DEO I: PREDUZETNIČKI ASPEKT
Misija preduzeća
Izvori bogatstva su : kapital i inovacije.
Tržišnu privredu čine: preduzetništvo i privatna svojina.
Osnovne karakteristike PREDUZETNIŠTVA :
1) Inovativnost (sklonost ka novinama)
2) Sklonost ka riziku
KAPITALIZACIJA znači uvećanje uloženih sredstava stvaranjem vrednosti.
Osnivanje preduzeća :
- Suštinska dimenzija
( struktuiranje kapitala, izbor poslovnog koncepta, orjentacije načina finansiranja)
- Formalno-pravna dimenzija
Preduzeće se shvata kao koalicija interesnih grupa (stakeholders) – vlasnici, kreditori, kupci,
dobavljači, država.
Preduzeće čine:
§ “Tvrdi “elementi
Kapital: služi da bi se nabavila sredstva neophodna za ostvarenje misije preduzeća. Sredstva ( materijalna, monetarna, nematerijalna (patenti).
Pravna forma: odredjuje način na koji se…….. kapital preduzeća i ostvaruju prava vlasnika.
§ ”Meki” elementi
Strategija: bazičan način ostvarivanja ciljeva i kontinuelno uvidjenje ideje vodilje za donošenje odluka u promenljivim uslovima.
Kultura: je model ponašanja koji se ispoljava kroz vrednosne stavove i norme ponašanja.
Organizaciona infrastruktura - je ambijent konverzije različitih inputa u autpute.
Dimenzije:
aktivnosti- predstavljaju načine trošenja resursa sa jasno odredjenim početkom I završetkom
procesi- dovode do horizontalnog povezivanja aktivnosti u okviru poslovnih f-ja struktura (organizacije)- grupisanje resursa koji se koriste za
obavljanje aktivnosti u organizacione celine.
Informacije o zdravlju preduzeća mogu se dobiti iz bs, bu, i izveštaja o novčanim tokovima.
Svrha preduzeća je stvaranje vrednosti za vlasnike.
Ocena kondicije preduzeća se daje na bazi odredjenih indikatora:
1) osnovni indikatori ( novčani tok, likvidnost, profitabilnost, stepen naplate potraživanja)
2) indikatori profitabilnosti ( mere ukupnu profitabilnost faktora proizvodnje- analiza dodate ekonomske vrednosti)
3) indikatori kompetentnosti ( preduzetništvo, sposobnost stvaranja i primene inovacije)
4) indikatori efikasnosti – upotreba ograničenih resursa ( sredstava i ljudi). Upotreba sredstava meri se preko prinosa na ulaganja, roka
povraćaja i diskontovanog novčanog toka.
- Na bazi indikatora poslovanja formuliše se taktika poslovanja (relativna sposobnost okruženja tj. odredjivanje stepena korišćenja postojećih
kapaciteta I optimizaciju postojećeg portfolio biznisa.
Glava 1: PREDUZECE I PROJEKTI
PREDUZEĆE
- Preduzeće je organizacija ljudi i sredstava povezana zajedničkim ciljevima.
- Cilj je željeno stanje ili nivo aktivnosti. Tri funkcije ciljeva:
1) konkretizacija vizije
2) konkretni rezultati
3) poredjenje planiranog i ostvarenog
- Ciljevi se danas formulišu odozdo na gore.
- Ciljevi mogu biti : a) zatvoreni (tržišno učešće) b) otvoreni ( tehnološko liderstvo)
- Poslovni ciljevi mogu biti :
a) redovni (tržišno učešće, ekonom. efikasnost, retabilan rast; diversifikacija rizika)
b) vandredni (komercijalizacija novog proizvoda)
- Misija preduzeća je stvaranje i realizovanje vrednosti za vlasnike.
- Rast je jedan od naljvrednijih ciljeva. Rast je pretpostavka uvećanja vrednosti. Rast je šansa za preživljavanje. Rast je zdrav samo ukoliko stvara
vrednost (tj. ukoliko novčani prinos na ulaganja prevazilazi cenu kapitala). Rast je neophodan ali nije lako ostvariv.
- Kad preduzeće koje ostvaruje rast dolazi do interakcije tri procesa:
§ stvaranje unosne formule (strategijski značaj). To je proizvod, proces ili poslovni metod koji dovodi do stvaranja vrednosti za krajnje kupce
(reinženjeringom poslovnog procesa ili stvaranjem novog proizvoda koji koristi postojeće procese (taktički značaj).
