I GLAVA
FENOMEN MENADŽMENTA
Menanežment je u stvari upravljanje. Može se reći da postoji otkad i civilizacija. Potreban
je za normalno funkcionisanje porodie, škole, fakulteta, bolnice, sportskih klubova,
umetničkih društava, privrednih organizacija, pa sve do države, vojske i td.
Menadžment koji se odnosi na upravljanje radnim organizacijama počinje da se razvija
krajem 18. i početkom 19.veka. Početkom 20. veka menadžment počinje naglo da se razvija
u privrednim organizaicjama zbog potrebe organizovanja rada velikog broja ljudi,
koncentracije resursa i td. Sedamdetih godina 20. veka dolazi do promena u okruženju
organizacija, povećava se konkurencija, dolazi do velikog broja inovacija, povećava se
obrazovni i kulturni nivo zaposlenih, javlja se pitanje morala i etike i mnogo toga drugog.
Zbog svega toga dolazi do razvoja menadžmenta tj. promena u upravljanju preduzećima.
Najvažniju ulogu u razvoju velikih preduzeća ima menadžment.
Društveno ekonomske dimenzije menadžmenta
Širina pojma menadžment
Menadžment se na našim prostorima nije izučavao do početka devedesetih godina, najviše
zbog privrednog sistema. Samoupravni socijalizam je smatrao menadžment kao nešto
neprijateljsko. Kod nas postoje još uvek mnoge dileme i neznanja što se tiče pojma
menadžment. Mngi misle da je menadžment vezan samo za zapad i da je to nešto strano na
ovim prostorima.
Menadžment se vezuje i zamala i velika preduzeća, za profitne i neprofitne organizacije,
on postoji u društvenim sistemima, vezan je za skoro sve poslovne funkcije u okviru
organizacije.
Značaj menadžmenta
Kada objašnjavamo suštinu menadžmenta moramo krenuti od stanja faktora u prirodi, a
to su: oskudnost resursa i neprijateljstvo prirode. Stanje faktora u prirodi dovodilo je do
pojave različitih potreba kakve su ekonomske, socijalne i kasnije političke. Na toj osnovi
ljudi su se udruživali u grupe i stvarali organizacije. Da bi se stiglo do odredjenog cilja u
tim organizacijama javila se potreba za upravljanjem. Tako je menadžment tesno povezan
sa organizacijama.
Stanje u prirodi:
-oskudnost resursa
-neprijateljstvo prirode
↓
dovodi do
ekonomskih,
socijalnih
da bu se
zadovoljile
ekonomske
socijalne
i
1
i političkih potreba
ljudi
potrebe ljudi
→
formiraju se
političke
organizacije
↑
↓
upravljenje omogućava
organizacioni
zadvoljavanje potreba
napori
ljudi
←
←
zahtevaju
Pomoću menadžmenta ljudi
mogu definisati i ostvarivati svoje ciljeve.
Jedna od bitih karakteristika menadžmenta je njegova univerzalnost. On se može primeniti
na sve tipove organizacija, u svim zemljama i u svim kulturama.
Dilema univerzalnosti menadžmenta.
Bez menadžmenta došlo bi do jako teškog funkcionisanodnja organizacija. On služi za
postizanje efektivnosti i efikasnosti u organizaicji. Menadžment pruža jako dobre
mogućnosti za zapošljavanje: finansijski menadžer, menadžer prodaje, marketing
menadžer, menadžer za odnose sa javnošću, generalni direktor... Menadžerski posao
pruža: status, moć, položaj, novac, osećaj važnosti, perspektive, druženja, putovanja...
Koliko je značajan menadžment može poslužiti činjenica da u Americi propadne oko sto
hiljada preduzeća i to samo zato što je slab menadžment.
