Napomena: Neke opcije za prijavu su dostupne samo nakon kupovine dokumenta.
Pojam turizma
“tour” – putovanje, kruzno kretanje Viktor Zakmon 1830. u svojim “Pismima” prvi put upotrebio rec “turist” Posledica heterogenosti turizma – mnostvo definicija: "
Turizam
je kretanje u prostoru izvan mesta stalnog boravka u cilju upoznavanja novih stvari, ljudi i njihovog života
za vreme prolaznog boravka u drugom mestu." (O.Bakić, 1999)
"Turizam
je skup odnosa i pojava nastalih prilikom putovanja i boravka stranaca u nekom mestu ukoliko taj
boravak ne znači stalno nastanjivanje i nije vezan za sticanje zarade.“(Hunciker, Krapf, 1942) -Dva perioda u razvoju turizma kao društveno-ekonomske pojave: 1. epoha turizma privilegovanih klasa - do sredine19.veka 2. epoha savremenog turizma – intenzivne promene Poceci turizma: -Olimpijske igre, 776.pne -Delfi prorociste Doprinos razvoju masovnog turizma – pojava parne lokomotive 1814. Posledica novih tehnickih mogucnosti je nagli razvoj saobracaja I industrije
Turizam ne postoji kao samostalna, nezavisna privredna delatnost, već ga čini vise privrednih delatnosti:
• Saobracaj - prevoz •
Ugostiteljstvo –
primarne potrebe ishrane i smestaja
• Trgovina – placanje usluga •
putnicke agencije i turoperatori –
posredovanje izmedju turisticke ponude i traznje
Usluzni sektor- 80% ukupne zaposlenosti i doprinosi sa oko ¾ bruto proizvodu u SAD Usluzna delatnost –neophodnost definisanja usluga: Kotler, 1982.
Usluga je
svaka aktivnost ili korisnost koju jedna strana moze ponuditi drugoj i koja je u osnovi
neopipljiva, i nema za rezultat vlasnistvo nad nekim predmetom; njena proizvodnja moze a i ne mora biti vezana za neki fizicki opipljiv proizvod.
Usluge su
skup odnosa i postupaka izmedju korisnika i davaoca usluga ucinjen u svrhu zadovoljenja konkretnih
potreba.
Značaj i razvoj usluga
Brojni su faktori koji su doprineli ekspanziji usluga i uslužnih delatnosti,ovde izdvajamo najznačajnije: -Opšti prosperitet koji je usledio posle drugog svetskog rata doveo je do značajnog povećanja dohotka i rasta životnog standarda stanovništva. -Promena u stilu života ljudi. -Promene u porodici i u odnosima između polova. -Menjanje strukture stanovništva. -Razvoj novih proizvoda, dovodi i do razvoja novih usluga. -Razvoj ekološke svesti kod ljudi. -Razvoj novih gradova i regiona. -Veća međunarodna mobilnost i putovanja ljudi. -Globalizacija poslovanja. -Zakonska regulativa na nacionalnom i međunarodnom nivou. Usluge predstavljaju odnose, a uspešne usluge se ogledaju u uspešnim odnosima.
Uslužni trougao predstavlja odnose:
1. Kompanija i tržište -Tradicionalni marketing -Postavljanje obećanja 2. Kompanija i osoblja - Interni marketing - Omogućava obećanja 3. Osoblja i tržišta - Interaktivni marketing – Isporuka obećanja.
Ključ uspeha organizacija je pomeranje fokusa na potrošača I zadovoljenje potreba potrosaca
Karakteristike turisticke usluge
ISTOVREMENOST PROIZVODNJE I POTROSNJE NEOPIPLJIVOST- nemogucnost da se fizicki izrazi HETEROGENOST – veliki br ucesnika u pruzanju usluga na strani ponude NEMOGUCNOST SKLADISTENJA - nemogucnost odlaganja potrosnje VARIJABILNOST – fluktuiraju tokom vremena USLUGE SE PRUZAJU, DOK SE PROIZVOD POSEDUJE USLUGE SE MOGU KREIRATI, KORISTITI ILI U NJIMA UCESTVOVATI.
