značaj IS za poslovanje
- IS igraju veoma važnu ulogu u svakom trenutku poslovanja i odlučivanja organizacije. Uvođenje novog
IS uticaće na organizacionu strukturu, postavljene ciljeve, dizajniranje posla, vladajuće vrednosti, odlučivanje itd. U organizaciji koja
koristi IS, najčešće postoji formalno organizaciono odeljenje koje je odgovorno za funkcionisanje sistema. IS mogu biti korišćeni u
poslovanju, u cilju ostvarivanja konkurentske prednosti, a i kao podrška strategiji poslovanja. IS omogućavaju komunikaciju i
analitičku moć koja je potrebna firmi kako bi uspela da posluje na globalnoj osnovi. Pomoću IS organizacija može vršiti neprekidnu
kontrolu distributera i dobavljača; IS omogućavaju konstantnu prisutnost organizacije u različitim nacionalnim okruženjima, globalnu
koordinaciju poslovanja timova. Prema tome, IS se može definisati kao set međusobno povezanih komponenti koje funkcionišu
zajedno u procesu izbora, prerade, skladištenja i slanja informacija, a u cilju pomoći donošenju odluka, koordiniranju i kontroli u
organizaciji. Menadžerima i zaposlenima služe kao pomoć u analiziranju problema, razvijanju novih proizvoda. IS pomoću 3
aktivnosti proizvode informacije koje su potrebne organizaciji za donošenje odluka, kontrolu operacija, analizu problema, kreiranje
novih proizvoda i usluga: ulaz, procesiranje i izlaz.
3. Pristupi u izučavanju IS
- Tehnički pristup u izučavanju IS koristi matematičke modele. Discipline koje doprinose ovom pristupu
su nauka o računarima, menadžment nauka (nauka o upravljanju) i operaciona istraživanja. Bihejvioristički pristup - veoma je važno,
pri izučavanju IS pozabaviti se i bihejviorističkim aspektima, kao što su strateška poslovna integracija, dizajniranje organizacije,
menadžment. Ovi aspekti se ne mogu proučavati tehničkim pristupom. Ovaj pristup ne ignoriše tehnologiju, već je samo fokusiran na
promene u stavovima, menadžmentu, organizacionoj politici i ponašanju. Pristup sociotehničkih sistema je zasnovan na činjenici da je
u okviru IS i tehnološkim i bihejviorističkim komponentama neophodno posvetiti određenu pažnju. Tehnologija mora biti dizajnirana
na odgovarajući način i sklona promenama, da bi se uklopila u organizacione potrebe i potrebe pojedinaca. Organizacija i zaposleni
moraju biti spremni da se prilagode tehnološkim promenama, a što se postiže učenjem, treningom i obukom, kako bi bili u mogućnosti
da efikasno koriste tehnologiju koja će im omogućiti dalji napredak. IS predstavljaju rešenje za organizaciju i menadžment, bazirano
na IT, na izazove koje postavlja okruženje. Sistemi direktno utiču na to kako menadžeri odlučuju, planiraju i kako vode zaposlene.
Internet omogućava komunikaciju i saradnju, pristup informacijama, obavljanje poslovnih transakcija. E-tržište se može definisati kao
IS, kreiran pomoću kompjutera i komunikacionih tehnologija, koji povezuje kupce i prodavce koji razmenjuju informacije, proizvode,
usluge i vrše plaćanja.
4. Novi problemi i novi izazovi u menadžmentu
- IS predstavljaju i izvor novih problema, ali i izazove za menadžere. Postoji 5
ključnih izazova sa kojima se susreću menadžeri: 1.
izazovi strategije poslovanja
(govori o tome kako koristiti IT u cilju postizanja
konkurentnosti, efektivnosti i digitalne osposobljenosti), 2.
globalizacija
(posmatra kako firme mogu razumeti poslovne i sistemske
zahteve globalnog ekonomskog okruženja. Da bi se razvio integrisani, multinacionalni IS, mora se razviti globalni hardver, softver,
kao i odgovarajući komunikacijski standardi; dizajniranje transnacionalnih poslovnih procesa.), 3.
informaciona arhitektura i
infrastruktura
(treba da ukaže kako organizacije mogu razviti informacionu arhitekturu i infrastrukturu IT koje će pomoći u ostvarenju
njenih ciljeva u uslovima rapidnih promena poslovnih zahteva i tehnologije. Informaciona arhitektura predstavlja dizajn poslovnih
aplikativnih sistema koje koriste razne funkcije i nivoi u organizaciji), 4.
investicije u IS
(pokazuje kako organizacije mogu ustanoviti
poslovnu vrednost IS) i 5.
odgovornost i kontrola
(kako se organizacije mogu osigurati da se njihovi IS koriste na etički i socijalno
opravdan način).
