Menađment prirodnim resursima
-II deo-
1. Kako se klasifikuju mineralni resursi?
Mineralne sirovine se mogu klasifikovati prema načinu postojanja ili prema tehnološkoj
nameni. Sa tehno-ekonomskog stanovišta prihvatljiva je sledeća tehnološka klasifikacija:
1)
Metalične sirovine
, obuhvataju rude čija je osnovna namena dobijanje metala. A svrstavaju
se u sl.podgrupe:
rude obojenih metala
(Cu, Pb, Zn, Al, Mg);
rude crnih metala
(Fe, Mn,
Cr);
rude plemenitih metala
(Au, Ag, Pt); rude retkih metala (Ni, Co, Sn, Hg);
rude retkih i
rasejanih metala
(Be, Ga, Ge, Li).
2)
Nemetalične rude,
imaju veliku i raznovrsnu primenu:
u hemijskoj industriji i
poljoprivredi
(natrijumove i kalijumove soli, sumpor, fosforit...),
u građevinarstvu
(metamorfne stene, gips, šljunak, pesak, gline, krečnjaci...),
u staklarskoj industriji
(kvarcni pesak),
u keramičkoj i vatrostalnoj industriji
(glina, kvarc, kvarcit, grafit,
azbest...),
abrazivni materijali
(dijamant, boksit...),
drago kamenje
(dijamant, rubin...)
3)
Energetske sigovine,
ili goriva,
služe za dobijanje toplotne i druge energije. Dele se na:
čvrsta goriva (ugljevi, radioaktivni elementi); tečna goriva (nafta) i gasovita goriva (zemni
gas).
2. Ekonomski značaj mineralnih resursa?
Mineralni resursi imaju veoma važnu ulogu u razvoju privrede većine zemalja u svetu. Značaj
mineralnih resursa zavisi od sledećih faktora:
Od stepena ukupne ekonomske i tehnološke razvijenosti zemlje;
Izgrađenosti privredne stukture i
Pozicije date nacionalne ekonomije u međunarodnoj podeli rada.
Oskudica mineralnih resursa podrazumeva veći uvoz mineralnih resursa ili preseljenje
industrija u zemlje koje poseduju odgovarajuće resurse. Sirovinski ili energetski deficit ne mora da
znači veliku prepreku za razvoje neke zemlje (primer za to su Japan, Švajcarska, Island,
J.Koreja...). Postoje i primeri zemalja koje su prebogate mineralnim resursima ali su i dalje na
niskom stepenu razvoja zbog odsustva efikasnog upravljanja prinosima od eksploatacije
mineralnih resursa.
Postoje tri osnovna tipa privreda:
1) Doindustrijska ekonomija,
2) Industrijska privreda i
3) Informatiča privreda.
3. Koji su osnovni elementi kvaliteta mineralnih resursa?
Mineralne sirovine
su materije ogranskog ili neorganskog porekla koje se mogu ekonomično
koristiti u prirodnom stanju ili nakon prerade. Minerali metala nazivaju se
metalični minerali
, a
sirovina koja čini metalično ležište naziva se
ruda.
Ako sadrže samo jedan metal nazivaju se
monometalične
, a ako sadrže više metala onda
polimetalične
. Sa tehno-ekonomskog aspekta, sve
mineralne komponente se mogu svrstati u 5 grupa:
1) Osnovne korisne komponente, mineralni nosioci elementa;
2) Korisne komponente, mineralni pratioci osnovnih korisnih minerala;
3) Korisne primese, korisni elementi koji se javljaju u malim količinama;
4) Nekorisne komponente i
5) Štetne primese, elementi čije prisustvo preko određenog sadržaja u sirovini otežava ili
onemogućava njihovo korišćenje.
Nekorisne komponente i štetne pimese čine odvojeni proizvod koji se naziva
jalovina
, koji se
mora odlagati na odgovarajuće mesto (jalovište). Postoje dva razloga zašto se jalovina odlaže na
jalovište, prvi je ekološki (da bi se sprečilo zagađivanje okoline i vodotokova) a drugi proističe iz
potrebe racionalnog gazdovanja (komponente koje čine jalovinu nemaju ekonomsku upotrebnu
vrednost ali razvojem nauke i tehnologije mogu biti ekonomsko iskotistiva sirovina u budućnosti).
4. Kakvo je stanje osnovnih energetskih resursa u svetu?
Nafta, ugalj i prirodni gas
obeležili su ekonomsku i političku istoriju krajem 20.veka.
Svetske istražene rezerve nafte procenjuju se na oko 210 mlrd tona. Zemlje sa najvećim rezervama
nafte su Saudijska Arabija, Iran, Irak, Kuvajt, Venecuela, Rusija...
Nafta
ima vodeće mesto u
svetskoj energetskoj privredi. Sadašnja svetska proizvodnja nafte kreće se oko 2,8 mlrd tona
godišnje. Cena nafte zavisi od odnosa potražnje i ponude. Tokom 20.veka rast tražnje nafte je
uravnotežen otkrivanjem novih nalazišta, što je omogućilo povećanje proizvodnje. Procenjuje se
da će tokom 21.veka doći do iscrpljivanja rezervi, što može dovesti do rasta cena nafte.
Prirodni gas
je smeša gasova koji su stvoreni anaerobnim razlaganjem organskih materija
u nedrima Zemlje. Osnovni sastav čini metan do 98%, a ostalo su zeži ugljovodonici etan, propan,
butan... Prirodni gas je bez boje i mirisa, ogromna ležišta prirodnog gasa se nalaze u zemljinoj
kori.Najvećim zalihama raspolažu Rusija, Iran i Katar. Svetske rezerve
uglja
su znatno
dugoročnije nego zalihe gasa i nafte. Najveći potrošači su Kna, SAD i Zapadna Evropa. U Rusiji se
nalazi oko 5,5% svetskih zaliha uglja a 2005.god.bilo je dobijeno 298 mln tona od čega je 79 mln
tona izvezeno.
