MENADŽMENT LJUDSKIH RESURSA
1
1. Pojam i definisanje menadžmenta ljudskih resursa
Ljudski resursi - najznačajniji resursi organizacije. Oni su potencijal kojim treba
upravljati na mudar, racionalan i human način.
Pod ljudskim resursima se podrazumevaju ukupni ljudski potencijali u organizaciji:
raspoloživa znanja i iskustva, upotrebljive sposobnosti i veštine, moguće ideje i kreacije,
stepen motivisanosti i zainteresovanosti zaposlenih za ostvarivanje organizacionih ciljeva
i slično.
Pojam ,,ljudski resursi“ pojavljuje se krajem sedamdesetih godina prošlog veka, najpre u
stručnoj literaturi, a zatim i u svakodnevnoj komunikaciji, u SAD i Engleskoj.
Pojam ,,menadžment ljudskih resursa“ (
Human Resource Management
-
HRM
) ) u teoriji
se pojavljuje osamdesetih godina prošlog veka.
Upravljanje ljudskim resursima u praktičnom smislu
- sve mere i aktivnosti koje u
procesu planiranja, regrutovanja, selekcije, socijalizacije, obuke i usavršavanja,
ocenjivanja performansi, nagrađivanja i motivisanja zaposlenih, preduzima menadžment
organizacije radi obezbeđivanja kadrova potrebnih sposobnosti, kvaliteta i potencijala i
njihovog adekvatnog osposobljavanja i motivisanja za postizanje očekivanih rezultata i
ostvarivanje organizacionih i ličnih ciljeva.
Upravljanje ljudskim resursima u teorijskom smislu
- označava novu teorijsko-
naučnu i nastavnu disciplinu koja se bavi izučavanjem i kritičkim preispitivanjem mera i
aktivnosti koje u postupku planiranja, regrutovanja, selekcije itd. preduzima menadžment
organizacije radi njihove potpunije spoznaje i unapređivanja i prilagođavanja
savremenim uslovima predviđanja, u cilju ostvarivanja projektovanih zadataka i
organizacionih planova i interesa.
2. Pojam i značaj izučavanja organizacionog ponašanja
Organizaciono ponašanje - nov pojam u teoriji i praksi organizacije i upravljanja.
Koreni izučavanja organizacionog ponašanja - u 1924. god. i vezuju se za poznati
,,Hotorn eksperiment“.
U teorijskom smislu
- organizaciono ponašanje označava oblast koja izučava ponašanje
ljudi u organizacionoj sredini (preduzeću), osnovne faktore koji utiču na organizaciju i
ponašanje, kao i metode kojima se može uticati na ponašanje i organizaciju.
U praktičnom smislu
- organizaciono ponašanje je nova upravljačka aktivnost koja se
sastoji iz oblikovanja ponašanja ljudi.
Dve osnovne komponente organizacionog ponašanja:
1. pojedinac - koji se nalazi u organizaciji i koji se u njoj ponaša na
određeni način,
2. organizacija - kao sredina koja izaziva odgovarajuće ponašanje kod
zaposlenog.
Obzirom da zaposleni dolaze u organizaciju kao već formirane ličnosti, da organizaciona
sredina deluje na njih i da oni kroz interakciju sa ovom sredinom ispoljavaju određeno
ponašanje, ponašanje možemo definisati na sledeći način:
Ponašanje = f (lične karakteristike i sredina)
Znači, čovek reaguje na sedinu tako što ispoljava određeno ponašanje, a zadatak
menadžera je da to ponašanje usmeri.
2
Kako bi radili efektivno svi zaposleni moraju jasno da razumeju svoj posao i
dizajn organizacije, koji se odnosi na osobine i strukturu organizacije.
4. Razlike između ljudi i njihov uticaj na organizaciono ponašanje
Razlike obuhvataju sve očigledne, kao i one prefinjene karakteristike prema kojima se
pojedinci razlikuju.
Osnovne kategorije razlikovanja koje utiču na organizaciono ponašanje su podeljene u
sledeće kategorije:
generičke (primarne) karakteristike – koje utiču na samospoznaju i
socijalizaciju,
sekundarne kategorije – stečene (naučene) karakteristike koje osoba
stiče i modifikuje ceo život.
Primarne kategorije razlikovanja pojedinaca
– godine, rasa, etnička pripadnost, rod i
sl.
Sekundarne kategorije razlikovanja
(pojedinci imaju relativno više uticaja) -
obrazovanje, radno iskustvo, prihod, supružnički status, religiozna uverenja, geografska
lokacija, roditeljski status, stil ponašanja.
5. Teorije menadžmenta – klasična škola
Prva polovina 20. veka - period sukobljavanja mišljenja o menadžmentu.
Klasična škola naučnog upravljanja predstavljena je u radovima
Fajola
i
Tejlora
.Ona
veruje u kontrolu, poredak i formalnost.
Klasična škola obuhvata:
naučni menadžment i
administrativnu teoriju menadžmenta.
Naučni menadžment
Moderna teorija menadžmenta - rođena 1911. god. Naučni menadžment je posmatrao
upravljanje sa perspektive unapređenja produktivnosti operativnog osoblja.