§ korišćenje unosne formule (zahteva ne samo njenu efikasnu implementaciju, već i korišćenje u što većem broju područja). Nakon interne primene
ide se na eksploataciju ( geografskim širenjem poslovanja), zajedničkom proizvodnjom ili ulaganjem sa drugim preduzećima.
§ Upravljanje tranzicijom (operativna aktivnost)
- Bitne promene u okruženju mogu da ostvare samo preduzeća sa trajnim rastom. Preduzece mora konstantno da se prilagodjava promenljivim
uslovima.
- Za finansiranje obrtnih sredstava koriste se kratkoročni izvori finansiranja. Dugoročni izvori služe za finansiranje rasta ( u sredstva i trajna obrtna
sredstva).
- Da bi se odgovorilo na promene, preduzeće mora da učini tri stvari:
1) definisanje projekta – Projekat je način da se reaguje na promene. Oni su osnova
prosperiteta kao i uslov opstanka preduzeća.
2) prikupljanje sredstava – Uprava preduzeća odredjuje optimalnu kombinaciju izvora
sredstava, kako bi se dobila kritična masa za finansiranje projekata, održala likvidnost
i ostvario rentabilan rast.
3) alokacija sredstava - utiče na veličinu i strukturu aktive i nivo poslovnog rizika.
Finansijski ciljevi preduzeća su: diverzifikacija rizika, efikasno upravljanje tekućom
aktivom i rentabilan rast.
- Iz finansijskog ugla prilagodjavanje na promene zahteva dve medjusobno uslovljene f-je:
Ø f-ja finansiranja - svodi se na prikupljanje sredstava iz internih i eksternih izvora po
najnižim troškovima
Ø f-ja investiranja – alokacija prikupljenih sredstava na način koji dovodi do
maksimalnog uvećanja za vlasnike.
- Suština kratkoročnog investiranja predstavlja održavanje likvidnosti, tj. definisanje
optimalnog nivoa trajnih obrtnih sredstava neophodnog za održavanje kontinuiteta poslovnog
procesa.
“TVRDI” ELEMENTI PREDUZEĆA
- “Tvrdi” elementi preduzeća su elementi kod kojih je diskrecija donosilaca odluka
ograničena zakonom i pravilima. U tvrde elemente spadaju : a) pravna forma; b) kapital.
A. PRAVNA FORMA
- Predstavlja način aglomeriranja kapitala, tj. način na koji se ostvaruju prava vlasnika.
- Pravna forma je odredjena statutom preduzeća, kojim se objavljuje izbor osnivača izmedju
alternativnih oblika preduzeća definisanih zakonom. Postoje osnovne pravne forme, hibridne
pravne forme i složene pravne forme.
Ø Osnovne pravne forme preduzeća su:
a) Lično preduzeće – u vlasništvu pojedinca je koji odgovara za sve obaveze preduzeća.
prednost: jednostavnost.
Nedostatak: - ceo poslovni rizik preuzima vlasnik preduzeća
- otežano prikupljanje kapitala za ekspanziju
- naslednicima se ne može preneti deo preduzeća pre smrti vlasnika
b) Ortačko preduzeće – privredno društvo osnovano od stravne dva ili više lica pod
posebnim imenom.
- Podela rizika i podela dobiti srazmerno veličini udela.
- Ortaci solidarno odgovaraju za obaveze celokupnom ličnom imovinom.
Osnivačkim aktom se definiše broj glasova, ključ za raspodelu profita, način uvećanja itd.
Nedostatak: - otežano odlučivanje (bitne odluke donose se većinom glasova).U pitanju je
problem grupnog odlučivanja.
c) Akcionarsko preduzeće (korporacija) – najvrednija organizaciono-finansijska
inovacija modern ere.
- Diverzifikacija rizika na veći broj vlasnika, s tim da vlasnici upravljanju rizikom na
jedinstven i unapred poznat način (akcionari upravljaju rizikom preko akcija).
Prednost: relativno lako prikupljanje dovonjene količine sredstava za ekspanziju.