5. Vrste IS prema organizacionim nivoima
- Ukoliko uzmemo u obzir da u organizaciji postoji veliki broj oblasti interesovanja,
specijalnosti, hijerarhijskih nivoa, veliki broj zaposlenih, pa samim tim i veliki broj različitih potreba, dolazi do zaključka da postoji i
potreba za različitim vrstama IS. Ne postoji IS koji može obezbediti organizaciji sve informacije koje su joj potrebne. Organizacija
može biti podeljena na strateški nivo, menadžment nivo, nivo znanja i operativni nivo, i na 5 glavnih funkcionalnih oblasti: prodaja i
marketing, proizvodnja, finansije, računovodstvo i ljudski resursi. IS opslužuju svaki od ovih nivoa i funkcionalnih oblasti. Osnovne 4
vrste IS koriste različitim organizacionim nivoima: 1. sistemi koji podržavaju operativni nivo, tj. operativni menadžment,
omogućavaju obavljanje osnovnih aktivnosti i transakcija u organizaciji, 2. sistemi koji podržavaju nivoe znanja, svrha ovih sistema je
da unese novo znanje u poslovanje kompanije i pomogne joj pri kontroli papirologije, 3. sistemi koji podržavaju menadžment nivoe u
organizaciji, podržavaju aktivnosti posmatranja, kontrole, donošenja odluka i administrativnih aktivnosti srednjeg nivoa menadžmenta
i 4. IS koji podržavaju strategijski nivo u organizaciji, pomažu višim nivoima menadžera prilikom odlučivanja i sprovođenja
određenih strategijskih odluka i dugoročnih pravaca, kako u organizaciji, tako vezano i za okruženje. Polazeći od toga koju
organizacionu funkciju podržavaju IS, nastala je još jedna podela IS: 1. sistemi prodaje i marketinga, čiji je cilj da pomognu
organizaciji prilikom identifikacije potrošača, razvoju proizvoda i usluga koji bi zadovoljili potrebe potrošača, promociji ovih
proizvoda i usluga, kao i prodaji istih, 2. sistemi proizvodnje, bave se rešavanjem problema vezanih za planiranje, razvoj i isporuku
proizvoda i usluga, kao i kontrolom procesa proizvodnje, 3. sistemi finansija i računovodstva, pomažu organizaciji prilikom kontrole
finansija i protoka novca i 4. sistemi ljudskih resursa, drže uskladištene i održavaju podatke o zaposlenima, procenjuju veštine i
performanse zaposlenih, podržavaju planiranje o potrebama za novom radnom snagom kao i kreiranje programa za razvoj karijere i
dodatnu obuku već zaposlenih. Postoje 4 vrste sistema koji se mogu koristiti u organizaciji koja posluje globalno: centralizovani,
duplicirani, decentralizovani i mrežni sistemi.
6. Razvoj IS
- U poslednjih nekoliko decenija svedoci smo intenzivnog razvoja IT. Najbrži rast zabeležen je u industriji
mikroračunara i razvoju softverske podrške. IBM i APPLE su pre desetak godina shvatili problem koji postoji na tržištu i ponudili
novi koncept mikroračunara u vidu IBM PC Junior i APPLE Macintosh, koji su preko modela XT, AT, 286, 386, 486, 586 evoluirali
do onoga što se danas nalazi na tržištu, dok je koncept, u suštini, ostao isti. Dobijen je računar malih dimenzija i impresivnih
mogućnosti za obavljanje najsloženijih zadataka i u firmama kojima nije bilo isplativo ulaganje u velike i skupe sisteme. Razvoj
satelitskih komunikacija doprineo je stvaranju gigantskih kompjuterskih mreža, kao što su BITNET, FIDONET, INTERNET i dr.