4
Frederik Tejlor
- Principi naučnog menadžmenta, čeličana Midvejl.
Objasnio celokupan proces uvođenja ,,naučnog upravljanja“ u čeličani. Suština svega bila
je u onome što je nazvao ,,poštenim dnevnim učinkom“ - sav rad koji radnik obavi
dnevno, maksimalnom brzinom, a da ne naruši svoje zdravlje, tj. ne skrati svoj radni vek.
Tejlor je postavio
3 principa naučnog upravljanja
:
1. princip zasniva se na proceni dnevnog učinka radnika – saznanje o tome koliko
jedna vrsta radnika može da uradi na dan;
2. princip – sav umni rad treba ukloniti iz pogona i obavljati ga uplanskom
odeljenju;
3. princip - kontrola rada i izvršenja radnih zadataka.
Razradio i
metodologiju naučnog upravljanja
u praksi:
treba odabrati radnike koji imaju najviši stepen kvalifikacije uzutvrđen radni
zadatak;
treba detaljno proučiti osnovne pokrete i operacije koje svaki radnik
treba da obavi u toku rada;
proučiti, uz pomoć štoperice, vreme koje je potrebno za obavljanje
svakog pokreta ili operacije;
-treba eliminisati sve spore i nepotrebne pokrete;
posle odstranjivanja svih suvišnih kretnji, treba odrediti seriju najbržih i
najefikasnijih pokreta.
Administrativna teorija
Anri Fajol
Slavni francuski teoretičar je svoju teoriju zasnivao na ogromnom iskustvu
stečenom u jednoj kompaniji, za koju je radio čitav život. Počeo je kao rudarski inženjer
a završio kao uspešan i slavljen direktor.
Menadžment je definisao kao predviđanje, planiranje, komandovanje, koordiniranje i
kontrolu u procesu dostizanja kompanijskih ciljeva.
Utvrdio je
šest ključnih preduzetničkih aktivnosti
:
tehničke aktivnosti (proizvodnja);
komercijalne aktivnosti (kupoprodaja);
finansijske aktivnosti (kapital);
obezbeđenje (čuvanje imovine);
računovodstvene aktivnosti (finansijske informacije);
menadžerske aktivnosti (planiranje i organizovanje).
Fajol daje
četrnaest opštih principa menadžmenta:
1. podela rada,
2. autoritet (vlast),
3. disciplina,
4. jedinstvo komandovanja,
5. jedinstvo planiranja,
6. podređenost individualnih interesa opštim interesima kompanije,
7. novčana naknada,
8. centralizacija upravljačkih funkcija,
9. piramidalna struktura upravljanja,
10. poredak,
11. pravičnost,
5
Kvantitativni pristup
- označen i kao Operaciona istraživanja ili Menadžment nauka
(nauka o upravljanju) i obuhvata primenu statističkih, optimizacionih modela,
informacionih modela.
Integrativni pristup
- obuhvata procesni pristup, sistemski pristup i kontigentni
(situacioni) pristup.
Procesni pristup
-organizaciju gleda kao mrežu poslovnih procesa.
Sistemski pristup
- sistem kao grupu međusobno povezanih i zavisnih delova, uređenih
na takav način da proizvode jedinstvenu celinu.
Kontigentni (situacioni) pristup -
Obzirom da se organizacije razlikuju po veličini,
ciljevima, urađenim zadacima itd., potrebno je reći od čega to zavisi.
8. Pojam ličnosti i promenljive koje utiču na njen razvoj
Reč ,,ličnost“ razvijena je od latinske reči
per sona
što bi značilo govoriti kroz nešto ili
iz nečega.
Pod ,,ličnošću“ se podrazumeva kako ljudi deluju na druge i kako, s druge strane,
shvataju i vide sami sebe.
Simboli ličnosti:
1. spoljašnji simboli: visina, težina, crte lica, boja kože, i ostali fizički aspekti.
2. unutrašnji simboli - elementi ponašanja (prijateljsko, vulgarno, ljubazno i sl.).
Ličnost se formira do pete godine - međutim, istraživanja ukazuju na to da naši stavovi,
sistemi verovanja i aspiracije, kao komponente ličnosti, iako ih je teško promeniti,
nastavljaju da se menjaju, odnosno adaptiraju tokom čitavog života.
sistem ličnosti - kroz njega možemo razumeti i proceniti potpunije akcije i stavove onih
koji su oko nas.
Osnovni podsistemi su:
- lični ciljevi;
- kompetentnosti;
- verovanja;
- vrednosti.
Šta određuje ličnost pojedinca:
- nasleđe (genetička osnova) i
- okruženje (kultura, porodica, članstvo u raznim grupama i životno iskustvo).
9. Karakteristike ličnosti koje određuju organizaciono ponašanje
Svoju ličnost ljudi uglavnom ispoljavaju preko stavova, sposobnosti i emocija.
Značajne dimenzije individualnih razlika:
1. poimanje sebe (self koncept) - način na koji pojedinac vidi;
2. osobine ličnosti - pojedinci imaju sopstveni način razmišljanja i
ponašanja, svoj specifični stil ili ličnost;
3. stavovi;
4. sposobnosti;
5. emocije.
10. Pojam i proces motivacije
7