Upravljanje preduzecima u turizmu Pojam politika poslovanja
– oznacava pazljivo, stabilno ponasanje u ostvarivanju ciljeva preduzeca da bi se
realizovali unapred definisani ciljevi
Pojam poslovanje t.p.
– celokupnost uzajamno uslovljenih funkcionalnih i organizacionih veza i odnosa u
preduzecu koja treba da ostvari rentabilitet kroz formiranje i plasman turistickih usluga u cilju zadovoljenje potreba turista
Savremeni marketing
označava poslovnu aktivnost koja povezuje proizvodnju s potrošnjom tako da se
maksimalno zadovolje potrebe društva koje se na tržištu pojavljuju kao potražnja i to na profitabilan način (Rocco)
Strategija
je usmerena na povezivanje eksternih prilika sa korporativnim sredstvima sa ciljem ostvarivanja
odgovarajuceg nivoa profita
Savremene tendencije u usluznim delatnostima
Tehnoloske promene koje su doprinele poboljsanju usluznog procesa (Levitt): 1. tvrda tehnologija – sire uvodjenje uredjaja i opreme u oblast usluga – zamena ljudskog rada 2. meka tehnologija – organizovani sistemi u podeli rada –specijalizacija 3. mesovita tehnologija – kombinacije pve dve u cilju postizanja vece efikasnosti
Drustvene inovacije u usluznom sektoru
Usluga je drustveni proces u kojem se uspostavljaju interakcije medju ucesnicima –posledica toga je maksimalno orjentisanje ka
kvalitetu ljudskih resursa
Tendencije u poslovnoj orjentaciji hotelskih i restoranskih preduzeca
Zajednicki akcenat promena – razvoj poslovnih aktivnosti u medjunarodnim razmerama
Faze prerastanja preduzeca od domaceg ka globalnom
:
1.faza: - Preduzece je po svojoj viziji, orjentaciji i aktivnostima usresredjeno na domace trziste
-
Lider na domacem trzistu
-
Primenjuje nove tehnologije, proizvode, diversifikaciju trzista
Internacionalizacija i globalizacija U procesu globaliz. Hotel.preduz. bitna su 3 aspekta: 1. Hotelska traznja se uvek krece ka ponudi, sto je obrnuto u odnosu na robna trzista
-
Mali seoski hotel moze da ima inostrane goste
2. Tur. Preduzeca se ukljucuju u medjunarodno poslovanje a nemaju smestajne kapacitete – turoperatori, obostrana korist od saradnje 3. Udruživanje hotelskih i restoranskih preduzeća u saveze i udruženja po raznim osnovama - Hotelska preduzeca nastoje da poboljsaju pasivnu startnu poziciju ( vezanost za lokalitet, istovrmenost proizvodnje i potrosnje, spori obrt kapitala, te se povezuju u saveze sa drugim tur. preduzecima I ukljucuju u medj. poslovanje. Sva tri navedena elementa vaze za sva hotelska preduzeca koja svojim objektima ne prelaze nacionalne granice ali se na opisan nacin ukljucuju u medj. poslovanje.
DEFINICIJA HOTELSKIH LANCA
To su hoteli nacionalnih ili internacionalnih hotelskih društava odnosno kompanija, njihove pravne forme su različite kao i forme upravljanja ali zato imaju jednu jedinstvenu koncepciju, a sve u smislu sleđenja jedne marke (brenda). Tipican primer hotel. Pred. koje ispoljava globalno poslovanje. *To su globalna preduzeca sa policentricnom I regiocentricnom orjentacijom uz prisustvo elemenata geocentricne orjentacije.
obuhvataju opšte okolnosti koje su pogodovale nastanku i širenju međunarodnih hotelskih
lanaca. Pored ostalih, takve okolnosti koje su posebno uticale na pojavu ovog oblika hotelskih preduzeća, bile su:
a.)