Trenutno je najaktuelniji projekat “Information Highways” oko koga su najrazvijenije zemlje već počele preliminarne razgovore, jer
su u pitanju ogromna ulaganja potrebna za postavljanje ovih mreža, koje se mere stotinama milijardi dolara. Razvoj IT omogućio je
komunikaciju između različitih korisnika sa bilo kog kompjutera u mreži. Kompjuterskom mrežom se može smatrati skup korisnika
koji komuniciraju preko zajedničkog medijuma. Zbog maksimalnog korišćenja resursa, distribuiranja memorije i procesne snage
kompjutera, dolazi do pojave lokalnih kompjuterskih mreža LAN ili intraneta, koje se po potrebi povezuju u veće mreže WAN.
Ulaganja u IT idu uzlaznom putanjom, novi oblici su skuplji, a korporacije izdvajaju sve više. Projektovanje integralnog IS
podrazumeva integraciju svih kompjuterizovanih aktivnosti i novih IT. Kada se govori o integralnom IS u našim uslovima, postavljaju
se sledeće dileme: da li su integralni IS stvarnost ili fikcija i da li su naša preduzeća u mogućnosti da uspostave i realizuju ovaj sistem.
Istraživanje je pokazalo da se 3 faktora navode kao najčešći uzroci zakašnjenja projekta i neostvarenih očekivanja klijenata: slabost
saradnje i komunikacije sa klijentom (12%), nekompletni zahtevi i specifikacija (12%) i promene zahteva i specifikacije (12%). Za
uspeh projekta potrebno je: obratiti pažnju na kvalitet proizvoda, neprekidno raditi na usavršavanju odnosa sa klijentima, razumeti
zahteve klijenata, upoznati konkurenciju i poboljšati komparativne prednosti proizvoda kompanije u odnosu na konkurentske
proizvode, stvoriti svrsishodne procese, osmisliti dobru marketing strategiju, poboljšati tok informacija unutar organizacije, raditi na
kvalitetu međuljudskih odnosa u projektnom timu i poboljšanju stepena motivacije i pridržavati se principa poslovne etike. Kvalitetan
projekat karakteriše: tačnost informacija, brzina, intuitivnost softvera, uredan izgled ekrana, dobro rukovanje greškama i kvalitetna
prateća dokumentacija.
7. Elektronsko poslovanje i menadžment
- Elektronsko poslovanje predstavlja elektronski prenos i razmenu poslovnih dokumenata
ili informacija između kompjuterskih sistema, sredstvima standardizovanih elektronskih poruka preko specijalnih komunikacionih
mreža sa visokim nivoom zaštite. Ono predstavlja veoma širok pojam, koji obuhvata širok spektar poslova i tehnologija i sve vidove
interakcija: B2E, B2B, B2C. Prelaskom na savremeni, elektronski način poslovanja poslovni sistemi uspevaju da značajno snize
troškove, poboljšaju privredne aktivnosti i zauzmu povoljnije mesto na međunarodnom tržištu. Uvođenjem elektronskog poslovanja u
organizacije dobija se potpuno novo tržište, prodavnica bez zidova, preduzeće bez velike prateće papirologije, idealni preduslovi za
organizaciju poslova i visoku stopu profita. EDI je razmena formatiranih poslovnih transakcija u standardnom formatu, od kompjutera
do kompjutera između poslovnih partnera. EDI koristi mogućnosti koje pružaju postojeći kompjuteri i telekomunikaciona mreža uz
istovremeno unapređenje poslovanja, sniženje troškova, poboljšanje u pružanju usluga i smanjenje grešaka do kojih se dolazi u radu
na klasičan način. EDI nije tehnologija već način uspostavljanja veza između aplikacija u različitim kompanijama. Jezik XML je
podignut na nivo standarda, koji je pre nekoliko godina zdušno prihvatio Microsoft i počeo da implementira u svoje tehnologije. E-
commerce ili elektronska trgovina je sve više zastupljena i sa tendencijom naglog rasta. E-trgovina je skup komercijalnih aktivnosti
koje se vode preko elektronskih mreža, a koje imaju za krajnji cilj prodaju ili nabavku proizvoda ili usluga. E-trgovina obuhvata kako
maloprodajne (B2C e-commerce je sistem poslovanja na malo, tj. poslovanje sa krajnjim korisnicima proizvoda i usluga) tako i
veleprodajne (B2B e-commerce je sistem poslovanja između firmi ili poslovanje firme na veliko) transakcije. Predlozi za standard
tehnologije novčanih transakcija preko interneta-jedni koriste kreditne kartice, drugi čekove, treći obračunavaju kupovinu preko
telefonskog računa kupaca. Ni standardni protokol za komunikaciju među kompjuterima, TCP/IP protokol, kao ni protokoli višeg
nivoa (htto, smtp, pop 3, imap), ne nude potrebna sigurnosna rešenja. Zato je bilo potrebno razviti protokole koji obezbeđuju sigurnu
komunikaciju na internetu. Tako nastaju protokoli kao što su: Secure HTTP (HTTPS), SSL protokol, itd. M-commerce predstavlja
svaku transakciju novčane vrednosti koja se realizuje preko mobilne telekomunikacione mreže. M-commerce predstavlja podskup svih
e-commerce transakcija, kako u B2C, tako i u B2B segmentu. M-commerce aplikacije omogućavaju primenu bežičnih mobilnih
uređaja za kupovinu različitih roba i usluga, realizaciju bankovnih transakcija, pristup plaćenim sadržajima i informacijama.