Dve vrste akcionarskih preduzeća:
1) zatvorena ( privatna)
-akcije se prodaju van finansijske berze na drugim tržištima HOV (npr. OTC na tržištu
iza šaltera), prodaja akcija se vrši po sistemu davanja i prihvatanja ponude.
- nastaje kupovinom emitovanih akcija od strane smelih kapitalista koji ulaze u visoko
rizične investicione projekte.
2) otvorena akcionarska preduzeća ( društvena, kotirana)
- procedura otvaranja je visoko formalizovana i zahteva postojanje prospekta
preduzeća koji se daje na uvid investicionoj javnosti.
- Transakcije sa akcijama obavljaju se na finansijskoj berzi.
- Glavne osobine akcionarskog preduzeća su ograničena odgovornost i pravo glasa.
Vlasnici akc. preduzeća odgovaraju samo do iznosa svoje investicije. (gubitak se ne
prenosi već podnosi)
Vlasničko upravljanje (vlasnici akcionari preduzeća).
Funkcionalno upravljanje (profesionalna uprava).
- Vlasnici običnih (opštih) akcija imaju pravo glasa.
- Cilj akcionarskog pred. je maksimiziranje bogatstva akcionara što je ekvivalentno
maksimiziranju cene obične akcije.
Dvostruko oporezivanje: porez na dobit i porez na dividendu. ( to je nedostatak)
Skupština akcionara odlučuje osledećim pitanjima:
- usvajanje godišnjeg obračuna
- objavljivanje dividende
- usvajanje strateijskog plana – bizis plana
- povećanje/smanjenje kapitala
- prodaja/kupovina akcija.
Upravni odbor:
- formuliše strategiju
- deklariše dividende
- odredjuje nagrade za upravu
- angažuje/otpušta upravu
- bira nadzorni odbor
Likvid. akcija na tržištu kapitala = koncent. vlasništva
Ø Hibridne forme (komanditno društvo)
- Strategija predstavlja ideju vodilju za donošenje odluka u promenljivim uslovima. Cilj je da
se ostvari jedinstvena pozicija na izabranom tržištu segmentu. Suština strategije je stvaranje
permanentne konkurentske (diferentne) prednosti.
- Strategija se donosi u paketu sa još dve odluke: http://www.ratko.biz/
6
§ Plan B je posledica kontigentnog planiranja tj. nastojanja stratega da ima rezervne
projekte.
§ Strategija izlaza aktivira se ukoliko dođe do potrebe promene strategije.
- Strategija služi da preduzeže difiniše svoj odnos prema okruženju. Struktura grane utiče na
prosečnu profitabilnsot u grani kao i na profitabilnost konkurentske strategije.
- Strukturne faktore grane čine pored intezitet konkurencije jos:
- pregovaračka snaga kupca – pregovaračka snaga dobavljača
- barijere ulaska – verovatnoća pojave supstituta
U pitanju je koncept tzv. 5 „konkurentskih snaga“
- Strategija preduzeca i strategije biznisa su odluke najviseg menadzerskog nivoa sa kojima
moraju biti upoznati relevantni clanovi kolektiva preduzeca.
Strategija preduzeca: 1) Strategija stabilnosti, 2) strat. rasta, 3)strategija promena. (1. razvoj i
rast u postojećem bizinu, 2. eksenzija i diversifikacija 3. promena biznisa-(seljenje aktivnosti)
Strategija na nivou biznisa ima nekoliko elemenata:
- ciljno tržište – tehnologija – poslovni koncept – konkuretska prednost (kritičan elemenat).
Konkurentska pozicija zavisi od: - tzv. „kompirativne prednosti“. Komparat –prednost
ostvaruju ona preduzeća koja imaju niže troškove proizvodnje na bazi kontrole jeftinih faktora
proizvodnje.
– diferenciranje proizvoda (dodata vrednost . prodajna cena – ck)
– Konkurentska prednost – posledica je znanje intezivnih tehnologija koja svaraju proizvode
visokog stepena dodatne vrednosti.
- Nova tehnoligija omogućava kombinovanje efekata ekonomije obima i diferenciranja.
- Generičke strategije za nivo biznisa su: - strateg – diferenciranje strateg. vođstva i
troškovima i strategija fokusiranja.
Formulisanje strategije biznisa u tri koraka:
1) identifikovanje grane
Grana – skup proizvodjača homogenog proizvoda- područje primene karakteristične
tehnologije – mesto gde se stabilan broj konkurenata bori za tržno učešće.