Razlozi izučavanja menadžmenta
Menadžment je vrlo složen. U njemu se prepliću ekonoski, finansijski, pravni, sociološki i
drugi aspekti. Menadžment je potrebno izučavati iz više razloga (po Silveru na primer)
1. da bi se stekla bazična znanja i razumele osnove menadžmenta kao nauke
2. da bi se ovladalo osnovnim pojmovima i menadžerskom terminologijom
3. priprema za budući rad i dalje stručno usavršavanje
4. osposobljavanje i sticanje nekih osnovnih veština (na primer: komuniciranje,
pregovaranje, odevanje i td)
5. u pripremi da se postane dobar saradnik (posle studija je izuzetno bitno da se
razume funckionisanje bilo koje organizacije i menadžmenta u njoj.
Mogu se naći i malo drugačija obrazloženja zašto je potrebno proučavati menadžment:
1. zato što poznavanje menadžerskih znanja i veština može pomoći u svakodnevnom
životu u smislu donošenja odluka i rešavanje problema
2. poznavanjem menadžmenta pojedinac u svojoj organizaciji može bolje da razume
svoj posao i samim tim mnogo efikasnije da ga obavlja
3. svaki poslovni čovek se može naći u situaciji da jednom postane menadžer, zato je
vrlo značajno izučavane menadžmenta da bi se moglo pristupiti tom poslu sa prave
strane
4. poznavanje menadžmenta pomaže u zapošljavanju novih ljudi u tom smislu da bi se
primio što bolji kadar koji će pomoći u radu određene organizacije
Različiti pogledi na menadžment
Po Darkeru menadžment se može posmatrati kao:
Menadžme
nt
Upravljanje
2
3. profesionalno udruženje koje održava standarde
4. propisani način pristupa profesiji na osnovu nekog minimuma obuke.
Iako menadžment ne ispunjava sva četiri uslova on se mora prihvatiti kao profesija.
Upravljanje ima visok stepen odgovornosti, ali i velike pogodnosti.
Suština menadžmenta
Džej Galbrajt je definimesao upravljanje kao usmeravanje ili navođenje sistema iz
početnog ka nekom željenom stanju. Ovde postoje tri elementa:
- početno stanje u kome se sistem nalazi
- upravljačku aktivnost koju menadžeri obavljaju,
- željeno stanje ka kome se teži, koje možemo nazvati i pojmom cilj.,
neželjeno stanje
POČETNO STANJE
upravljačka aktivnost
ŽELJENO STANJE – CILJ
neželjeno stanje
Željeno stanje može biti kod preduzeća osvajanje tržišta, povećanje profita, smanjenje
troškova..., škole, fakulteti – podinje obrazovnog nivoa stanovništva, školovanje,
obrazovanje mladih, sportski klubovi- opstanak u ligi, ulazak u viši rang i td.
Meri Parker Folet kaže da je upravljanje sposobnost da se stvari obave preko – pomoću
ljudi. Ova definicija nam kaže da:
- menadžeri ne obavljaju sami posao, već preko drugih ljudi.
- neposredni predmet upravljačkog rada su informacije i sredstva za rad.
- Aktiviraju u organizaciji specijaliste
- Menadžerski rad je intelektualan, mada ima i elemenata fizičkog
Po Džejmsu Stoneru menadžment predstavlja proces planiranja, organizovanja, vođenja i
kontrole napora svih članova organizacionih resursa kako bi se ostvarili postavljeni
organizacioni ciljevi. Novost u ovoj definiciji je da menadžeri planiraju, organizuju, vode i
kontrolišu napore članova svojih organizacija.
Suština menadžmenta je u ostvarivanju ciljeva organizacije pomoću ljudi. Oni moraju
donositi različite odluke. Na osnovu tih odluka se dolazi do željenog stanja. Odluke mogu
biti strategijske i operativne.
Različiti pristupi definisanju menadžmenta u literaturi
Menadžment je proces planiranja, organizovanja, vođenja i kontrole napora svih članova
organizacije i korišćenje svih organizacionih resursa kako bi se ostvarili postavljeni ciljevi
organizacije.
Tipovi menadžmenta
Menadžment se može podeliti na:
- operativni i
- strategijski
Operativni menadžment je orjentisan na rešavanje različitih operativnih i taktičkih
problema i poslova koje mendžeri obavljaju u okviru redovne poslovne aktivnosti.
