qwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyui
opasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfgh
jklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvb
nmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwer
tyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopas
dfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzx
cvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmq
wertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuio
pasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghj
klzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbn
mqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwerty
uiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdf
ghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxc
vbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmrty
uiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdf
ghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxc
vbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqw
Seminarski rad
Menadzment ljudskih resursa
Tema: Analiza posla
UVOD:
DEFINISANJE ANALIZE POSLA
Analiza posla datira još iz XVIII veka, od vremena kada su se
počela vršiti prva sistemska istraživanja vezana za produktivnost
rada i organizaciju.
Svrha analize posla jeste da se obavljanje odeđenih poslova
standardizuje, u cilju izbegavanja svih proizvoljnosti u njegovom
obavljanju.
Analiza posla može se definisati kao proces prikupljanja i
evaluacije svih relevantnih informacija koje se odnose na posao -
sadržaj posla, priroda posla, potrebna znanja, veštine i dr.
Analiza posla ima veliki značaj za organizaciju obzirom da
menadžerima pruža tačne i iscrpne informacije o poslovima i
tokovima u organizaciji, kao i koje veštine, znanja i sposobnosti
moraju posedovati izvršioci, kako bi posao radili što kvalitetnije
i
efikasnije.