„LANAC VREDNOSTI“ čine :
a) primarne aktivnosti: ulazna logistika, proizvodnja, izlazna logistika, marketing i
posleprodajne usluge.
b) aktivnosti podrške : adminitrativni poslovi, upravljanje ljudskim resurstima,
istraživnje i razvoj, informatika i sl.
„SISTEM VREDNOSTI“ čine lanac vrednosti preduzeća integrisan sa lancem
vrednosti dobavljača i lancem vrednosti kupca.
2) konkurentski pokreti
Izbor aktivnosti u okviru kojih će se preduzeće razvijati ključnu kompetentnost zavisi
od konkurentskih pokreta.
Konkurentska prednost je posledica većeg stepena dodate vrednosti ili nižih troškova.
Posledica promene fokusa je pojava novog proizvoda PC-AT. Ta faza u životnom
ciklusu poznata je kao reciklus. Reciklus je posle uvodjenja druga kritična faza u životnom
ciklusu koja se javlja u fazi zrelosti.
Reciklus označava promenu fokusa sa kontrole troškova na diferenciranje
3) Izbor generičke strategije.Dve grupe:
a) jednodimenzionalna strategija: kontinuelna upotreba jednog izvora za ostvarenje
konkurentske prednosti ( dodate vrednostii ili troškova ).
Grane sa kratkim životnim ciklusom konkurentsku prednost baziraju na dodavanju vrednosti (
tekstilna industrija ).
Grane sa dugim životnim ciklusom ( trajna potrošna dobra )-smanjenje troškova je glavni
izvor konkurentske prednosti.
Suštinu nove strategije čini prelazak sa radno intenzivnih tehnologija sa relativno
malim stepenom dodate vrednosti, na znanjem intenzivne tehnologije visokog stepena dodate
vrednosti.
b) dvodimenzionalne strategije:
b1) preemitivna strategija : koristi je granski lider da bi sprečio prodore drugih
konkurenata. Osnovna svrha je sprečavanje konkurenta da konkuriše sa niskim cenama.
Strategija dovodi do standardizacije proizvoda sa cenovnom rezervom za ekspanziju ( prostor
za investiranje u unapredjenje procesa proizvodnje ).
- U sprovodjenju preemitivne strategije tajming je kritičan.
b2) proaktivna strategija – se primenjuje kod zrelih grana. Svrha je izbegavanje
cenovnog rasta. Suština je čvrsta kontrola troškova uz mogućnost ostvarivanja efekata
dodavanja vrednosti.Može se ostvariti dodavanjem vrednosti u svakoj aktivnosti lanca
vrednosti.
D. KULTURA PREDUZEĆA
- Kultura formalizuje ponašanje pojedinca u socijalnoj sredini. Bitno izvorište kulture je
tradicija. Kultura preduzeća predstavlja model ponašanja na koji utiču tri varijable:
Ø osnovni stavovi (njih definišu vlasnici, uprava i finansijeri)
Ø sistem vrednosti
Ø norme ponašanja.
- Na kulturu preduzeća bitno utiče ponašanje karakterističnih grupa. Kulturu preduzeća čine
inicijalni stavovi preduzetničke grupe.
- Dimenzije kulture preduzeća:
1) interna integracija ( timski rad, inovativnost, nagrade)
2) eksterna orjentacija ( usmerenost na kvalitet/kupce, konkurentnost)
3) norme ( disciplina, predanost radu, odnos načina rada i stila životnog)
4) okvir za akciju ( fleksibilnost, birokratiju, delegiranje autoriteta)
5) donja granica (orjentacija na profit, svest o troškovima)
6) prihvatanje rizika (hrabrost)
7) vizija (definisanje ciljeva, ostvarenje ciljeva)
-Glavni indikatori nesklada izmedju strategije i kulture su: podekonomske efikasnosti i
finansijske profitabilnosti.
- Četiri tipa kulture preduzeća:
§ kultura snage (centralizovana, neformalna) - upravljaju osnivači. Ličnost u centru je
bitna; malo pravila i procedura; kontrola bazira na selekciji ključnih menadžera.
§ kultura uloge (centralizovana, formalizovana ) - stabilni uslovi privredjivanja. Ovaj
model imaju akcionarska preduzeća u zreloj fazi životnog ciklusa.
