1. UVOD
Menadžment se u novije vreme posmatra kao svojevrsna društvena tehnologija
koja omogućava efektivnost i efikasnost preduzeća-organizacija.Menadžment kao proces,
(funkcionalno), ima svoje faze: predviđanje, planiranje, organizovanje i kontrolu
poslovne aktivnosti. Svojevremeno je rečeno da je menadžment nova tehnologija koja je
američku privredu učinila preduzetničkom privredom. Još uvek je aktuelna veoma
koncizna definicija autorke Folet: Menadžment je sposobnost da se posao obavi preko
ljudi. Danas se menadžment definiše kao proces putem koga ljudi (menadžeri)
koordiniraju aktivnosti drugih ljudi, jer retko sami obavljaju posao.
Modelovanje obuhvata najbitnija pitanja u oblasti sterategijskog menadžmenta,
pod kojim se podrazumeva izrada i funkcionisanje takvih modela strategije, koji
omogućuju celovito i dugoročno predviđanje aktivnosti, u svrhe upravljanja i kontrole
procesa aktivnosti u sportskim organizacijama.
Savremeni sistem sporta u svetu doživljava neprekidne duboke kvalitativne,
kvantitativne i strukturalne transformacije, koje proističu iz sve novijih društvenih,
ekonomskih, političkih i tehnoloških uslova razvoja društva. Sve bolji sportski rezultati
koji se poslednjih godina postižu u raznim sportovima, u znatnoj su meri promenili
shvatanja i karakter rada u sportu i postavili nove zahteve za rešavanje niza aktuelnih
zadataka na integralnoj osnovi. Nastanak, razvoj i brze promene u sportsko-tehnološkoj i
poslovno-upravljačkoj funkciji savremenih sportskih organizacija nesumnjivo
predstavljaju u današnjem svetu jedan od najvažnijih podsticaja promene sportske i
poslovne funkcije i filozofije, i okretanje čoveka prema njegovom znanju i kreativno-
stvaralačkim potencijalima, kao najvažnijim proizvodnim i razvojnim resursima.
Strana
2
Dinamičnost faktora sredine u kojoj organizacija obavlja svoju poslovnu aktivnost
unosi dinamičke elemente u koncept menadžment procesa koji je bazično statičkog
karaktera. Proces upravljanja se mora prilagođavati da bi preduzeće obezbedilo opstanak,
stabilnost i rast. Upravljanje je način da se uspostavi odgovarajući balans između rastućih
potreba i mogućnosti da se efikasno i efektivno podmiri te potrebe.
2.1 Teorija i praksa menadžmenta
"
Teorija je korišćena grupa pretpostavki koje se izvode da bi se objasnio odnos
između dve i više činjenice, kao i da se obezbedi čvrsta baza za predviđanje budućih
događaja
.". Šire teorije su gledišta pomoću kojih ljudi lakše tumače svoje iskustvo sa
svetom. Formalno, teorija je koristan skup pretpostavki koje služe da se objasni odnos
dve ili više činjenica. Kao prvo, teorije obezbeđuju stabilno stanovište za razumevanje
iskustva. Teorija obezbeđuje kriterijume da utvrdimo ono što je relevantno. Kao drugo,
teorije omogućavaju efektivno komuniciranje i ulaženje u sve kompleksnije odnose među
ljudima. Kao treće, teorije pružaju mogućnost – odnosno one su podstrek da neprekidno
učimo o svetu u kome živimo. Po definiciji teorije imaju svoje granice, ni jedna teorija ne
može da objasni sve. Kada se ovo jednom shvati lakše je proveravati da li postoje
alternativni načini sagledavanja sveta, naročito ako se teorije ne podudaraju sa iskustvima
i lakše je razmatrati konsekvence prihvatanja alternativnih verovanja.
Teorija daje pretpostavke. Hipoteze su spekulacije. Eksperiment služi da se
provere iznete hipoteze. Rezultati su ishodi do kojih se došlo testiranjem hipoteze.
Zaključak se dobija iz rezultata istraživanja. To je model kako se stvaraju, preispituju i
dobijaju nove teorije u menadžmentu.
Pogrešno je neku naučnu disciplinu koju označavamo "teorijskom" smatrati
nepraktičnom. Teorija pomaže, a ne odmaže u tumačenju praktičnih stvari. Ako se
predviđanja zasnovana na teoriji potvrde povećava se stepen poverenja u teoriju i
obrnuto. Proces razvoja i provere teorije je veoma naporan. Zato se postavlja pitanje zašto
naučnici neprekidno "podešavaju" svoje teorije. Odgovor leži u činjenici da teorije služe
veoma korisnim ciljevima. Teorije imaju tri važne funkcije organizovanje, sumiranje i
usmeravanje. One se moraju proveravati istraživanjem.
U menadžmentu su neke teorije doživljavale u jednom periodu veliku popularnost
da bi se kasnije istraživanjem ustanovilo da one ne daju vidljive koristi u privrednoj
praksi. Da bi se razumelo šta se može očekivati od neke teorije u oblasti menadžmenta
Strana
4
treba razlikovati deskriptivne, normativne i prediktivne teorije. Deskriptivna teorija
nastoji da opiše fenomen, događaj, funkciju ili posao.
Normativna teorija opisuje
način rada u idealnim uslovima. Zasnovana je na kompletnoj racionalnosti menadžmenta.
Prediktivne teorije imaju za cilj opis i objašnjenje prošlosti i predviđanje budućnosti.
Deskriptivne i normativne teorije pomažu menadžmentu da razume svoju ulogu i
funkcionisanje u preduzeću u sadašnjosti. One se ne mogu koristiti za predviđanje.
Pojedini autori upozoravaju na neke greške koje treba izbegavati. Prvo da postoji
kao kod odeće moda brojne menadžment teorije ne traju dugo. Zbog toga sugeriše da
menadžment treba da posmatra teorije kao hir (prolaznu modu), dok se ne ustanovi da
koriste. Druga greška je nekorisnost teorije. Svrha teorija menadžmenta je da se stvori
mentalni model realnosti, što nije jednostavno. Realnost se ne može lako uprostiti. Treće,
teorija može biti logično korektna, ali zasnovana na pogrešnim pretpostavkama. Četvrto
je verovanje da "tražnja kreira njenu sopstvenu ponudu". Istina je da tražnja za teorijama
od strane menadžmenta uvećava njihovu ponudu. Peto, treba biti oprezan sa opštim
istinama. Činjenica da je teorija validna ne znači automatski da će dovesti do potpuno
tačnog predviđanja. Šesto, u svetu sutrašnjice stečeno znanje ne mora biti relevantno. Svi
ovi razlozi sugerišu opreznost menadžmentu.
Poslednjih godina dosta se čini na razvoju teorija koje pomažu menadžmentu da
bolje sagleda preduzeće i sredinu u kojoj obavlja poslovnu aktivnost. Rezultati
istraživanja moraju da doprinose teoriji kao znanju generisanom u nauci o menadžmentu.
Strana
5
