Menadzment turističkih destinacija Vrnjačka banja

UNIVERZITET SINGIDUNUM 

DEPARTMAN ZA POSLEDIPLOMSKE STUDIJE 

POSLOVNI SISTEMI U TURIZMU I HOTELIJERSTVU 

MASTER RAD 

MENADŽMENT  TURISTI

Č

KE DESTINACIJE VRNJA

Č

KE 

BANJE 

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Mentor:                                                                                Kandidat: 
 
prof. dr Slobodan Unkovi

ć

                                                 Nikolina Grubi

ć

                                                                                               405093/2010 
 
 
 
 

Beograd, 2013. godine 

2 

Menadžment turisti

č

ke destinacije Vrnja

č

ka Banja 

Sadržaj: 
 
UVOD.............................................................................................................................................4 
 

1. BANJSKI TURIZAM U SRBIJI.................................................................................................5 

 1.1. Brojnost i raznovrsnost termomineralnih voda........................................................................5 

1.2. Rasprostranjenost banja ……………………………………………………………………...6 

1.3. Geografski položaj banja……………………………………………………………….…….7 

1.4. Karakteristike materijalne baze i turisti

č

kog prometa………………………………….…….8  

1.5. Perspektive budu

ć

eg razvoja banja………………………………………………………….13 

2. TURISTI

Č

KI PROIZVOD VRNJA

Č

KE BANJE…………………………………………….15 

2.1.Pristupa

č

nost destinacije……………………………………………………………………..16 

2.2. Atraktivnost destinacije…………………………………..…………………………………17 

2.3. Uslovi za boravak…………………………………………………………………...………20 

2.4. Inoviranje turisti

č

kog proizvoda……………………………………………………...……..26 

3.KREIRANJE POTREBA PREMA KARAKTERISTIKAMA TRAŽNJE……………………29 

3.1. Savremeni trendovi u turisti

č

koj tražnji …………………………………………………….31 

3.2. Ekoturizam…………………………………………………………………………………..34 

3.3. Zdravstveni turizam………………………………………………………………………....36 

3.4. Tematski turizam…………………………………………………………………...……….37 

3.5. Kulturni turizam……………………………………………………………………………..39 

3.6. Kongresni turizam…………………………………………………………………………...41 

3.7. Religijski turizam……………………………………………………………………………43 

3.8. Wellness turizam…………………………………………………………………………….47 

4 

Menadžment turisti

č

ke destinacije Vrnja

č

ka Banja 

UVOD 

Osnovu razvoja turizma u Srbiji 

č

ini bogatstvo i raznovrsnost turisti

č

kih motiva. Poseban zna

č

aj 

me

đ

u  motivskim  oblicima  turisti

č

kog  prometa  ima  banjski  turizam.  Njegov  zna

č

aj  je  dodatno 

potenciran 

č

injenicom  da  je  u  banjskim  mestima  najve

ć

i  obim  smeštajnih  kapaciteta  (31,4%), 

kao i da se u njima ostvari najve

ć

i broj no

ć

enja u Srbiji (30,9%). 

U zemlji Srbiji, koja se di

č

i sa više od 1000 izvorišta tople i hladne mineralne vode, bogatstvom 

prirodnih, mineralnih gasova i lekovitim blatom, prirodne blagodeti u oko 50 banja dostupne su 

svakome.  Po  bogatstvu  ponude  balneoloških  i  turisti

č

kih  sadržaja  prednja

č

e  Vrnja

č

ka  Banja, 

Sokobanja,  Niška,  Pali

ć

,  Kanjiža,  Bukovi

č

ka  i  Banja  Kovilja

č

a,  Mataruška,  Bogutova

č

ka, 

Selters, Vranjska i Jošani

č

ka, zatim Prolom, Kuršumlijska, Gamzigradska, Stari Slankamen. Za 

primat prve moderne banje u Srbiji bore se Vrnja

č

ka i Sokobanja. 

Banjska i klimatska mesta otkrili su još stari Rimljani pre 2000 godina. Danas, Srbija sa pravom 

nosi  epitet  „republika  banja“.  Takav  naziv  dobila  je  po  brojnosti  termomineralnih  voda,  po 

tradicionalnosti i opštoj poznatosti banja, kao i po njihovom zna

č

aju u turisti

č

kom prometu. 

Ovaj  rad  koncipiran  je  tako  da  se  posle  prikaza  turisti

č

ko-geografskih  odlika  Vrnja

č

ke  banje  i 

opštih karakteristika banjskog turizma u Srbiji, pažnja posve

ć

uje banjskom turizmu same regije. 

U tom delu prikazane su opšte karakteristike banje, materijalna baza i stanje turisti

č

kog prometa, 

komplementarni  razvoj  banjskog  i  drugih  sekundarnih  vrsta  turizma,  razvoj  banja  u  funkciji 

ravnomernijeg prostornog razvoja Srbije kao i perspektive budu

ć

eg razvoja naših banja. 