Karakteristike kulture:
specijalizacija po sektorima; - jasni protokoli u komuniciranju; -autoritet izveden iz
pozicije; - visoka sigurnost za zaposlene. (Akcionarska preduzeća u zreloj fazi).
§ kultura zadatka ( formalizovana-decentralizovana struktura) - osnovne karakteristike
ove kulture su: - „pravi čovek na pravi nivo“; - respektovanje eksperata; - timski duh;
identifikacija pojedinca sa preduzećem; - otežana kontrola. (Partnerska preduzeća iz
oblasti konsaltinga).
§ atomistička kultura ( trajno mala preduzeča; advokatske firme)-nezavisnost članova;
podela uticaja; decentralizovana; neformalna.
Usklađivanjem strategije i kulture pomoću sistema planiranja, izveštavanja, koordinacije i
komunikacije nastaje projektna kultura.
E. ORGANIZACIONA STRUKTURA
- je posledica organizovanja kao faze procesa menadžmenta ; infrastruktura za donošenje
menadžerskih odluka.
- Makro aspekt organizacije ima nekoliko elemenata: a) izbor kriterijuma grupisanja delova u
celinu; b) odredjivanje nadležnosti; c) definisanje dometa kontrole; d) hijerarhija.
U konvencionalnom modelu osnovni kriterijum grupisanja je poslovna funkcija. Dopunski
kriterijumi su tržišta, gografski kriterijum, proizvod i odgovornost.
- Funkcionalna organizacija je najpoznatiji konvencionalni tip organizacije. Kod ove
organizacije podela rada je izvršena primenom kriterijuma poslovne f-je. Alternatini
kriterijumi su:
§ geografski kriterijum (kada je blizina tržišta bitan uslov konkurentske pozicije);
§ kriterijum proizvoda;
§ kriterijum tržišta (na različite načine se pristupa pojedinim tržišnim segmentima;
§ kriterijum odgovornosti ( kada je potrebno integrisati uloge i odnose sa merenjem
uspeha i sistema nagradjivanja)
- Nedostatak funcionalne hijerarhije:
1) izolovanost poslovnih f-ja
2) jednodimenzionalna komunikacija ( vertikalni kanal – odluke na dole, a predlozi i
izveštaji na gore
3) nije pogodna za današnja višeproduktna preduzeća kao i za preduzeća sa promenljivim
portfoliom.
- Moderan pristup u projektovanju organizacije obuhvata horizontalnu i vertikalnu dimenziju:
1) horizontalnu dimenziju
a) nadležnosti – rezultat podele odgovornosti izmedju pojedinaca
b) uloge – uloga je rezultat podele nadleznosti izmedju pojedinaca.
c) odnosi – način na koji se uspostavlja interakcija izmedju pojedinaca u okviru
organizacione strukture
d) nagrade – mera satisfakcije pojedinaca kojom se afirmiše odredjeno ponašanje.
2) vertikalnu dimenziju
a) mreža vrednosti – daje uvid u poziciju preduzeća i njegovih partnera u odnosu na
krajnje kupce na bazi globalnog uvida u proces stvaranja vrednosti.Globalni uvid daje
mogućnost identifikovanja strategijskog obuhvata (projektovanje odgovarajućeg
tržišnog učešća)
b) lanac snabdevanja – sagledavanje pozicije preduzeća u odnosu na dobavljače.
c) poslovna jedinica – organizacioni deo preduzeća sa jasnom odgovornošću
(investicioni centar, profitni centar, prihodni centar, troškovni centar). Status poslovne
finansijska sredstva iz različitih izvora)
- Kreditna sposobnost zavisi od rejtinga (posledica finansijskog zdravlja – profitabilnost,
likvidnost, solventnost)
- Novčani tok (slobodni novčani tok): gotovina koja ostaje na raspolaganju vlasnicima
(investitorima) po zadovoljenju svih gotovinskih potrea po osnovu finansiranja i investiranja.
Dve varijante:
a) novčani tok pre servisiranja duga – koristi se za uvid u mogućnosti finansiranja
preduzeća po osnovu novog kreditnog zaduženja.
b) novčani tok posle servisiranja duga – uzima u obzir sve finansijske potrebe preduzeća.