Menadžeri donose odluke o nabavci sirovina, energije, materijala, popravke mašina,
4
obezbeđivanja dovoljno radne snage, zaštita organizacije, administrativni poslovi,
proizvodnji roba ili vršenju usluga, prodaji kontroli zaposlenih, finansijskoj kontroli i td.
ORGANIZACIJA
LJUDI
PROIZVODI
KAPITAL
TRANSFORMACIONI
INPUTI MATERIJALI
PROCESI
OUTPUTI
RESURSI TEHNOLOGIJA
USLUGE
INFORMACIJE
Na operativni menadžment se može trošiti dobar deo radnog vremena što nije dobro..jer
mogu biti u pitanju neki trivijalni problemi, pa se zbog toga ne mogu menadžeri usmeriti
na strategijski menadžment.
Pod strategijskim menadžmentom podrazumevamo rešavanje strategijskih problema i
donošenje strategijskih odluka. Dok je operativni menadžment usmeren ka organizaciji,
dotle je strategijski usmeren i ka unutrašnjosti i ka spoljašnjosti. Strategijski menadžment
treba da vodi više računa o elementima iz eksternog okruženja, tj. mora voditi računa o
političkim, pravnim, ekonomskim, konkrenskim i drugim faktorima koji mogu uticati na
rad organizcije. Strategijsko upravljanje se javlja 60-70 godina. Gordon Grinli razlikuje tri
vrste upravljanja:
- upravljanje firmom- to je skup različitih menadžmenta u okviru organizacione
hijerarhije
- strategijski menadžment – to je upravljanje celokupnom organizacijom i orjentisan
je za buduće odluke i pravce akcije.
- Operativni menadžment – odnosi se na upravljanje ojedinim poslovnim funkcijama i
operacijama
Razlika između strategijskog i operativog upravljanjaje u tome što se strategijsko
upravljanje vezuje za dugi rok, dok se operativo vezuje za kratak rok. Strategijsko
upravljanje se bavi kompleksnim pitajima kao što je osvajanje tržišta, kapitana ulaganja,
ulaz na nova proizvodna ili poslovna područja....Operativo upravljanje je više vezano za
pitanja operativog, pa čak rutiskog karaktera kao što su efikasnost proizvodnje, smanjenje
troškova, povećanje proizvodnje i slično. Strategijsko upravljanje postaje način
razmišljanja za menadžere u savremenim uslovima. Bez njega opstanak, rast i razvoj
organizacija bivaju dovedeni u pitanje. Strategijski menadžment mora pratiti političku,
ekonomsku, konkurentsku, socijalnu, tehnološku i druge situacije i faktore koji mogu
uticati na razvoj organizacije.
političko-pravno okruženje
potrošači ekonomsko
konkurencija ORGANIZACIJA tehnološko
socijalno društveno kulturnodemografsko
međunarodno
Prema Majneru postoje osam razlika između operativnog i strategijskog menadžmenta
1. operativno upravljanje je orjentisano na zadatke koji se odnose na već postojeće
ciljeve, a strategijsko se odnosi na nove ciljeve, strategije i zadatke
2. kod operativnog menadžmenta ciljevi se ocenjuju na osnovu prošlog iskustva, što
nije slučaj sa strategijskim menadžmentom, gde su novi ciljevi i gde prošlo iskustvo
može imati vrlo mali značaj.
5
Vođstvo ili liderstvo podrazumeva da se privole podređeni da rade stvari koji menadžeri
žele, a to znači da ova aktivnost mora u sebe uključivati moć, uticaj i motivisanje,
izdavanje naredbi, a pored toga i komuniciranje, informisanje, disciplinu i slično.
Kontrola je faza koja mora da omogući da se svi postavljeni ciljevi i osstvare, a u slučaju
nedostatka rezultata da koriguju akcije.
Menadžerskim funkcijama se dodaju još tri elementa:
- radna agnenda- radni plan menadžera
- metode rada i uloge –
- osnovna znanja i veštine menadžera
znanje i
veštine
menadže
ra
radna
agenda
metodi
rada i
uloge
menadžera
funkcije m.
- planiranje
- organizovanje
- vođenje
-kontrola
ostvarivanje
ciljeva
(performanse)
7