8. Poslovanje u digitalnoj ekonomiji
- Digitalna ekonomija se odnosi na ekonomiju koja se zasniva na digitalnim tehnologijama,
uključujući digitalne komunikacione mreže, računare, softver i dr. IT. Digitalna ekonomija se ponekad zove internet ekonomija, nova
ekonomija ili Web ekonomija. U novoj ekonomiji, digitalno umrežavanje i komunikacione infrastrukture pružaju globalnu platformu
na kojoj ljudi i organizacije uzajamno deluju, komuniciraju, sarađuju i traže informacije. Ova platforma obuhvata sledeće: široku
matricu proizvoda koji se mogu digitalizovati i koji se dostavljaju preko digitalne infrastrukture u svako doba, svuda po svetu;
potrošači i firme koji sprovode finansijske transakcije digitalno preko umreženih računara i mobilnih uređaja; fizička roba, kao što su
kućni aparati i automobili, u koje su ugrađeni mikroprocesori i mogućnosti umrežavanja. Digitalna ekonomija stvara ekonomsku
revoluciju, koja je, označena neviđenim ekonomskim učinkom i najdužim periodom neprekidne ekonomske ekspanzije u istoriji.
9. IS kao digitalni nervni sistem organizacije
- Pobednici će biti oni koji stvore prvorazredne “digitalne nervne sisteme” sposobne
za uspostavljanje neometanog prometa informacija kroz firmu, informacija namenjenih stalnom i najboljem stručnom usavršavanju.
Uspešne firme biće one koje digitalne alate koriste za preoblikovanje svog rada. Digitalnu tehnologiju treba upotrebiti za nove procese
koji radikalno poboljšavaju poslovanje, omogućuju puno iskorišćavanje sposobnosti zaposlenih, pružaju brzinu odgovora potrebnog
za uspešno poslovanje i omogućuju da brže reagujemo na teškoće i iznenadne prilike. Digitalni nervni sistem obuhvata digitalne
procese koji povezuju sve misli i delovanja jednog preduzeća. Sastoji se od digitalnih procesa koji preduzeću omogućuju zapažanje
okoline i reakcije na događaje u njoj, osećanje konkurentskih izazova i potreba klijenata uz organizaciju pravovremenih odgovora.
Digitalni nervni sistem zahteva kombinaciju hardvera i softvera, a od obične računarske mreže se razlikuje po tačnosti, brzini i
bogatstvu informacija koje stavlja na raspolaganje. Navedeno je 12 uslova podeljenih na 3 ključne oblasti koje je potrebno ispuniti da
bi se tok digitalnih informacija učinio sastavnim delom jedne kompanije. Te oblasti su: rad sa znanjem, poslovne operacije i trgovina.
10. Digitalni fokus modernog menadžmenta
- U teoriji modernog menadžmenta, digitalna dimenzija javlja se kao podrška u
procesima planiranja, organizovanja, kontrole, a u cilju poboljšanja efikasnosti organizacije i ostvarenja organizacionih ciljeva.
Digitalni upravljački sistem se definiše kao sistem upravljanja, zasnovan na korišćenju digitalnog kompjutera. Termin digital u novije
vreme odnosi se na internet kao i na sve internet tehnologije kao što su npr. tehnologija za raspoznavanje glasa ili bežična tehnologija.
Digitalna dimenzija odnosi se na onaj segment modernog menadžmenta koji se fokusira na menadžment aktivnosti kroz primenu