- Glavne komponente su: neto dobit, amortizacija, neto efekat novih kredita i otplate starih
kredita, potrebna obrtna sredstva i kapitalne investicije.
OBRTNA SREDSTVA: predstavljaju razliku izmedju kratkoročne i aktive
kratkoročnih obaveza.
POSLOVNI CIKLUS- se izračunava sabiranjem prosečnog perioda naplate
potraživanja i prosečnog perioda starosti zaliha gotovih proizvoda.
C. Baza vrednosnih merila performansi
- Praksa pokazuje visok stepen korelacije izmedju novčanog toka i vrednosti i nizak stepen
korelacije izmedju vrednosti i profita.
- Novčani tok je bolji indikator vrednosti od profita : 1) investitori kupuju preduzeće na bazi
očekivanog novčanog toka diskontovanog odgovarajućom stopom rizika; 2) preovladjujući
metod vrednovanja preduzeća je metod diskontnog novčanog toka; 3) neto profit ne uzima u
obzir investicije.
- Upravljanje vrednošću se obavlja na bazi analize uticaja menadžerskih odluka na novčani
tok. Menadžerske odluke se povezuju u strategiju. Vrednost se stvara pomoću različitih
strategija.
- Izbor strategije podrazumeva nekoliko grupa aktrivnosti:
1) definisanje strategijskog fokusa (izbor karakterističnih pokretača vrednosti i njihovo
kombinovanje u konkretnu strategiju)
2) predlog odgovarajućih projekata ( moraju da budu u skladu sa izabranim strategijama,
fokusom, mora da generiše prinos na investiciju)
3) selekcija projekta ( umesto kratkoročnog rasta profita, koristi se dugoročni novčani
prinos na investicije)
4) obračun „vrednosti preduzeća“ sa projektima. Strategija treba da dovede do optimalne
vrednosti:
· I faza: trenutna vrednost preduzeća „as is“
· II faza: odredjivanje potencijalne vrednosti pokretača vrednosti
· III faza: odredjivanje potencijalne internih i eksternih poboljšanja
· IV faza: optimalna vrednost (finansijsko prestruktuiranje).
- Alternativne opšte strategije su:
1) vodjstvo u troškovima
2) diferenciranje
- Opšta strategija diferenciranja u delu investicija koristi obrtna sredstva kao bitan pokretač
troškova.
- Opšta strategija difereciranja primenjena u delu investicije kao pokretača vrednosti koristi
nivo kapitalnih investicija.
- Opšta strategija diferenciranja u delu finansijske strategije polazi od cene kapitala kao
glavnog pokretača vrednosti.
VREDNOST
- Na stvorenu vrednost utiču: - razvoj tržišta kapitala, - razvoj informacionih tehnologija –
razvoj akcionarske kulture
- Glavni vlasnički interes je: da investicije u nove projekte dovedu do dodatne tržišne
vrednosti (tržišna vrednost umanjena za vrednost investicije).
- Alternative merenja uspeha: 1) profit (od prihoda se oduzmu troškovi i porezi) [Pr –Ts]
2) novčani tok [Pf-amortizacija]
- Investitor ima dve mogućnosti:
§ da ulaži sredstva u banku i dobije kamatu kao prinos na nerizčne plasmane sredstava
§ ulaganje sredstava u preduzeće pod rizikom.
STVARNA EFIKASNOST KAPITALA = NETO PF – TROŠAK KAPITALA
T.KAP.=KAPITAL xO ČEKIVANA STOPA PRINOSA
SE KAP = NETO PF – (KAPxO.STOPA PRINOSA) = DODATA EKSIM VRED.
Merilo uspeha koje bazira na novčanom toku (sadašnjoj vrednosti budućih novčanih tokova).
- Preuzeće mora ceo menadžment proces da stavi u fazu stvaranja vrednosti, putem planiranja
strategije i formulisanje generalne strategije, strategije poslovnih jednica i funkcionalnih
strategija.
MAKSIMIZIRANJE VREDNOSTI: predstavlja cilj
UPRAVLJANJE VREDNOŠĆU: proces koji obuhvata
Različite aspekte menadžmenta preduzeća (marketihg menadžment, menadžment proizvodnje,
menadžment istraživanja i razvoja, finansijski menadžment)
(koncept) Upravljanje zasnovano na vrednosti: -proces, stvaranja vrednosti na komercijalnom
