и карактеристике Државе Јапан у економском, политичком и географском погледу. Као
што и сам назив овог параграфа/главе гласи Јапан познат још под називом „земља
излазећег сунца“ или „поријекло сунца“ представља једну од најразвијенијих земаља на
свијету. Са површином од око 380 000 km² , налази се на 61. мјесту листе земаља са
највећом површином али са 126 милиона становника седма је најнасељенија земља на
свијету. Због ових карактеристика Јапан има изузетно високу густину насељености чак
336 становника по km². Да би створили представу о томе колико је заправо велика густина
насељености у Јапану можемо навести примјере да је од Европске уније већа 2, од САД
12, а од Канаде чак 155 пута.

Сматра се да је Јапанска држава према подацима и изворима које имамо настала у 8.

вијеку п.н.е., и била уређена према робовласничком систему. Средином 17. вијека Јапан је
протерао све странце са своје територије и за свет остао изолован пуних двије стотине
година. Средином 19. вијека укинути су феудални односи, након чега је нова влада извела
крупне реформе у области образовања али и шире. Јапан као војна сила није имао веће
успехе.

Крајем 19. и почетком 20. века Јапан је наставио са освајачким ратовима. Такође

је био учесник, како Првог свјетског рата на страни Савезника, тако и Другог свјетског
рата на страни Сила Осовине. После губитка у Другом свјетском рату био је принуђен да
врати све освојене територије и платне ратне репарације и одштете. Јапан је био прва и до
сада једина земља на коју су 1945. године бачене двије атомске бомбе - на Хирошиму 6.
августа и Нагасаки 9. августа. Иако негативна, искуства из историје ратовања су помогла
Јапану да разбије илузије о својој војној моћи. Схватили су да не могу дуго да буду срећне
оне државе и народи који своју срећу граде на туђој несрећи, поробљавању и пљачки
других народа.

Јапан је земља која није богата природним ресурсима и практично не прерађују и не

производе сировине попут: угља, гаса, руде или нафте. Такође доста територије им је
прекривено шумама и једним дијелом вулканима који стварају неповољне услове за развој
пољопривреде или сточарства. Због свега тога највећи се дио природних ресурса,
пољопривредних и прехрамбених производа увози из иностранства.

Образовање и школство у Јапану су на врло високом нивоу, а податак који то можда

и најбоље осликава јесте да је стопа неписмености (у Јапану) чак 0,7%. Сама држава и
породица, као заједница која представља основ и темељ свега у јапанској култури, много
улажу како у колективо тако и у појединачно образовање , школовање и унапређење.
Основно и средње образовање су обавезни, а доста стновништва (њих чак 38%) се
одлучује на даље школовање и стицање додатних знања и вјештина.

У јапанској култури и традицији

рад

има немјерљиво значајну углогу и веома је

битан   фактор.   Често   се   каже   да   већина   људи   на   планети   Земљи,   у   чему   предњаче
Европљани   и   Америкаци,   раде   да   би   могли   живјети   али   Јапанци   се   у   том   сегменту
издвајају   од   остатка   свијета   јер   они   заправо   живе   да   би   радили   и   управо   их   та
специфичност издваја од свих осталих. Доказ за њихово радохоличарство јесте   да они
уживају у раду, у којем налазе смисао живота, као и то да имају изузетно ниску стопу
одсуства са посла (чак 1,95% према неким процјенама) у односу на неке друге нације и
културе. Радници, менаџери, руководиоци или службеници осјећају велику припадност
фирми   или   компанији   за   коју   раде,   јер   она   за   њих   представља   једну   врсту   заједнице
сличну   породици   са   којом   има     јаку   повезаност.   И   битно   је   схватити   да

Кнежевић

О.,

2017.

Семинарски

рад

–

„Менаџмент

Јапану“,

https://www.seminarski-diplomski.co.rs/MENAZMENT/Menadzment-u-Japanu.html

, (

Историја Јапана

(18.11.2020.)

фирме/предузећа/компаније за јапански народ нису мјеста у којима се рад поистовјећује
или замјењује са дневницом или платом.

Јапанско друштво је заправо друштво средњег слоја у које спада огромана већина

становника и друштво у којем су разлике између дохотка односно примања појединца
врло мале. Поред тога такође представља друштво велике конкуренције и борбе за
стицање било каквих положаја и улога у друштву. Без обзира на то суштински гледано
здрава конкуренција доприноси сектору привреде и јапанским приватним компанијама јер
побољшава стање и виталност привреде.

Влада Јапана не контролише и ствара политику у којој мобилише приватне

компаније, гдје са таквим приступом остварује добру сарадњу и усклађеност између неке
фирме и државе. Такође јапанска влада сугерише даје савјете или визије
фирмама/компанијама свих величина и тако их на најбољи могући начин усмјеравају ка
успјешном функционисању. Заступљен је принцип слободног тржишта и већ поменуте
„здраве“ конкуренције у циљу остваривања најбољих могућих резултата.

Свакако једна од најуспјешнијих и најразвијенијих земаља свијета јесте Јапан, који је

ту   титулу   стекао   захваљујући   добром   животном   стандарду   али   прије   свега   изузетно
успјешној   економији.   Поред   свега   тога   можемо   рећи   да   заправо   у   суштини   приче   о
јапанској економији лежи прича о јапанском менаџменту без којег Јапан не би био ово
што   представља   данас.   Јапански   менаџмент   заузима   важну   улогу   у   међународним
стандардима   и   оквирима   јер   је   избацио   и   изњедрио   неколико   важних   принципа   и
стратегија који су примјењивани широм свијета.