Семинарски рад

  

MEНАЏМЕНТ У РАЗВИЈЕНИМ ЗЕМЉАМА vs МЕНАЏМЕНТ ЗЕМАЉА У 

ТРАНЗИЦИЈИ

1. УВОД

У последње време сведоци смо бурних и коренитих промена у области друштвено-политичких 

односа и економских основа приређивања како на домаћем тако и на иностраном плану. Све ове промене 
захтевају   усвајање   и   развој   нове   пословне   филозофије,   развојне   стратегије   и   у   складу   са   тим 
оспособљеност   за   пословање   на   новим   основама.   Преструктурирање   наше   привреде   и   реформисање 
предузећа   поставља   и   нове   захтеве   у   управљању   предузећа.   То   подразумева   прихватање   савременог 
концепта менаџмента који је земљама савремене тржишне економије дао своје позитивне резултате. С 
обзиром да постоје различити приступи менаџменту, битно је нагласити нјегов развојни аспект, односно 
одредитига као стварање услова који обезбеђују активности људи на остваривању заједничких циљева 
одговарајућег процеса рада, као „

conditio sine qua non“  

опстанку, расту и развоју предузећа.

Историја менаџмента потиче од давнина. Први записи датирају од 5000. године пре нове ере. Тада 

су Сумери створили слова и почели да чувају записе. Неке од менаџерских активности су настале у 
тренуцима када је дошло до удруживања и организовања чланова различитих група и племена још у 
првобитној заједници. Захтеви које су имали у почетку циљ да заштите интересе групе или племена у 
односу на конкуретске групе и племена неминовно су на површину избацили оне чланове који су били 
доминатнији и предрођени да доведу остале. Већ у том тренутку долази до појаве одређеног облика 
менаџмента   и   менаџметских   активности.   Проблем   проучавања   менаџмента   постављао   је   захтев   за 
проналажењем универзалног модела који би објаснио менаџмент као појаву односно научну дисциплину. 
Тим проблемом бавили су се највећи умови наше цивилизације. Још 400. године пре нове ере о њима је 
писао   Сократ.   Кроз   временску   дистанцу   број   појава,   који   је   решавао   менаџмент   праћен   правилима, 
нормама и законитостима енормно се повећавао до данашњих дана када је схваћено да је менаџмент 
научна   област   која   описује   и   објашњава   појаве   у   организацијама,   њихове   односе   са   околином   уз 
истовремено обезбеђивање потребног знања за предвиђање и вођење ефикасног деловања организације. 
Појава менаџмента везана је за систематско и организовано деловање чланова људске заједнице. Овакво 
деловање настало је оног тренутка када су се људи удруживали ради заједничких циљева којима су 
остваривали различите облике борбе, градње, лова и других облика сарадње. Историја обилује примерима 
које   и   данашњи   степен   развоја   не   може   да   објасни   (изградња   пирамида   и   других   монументалних 
споменика), а не сумљиво је да су они производ врхунског менаџмента и организације која је захтевала 
ангажовање великог броја људи. Постојање филозофије менаџмента потврђују дела великих војсковођа 
(Александар Велики, Јулије Цезар и др.). Као и већина наука и научних дисциплина и менаџмент је 
доживео   максимални   развој   и   практично   признање   и   примену   у   периоду   који   је   везан   за   најближу 
прошлост, а у суштини то је последица огромног напредка и развоја људског друштва у свим областима 

1

Семинарски рад

  

његовог деловања.Неспорно је да су се многи догађаји у далекој и ближој прошлости као и у садашњости 
одвијали и одвијају под будним оком и диригенском палицом менаџмента различитих облика и нивоа.

Карактеристичан и веома интересантан запис срећемо 1733. године у Лондону у коме је Џон Форд 

дефинисо озбиљно упозорење пословним људима које садржи следећа правила:

-

не предузимај ништа више од оног са чиме можеш руковати,

-

посао обављај са одушевљењем и неуморно,

-

окрени своје очи према свом сопстевеном послу и не веруј пуно у послугу,

-

буди тачан као сат према странкама

-

не веруј само својо меморији, већ увек саћини изводе у погодан подсетник,

-

у погодно време контролиши своје послове.

Онај ко поштује изложена правила имаће среће и просперитета у свету

.

Многа од ових правила су може се рећи абецеда менаџмента. Нормално треба их прилагодити 

данашњем   времену   и   адекватно   их   превести.   Ова   правила   су   и   данас   актуелна   и   значајна   за   сваку 
организацију па и за предузеће уз незнатну модификацију коју захтева специфичност сваке организације.

2. МЕНАЏМЕНТ У СВЕТУ

У протеклих неколико деценија менаџмент је доживео огромну експанзију и присутан је у свим 

областима човековог стваралаштва, без менаџмента и менаџера данас не можемо замислити ни једну 
област   нити   било   какав   подухват.   Али   менаџмент   као   појам   још   увек   ствара   недоумицу   већини 
теоретичара, а и менаџерима практичарима због тога различити аутори појмовно одређују менаџмент на 
различите начине, за једне то је посао који менаџер обавља у оквиру неког пословног система, за друге 
то је занимање, трећи га третирају као научну дисциплину која има за циљ да систематизује потребна 
знања   из   менаџмента   и   да   заинтересоване   потенцијалне   менаџере   припреми   за   изазове   менаџерског 
деловања.

Менаџмент као појам који се користи у свим областима људског деловања своју примену има у 

новијем периоду који се везује за период од неколико деценија уназад. То је појам који је настао у 
Америци   и   из   америчког   говорног   подручија.   Његова   непреводљивост   на   друге   језике,   па   чак   и   на 
енглески који се користи у Великој Британији, даје му посебну дозу мистичности и загонетке коју многи 
покушавају да одгонетну.

Изворно значење речи менаџмент потиче са америчког говорног подручија и интезивно се помиње 

почетком прошлог века. Овај појам је изведен из енглеске речи   „mo manare“  што у преводу значи 

2

background image

Želiš da pročitaš svih 11 strana?

Prijavi se i preuzmi ceo dokument.

Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.

Slični dokumenti