PANEVROPSKI UNIVERZITET APEIRON
MENADŽMENT JAVNIH FINANSIJA
(Skripta)
Docent dr Radenka Grgi
ć
April 2010. godine
S A D R Ž A J
1.1
1.2
1.3
2.1
2.2
2.3
2.4
2.4.1
2.4.2
2.4.3
2.4.4
2.5
2.6
2.7
2.8
2.9
3.1
3.2
Glava I
UVODNA RAZMATRANJA
Javne finansije - definicije i istorijat
Teorija javnih finansija
Javne finansije kao instrument upravljanja ekonomijom
Glava II
JAVNI RASHODI
Pojam i karakteristike javnih rashoda
Komparativno razmatranje klasi
č
ne i moderne teorije javnih
rashoda
Na
č
ela javnih rashoda
Vrste i klasifikacija javnih rashoda
Redovni i vanredni rashodi
Rashodi prema objektu trošenja
Rashodi prema subjektu trošenja
Funkcionalni, investicioni i transferni rashodi
Struktura javnih rashoda
Veli
č
ina – obim javnih rashoda
Porast javnih rashoda i njegovi uzroci
Pokri
ć
e javnih rashoda
Efekti javnih rashoda
Glava III
JAVNI PRIHODI
Definicija javnih prihoda
Vrste i klasifikacija javnih prihoda
Strana
6
6
8
11
17
18
18
19
20
20
20
20
21
22
24
26
29
30
32
32
34
2
3.15.2
3.16
4.1
4.1.1
4.1.2
4.1.3
4.2
4.3
4.3.1
4.3.2
5.1
5.1.1
5.1.2
5.1.3
5.1.4
5.1.5
5.1.6
5.2
5.3
5.3.1
5.3.2
5.3.3
5.4
5.4.1
Sistemi finansiranja socijalnog osiguranja
Samodoprinos kao izvor javnih prihoda
Glava IV
INSTRUMENTI JAVNIH FINANSIJA
Budžet
Funkcije budžeta
Budžetska na
č
ela
Budžetske procedure
Trezor
Monetarna i fiskalna politika
Monetarna politika
Fiskalna politika
Glava V
INSTITUCIJE JAVNIH FINANSIJA
Centralna banka
Emisija novca
Sprovo
đ
enje mjera kreditno-monetarne politike
Održavanje projektovanog kursa doma
ć
e valute
Održavanje stabilnosti cijena
Održavanje spoljne likvidnosti
Obavljanje kreditnih i fiskalnih poslova
Poreske institucije
Javni fondovi
Fond zdravstvenog osiguranja
Fond invalidsko-penzionog osiguranja
Ostali fondovi
Revizija i kontrola
Nadzor i kontrola trošenja javnih prihoda
76
81
82
82
83
84
85
86
88
88
91
94
94
94
95
96
96
96
96
97
98
98
99
100
101
101
4
6.1
6.2
6.2.1
6.2.2
6.2.3
6.2.4
6.3
6.3.1
6.3.2
6.3.3
6.3.4
7.1
7.1.1
7.2
7.2.1
7.3
7.3.1
7.4
7.5
Glava VI
SISTEM JAVNIH FINANSIJA U BOSNI I HERCEGOVINI
Uvod
Monetarni sistem Bosne i Hercegovine
Budžetski sistem Bosne i Hercegovine
Budžet zajedni
č
kih institucije BiH
Budžet Republike Srpske
Budžeti u Federaciji BiH
Budžet distrikta Br
č
ko
Poreski sistem Bosne i Hecegovine
Porezi i poreske institucije na nivou države BiH
Porezi i poreske institucije Republike Srpske
Porezi i poreske institucije Federacije BiH
Porezi i poreske institucije distrikta Br
č
ko
Glava VII
ME
Đ
UNARODNE FINANSIJKE INSTITUCIJE
Uvod
Me
đ
unarodni monetarni fond
Me
đ
unarodni monetarni fond u Bosni i Hercegovini
Svjetska banka
Projekti Svjetske banke u Bosni i Hercegovini
Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD)
EBRD projekti u Bosni i Hercegovini
Evropska investiciona banka
Predpristupni fondovi EU
LITERATURA
105
105
106
107
107
109
113
116
117
118
120
121
122
124
124
125
129
130
132
133
134
135
135
138
5
Nauka o javnim finansijama izu
č
ava finansijske aktivnosti države, državnih institucija i
organa. U širem smislu u javne finansije spada i izu
č
avanje finansijskih transakcija
ekonomskih operatora u vlasništvu države. Po veoma pojednostavljenoj definiciji nauka o
javnim finansijama prou
č
ava finansijske transakcije koje služe zadovoljavanju javnih
potreba, tj. prikupljanje, raspodjelu i trošenje materijalnih sredstava u organizaciji i pod
kontrolom države i njenih organa.
Sve javne potrebe iz domena funkcija i djelatnosti države možemo svrstati u nekoliko
klju
č
nih grupa:
a) Klasi
č
ne funkcije vezane za funkcionisanje politi
č
kog i ekonomskog sistema.
b) Potrebe me
đ
unarodne bezbjednosti zemlje.
c) Potrebe unutrašnje bezbjednosti u pogledu zaštite slobode i prava gra
đ
ana, njihove
imovine, kao i zaštite postoje
ć
eg politi
č
kog, pravnog i ekonomskog sistema i poretka.
d) Funkcije u domenu socijalne sigurnosti gra
đ
ana.
e) Funkcije u tzv. društvenim djelatnostima kao što su nauka, obrazovanje, kultura i
sli
č
no.
f) Funkcije u domenu ekonomske politike i privrednog razvoja.
g) Vanredne funkcije države i njenih organa uslovljene nepredvidivim doga
đ
ajima (u
slu
č
aju elementarne nepogode, rata, unutrašnjih politi
č
kih i socijalnih poreme
ć
aja).
Bavljenje javnim finansijama jedna je od najstarijih oblasti ekonomije. U filozofskim
raspravama iz starog vijeka nalaze se razmišljanja o finansijama, posebno o problematici
nepla
ć
anja dugova i kamatama. Pojavom prvih banaka u starom Rimu po
č
inje sistematsko
prou
č
avanje finansijskih problema. Iz srednjeg vijeka sa
č
uvani su radovi Tome
Akvinskog koji se bavio problematikom novca, poreza i državnih rezervi. Kasni srednji
vijek obilježen je velikim razvojem bankarstva, pa se i finansijska nauka pretežno bavi
kreditno-monetarnom problematikom i platnim prometom. U 18. vijeku postavljaju se
teorijske osnove upravljanja državnim prihodima i rashodima. Sredinom 19. vijeka javne
finansije kao nauka definitivno se odvajaju od politi
č
ke ekonomije. Po
č
etkom 20. vijeka
J. M. Keynes
1
formira poseban pravac u javnim finansijama pod nazivom “finansijska
teorija i politika”.
1
John Maynard Keynes (1883 – 1946), britanski ekonomist
č
ije ideje su ostavile dubok trag u savremenoj
ekonomiji. Posebno se bavio makroekonomijom, kako teoretski tako i u rješavanju prakti
č
nih problema.
Zagovarao je intervecionisti
č
ku ulogu države u privrednom životu i to odgovaraju
ć
om kombinacijom
monetarnih i fiskalnih mehanizama. Poslije Drugog svjetskog rata njegove ideje su bile opšteprihva
ć
ene od
strane vode
ć
ih ekonomija svijeta i dale su izvenredne rezultate u periodu 1950 – 1960. godine.
7