Ekspanzija tražnje za hotelskim uslugama u svetu:
1. Turistička putovanje –rast diskrecionog dohotka i zivotnog standarda, povecanje fonda slobodnog vremena, saobracaj 2. Poslovna putovanja –rastuci uticaj na internacionalizaciju poslovanja hotelskih lanaca b.)
Potreba da se ubrza razvoj u pojedinim regionima
-
Inter Continental – osnovan 1946. kao vlasnistvo aviokompanija Pan American – prvi hotel otvoren u Brazilu da bi se podstakao pricr.razvoj Latinske Amerike
-
Hilton gradi hotel u Portoriku – pravi turisticki boom
Poslovna putovanja su determinisana više strukturom ekonomskih aktivnosti nego rastom društvenog proizvoda
Prva faza - poslovna putovanja na lokalnom nivou Druga faza - kompanije se okreću međunarodnom tržištu (kongresi,simpozijumi savetovanja) Treća faza - razgranatost kompanijskih jedinica i poslova u međunarodnim okvirima.
Da bi ublazili dejstvo marginalnog porasta poslovnih putovanja u 3. fazi, Britanski lanci koriste pogodnosti hotela iz drugu fazu uslovio je da se prilagodi hotelska industrija novim zahtevima poslovnih ljudi
Izgradnjom posebnih apartmana Formiranjem hotelskih klubova Politikom cena
VRSTE MEĐUNARODNIH HOTELSKIH LANACA
1. Korporativni lanci – 200 najvecih
2. Upravljačke kompanije (kompanije za menadžment) 3. Dobrovoljni lanci - udruzenja
KORPORATIVNI HOTELSKI LANCI
Korporativni lanci se idetifikuju po jakoj marki (markama) hotela - kvalitet, cena,način pružanja usluga) Markom ili markama mogu da upravljaju sami ili angažuju kompanije za menadžment Najveći korporativni lanci razvijaju više marki, postoje razlike u stepenu kvaliteta, cenama i lokaciji na kojoj se nalaze -Cesto daju marke u fransizing (
Hospitality Franchise Systems)
KOMPANIJE ZA MENADŽMENT
Visokostručne kompanije koje upravljaju različitim markama hotela korporativnih lanaca ili njihovim delovima, (često datim u franšizu), zatim svojim markama, kao i nezavisnim hotelima (hotelima van lanaca) koji nemaju sopstvenu marku. -Dobar broj ovih kompanija ima akcijski kapital u hotelima (drugih preduzeća) kojima upravljaju. - 100 najvecih je upravljalo sa preko 500.000 hotelskih soba sirom sveta (1991)
• Turbulentnost u poslovanju, • medjunarodno poslovanje, blazi stepen globalizacije
Portfolio kojim upravljaju obuhvata objekte najpoznatijih lanaca SAD (
Holiday Inn, Hilton, Marriott, Sheraton,
Radisson)
-Od 100 najvecih samo 7nema sedista u SAD
-Manje po obimu kapaciteta -Blazi raspon u broju soba ( Richfield 30.000 soba, Wright Investment 1.948)
-Manji broj soba po objektu (max 358 soba) –
indikativno za orjentaciju u izboru objekta
DOBROVOLJNI HOTELSKI LANCI
Ova grupa hotelskih preduzeća najčešće zasniva svoju aktivnost na pružanju usluga globalnog marketinga i rezervacija nezavisnim hotelima i korporativnim lancima, naročito onima nacionalnog karaktera. Alternativni I često upotrebljavani naziv im je „
konzorcijumi"
.
- U osnovi se radi o
dobrovoljnom udruživanju
grupe nezavisnih hotela ili nacionalnih lanaca koji traže
međunarodnu klijentelu i uključuju se kroz navedene aktivnosti u procese globalizacije hotelskog poslovanja. - 25 najvecih d.l. upravljalo sa 2,3miliona soba (1992). - Nude privatnim vlasnicima globalni pristup kroz svoj marketing I rezervacioni sistem