5 

Menadžment turisti

č

ke destinacije Vrnja

č

ka Banja 

1.

BANJSKI TURIZAM U SRBIJI 

Termomineralni  izvori  predstavljaju  posebnu  grupu  podzemnih  voda,  koje  svojim  fizi

č

kim 

osobinama i hemijskim sastavom povoljno deluju na ljudski organizam. Ovi izvori su juvenilnog 

porekla  i  naj

č

eš

ć

e  se  vezuju  za  rasedne  linije  i  zone  (3,  2002).  Banje  svoj  razvoj  temelje  na 

slede

ć

im elementima: termomineralnim izvorima, plemenitim gasovima, lekovitom blatu, 

č

istom 

vazduhu, klimatskim elementima i raznovrsnoj vegetaciji. 

Najjednostavnija definicija mineralne vode determiniše ih kao vode koje u 1l sadrže najmanje 1g 

rastvorenih soli (10, 1994). U slu

č

aju da ta koli

č

ina prelazi 50 g/l, mineralne vode se svrstavaju u 

rastvore. Tako

đ

e, lekovita svojstva imaju i gasne i radioaktivne vode. Mineralne vode koriste se 

kao: stone (za pi

ć

e) i lekovite. 

Postoji  duga  tradicija  u  pogledu  istraživanja  i  koriš

ć

enja  mineralnih  voda  u  Srbiji.  Još  su  stari 

Rimljani od II-IV veka nove ere oko izvora gradili kupatila, bazene i vile. Ove vode koriste se i u 

doba  Vizantije,  zatim  srednjevekovne  Srbije,  i  Turskog  carstva  (amami-turska  kupatila). 

Me

đ

utim,  njihovo  pravo  istraživanje  inicira  knjaz  Miloš  Obrenovi

ć

,  koji  po

č

etkom  XIX  veka, 

ta

č

nije 1835. godine unajmljuje saksonskog geologa barona Herdera da ispita mineralne izvore u 

Srbiji. Treba još ista

ć

i da je, ondašnja Kraljevina Srbija, 1914. godine donela Zakon o banjama, 

mineralnim i toplim vodama. 

1.1.

 Brojnost i raznovrsnost termomineralnih voda 

Brojnost  i  raznovrsnost  ovih  voda  objašnjava  se  geološkim  doga

đ

ajima  koji  su  se  desili  u 

prošlosti. Naj

č

eš

ć

e autori navode broj od 275 ovakvih izvora, a pojedini 

č

ak 308. Me

đ

utim, samo 

je 30 ure

đ

enih, a statistika beleži promet u 28 banja. 

7 

Menadžment turisti

č

ke destinacije Vrnja

č

ka Banja 

5.

Isto

č

no-srbijanska: Brestova

č

ka, Gamzigradska, Sokobanja, Zvona

č

ka, Niška; 

6.

Zapadno-srbijanska: Banja Kovilja

č

a, Vrujci; 

7.

Južno-moravska: Sijarinska, Vranjska; 

8.

Vojvo

đ

anska: Kanjiža, Banja Junakovi

ć

, Rusanda, Vrdnik, Slankamen; 

9.

Kosovska: Ilidža, Klokot. 

1.3.

Geografski položaj banja 

Sa aspekta prostornog razmeštaja izdvajaju se 3 podru

č

ja koncentracije banja (3, 2002): 

1.

Sliv  Zapadne  Morave:  Ov

č

ar,  Vrnja

č

ka,  Mataruška,  Gornja  Trep

č

a,  Bogutova

č

ka, 

Jošani

č

ka, Novopazarska i Raj

č

inova

č

ka Banja; 

2.

Sliv  Južne  Morave:  Niška,  Sokobanja,  Zvona

č

ka,  Vranjska,  Kuršumlijska,  Sijarinska  i 

Lukovska Banja; 

3.

Kosovsko-metohijska kotlina: Pe

ć

ka, Klokot, Banjska. 

Izvan ovih podru

č

ja izdvajaju se još i Bukovi

č

ka, Brestova

č

ka i Banja Kovilja

č

a. 

Pri oceni geografskog položaja banja, neophodno je utvrditi njihov odnos prema: 

•

glavnim komunikativnim pravcima; 

•

atraktivnim turisti

č

kim motivima; 

•

naseljenim zonama. 

U  Srbiji,  putni  pravac  Beograd-Niš,  koji  vodi  dolinama  Velike  i  Južne  Morave,  ima  najve

ć

i 

zna

č

aj. Drugi po zna

č

aju komunikacioni pravac vodi dolinom Ibra, tzv. Ibarski pravac. Treba još 

ista

ć

i  zapadno-moravski,  popre

č

ni,  komunikativni  pravac,  koji  preseca  tri  uzdužna:  moravski, 

ibarski  i  limski.  U  tom  pogledu,  najpovoljniji  saobra

ć

ajno-turisti

č

ki  položaj  imaju:  Niška, 

Vranjska i Mataruška, a nešto manje povoljan: Vrnja

č

ka i Ov

č

ar.