1
Visoka škola strukovnih studija
„SPORTSKA AKADEMIJA“
Beograd
Sektor za osposobljavanje i edukaciju kadrova
Ime i prezime
autora
TODOROVIĆ SLOBODAN
Br.personalnog dosijea
K/ I-O14-2013
Sportska grana
RVANJE
Tematska oblast
Opštestručna oblast
Naziv predmeta
Zakonska regulativa i menadžment u
sportu
NAZIV SEMINARSKOG RADA
Menadžment u sportu, društvo i sport
Mentor
Overa rada
BEOGRAD 2014. godine
2
SADRŽAJ
I Uvod
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
str. 3
II Menadžment, zakon i sport
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
str. 4
II.1. Pojmovi i definicije
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
str. 4
II.2. Odnos zakona i sporta
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
str. 5
II.3. Menadžment
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
str. 6
II.3.1. Menadžer
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
str. 8
III Sportski menadžment
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
str. 9
III.1. Evolucija sportskog menadžmenta
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
str. 9
III.2. Menadžment i treneri u sportu
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
str. 11
IV Zaključak
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
str. 12
V Literatura
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
str. 15
4
mediji vode sport put masovne kulture, pri čemu se mora znati da masovna kultura
može da niveliše i homogenizuje ukus populacije, ohrabruje mediokritetstvo,
konformizam, pasivnost i eskapizam, i konačno, dehumanizuje.
...imajući u vidu reperkusije koje javnost, masmediji i masovna kultura imaju na
sportsku publiku, sportski menadžment bi trebalo da odgovori na pitanje: kako s
javnošću i kako s medijima, šta je to sportska informacija i šta je njen cilj u odnosu na
ciljeve cele sportske organizacije i samog sporta.”
II Menadžment, zakon i sport
II.1. Pojmovi i definicije
Kako sam već ranije naveo, sve tri gore navedene oblasti usko su povezane i
direktno zavise jedna od druge. Radi boljeg razumevanja najbolje je svaku
oblast posebno definisati. Zakon kao polazna tačka koja određuje i sve ostale
aktivnosti određenog društva, u pravnom smislu, ne nadilazi Ustav.
Ustav
je najviši opšti pravni akt u sistemu pravnih akata jedne države, koji
uređuje najbitnije odnose u državi, a pre svega samu državnu organizaciju i
ovlašćenja državnih organa, kao i slobode i prava građana.
Zakon -
sistem pravila koji određena država ili društvo prepoznaje kao
regulišuće akte za aktivnosti njenih činilaca. Pravilo koje određuje procedure i
ponašanje.
Sport –
aktivnost kojoj je cilj negovanje i razvijanje telesnih sposobnosti i
umnih snalažljivosti, gimnastičkim vežbanjem, igranjem, nadmetanjem – to je
razonoda, zabava.
(Rečnik srpskohrvatskog književnog jezika)
Menadžment –
koordinacija svih resursa kroz proces planiranja,
organizovanja, rukovođenja i kontrole da bi se ostvarili utvrđeni ciljevi.
(SISK)
Sva pravila, zakoni i zakonitosti(principi) su proizvod ljudske saradnje,
iskustva i tendencija. Kao takvi nikada ne mogu biti konačni, već su podložni
promenama shodno potrebama ljudi i društva i uticajima interesnih ili
istraživačkih grupa.
Iz kog god ugla gledano, pojavljuje se jedan važan momenat – društvo čine
ljudi. Isto tako sport čine ljudi. Čovek je i najvažniji resurs menadžmenta.
Sportski menadžment, kao jedna od grana menadžmenta, podrazumeva
proces predviđanja, planiranja, organizovanja, rukovođenja, obezbeđivanja
5
kadrova i kontrole ljudskih, materijalnih, finansijskih i drugih resursa sportske
organizacije, radi ostvarivanja utvrđenih ciljeva.
II.2. Odnos zakona i sporta
Zakon kao pravni akt koji definiše sve odnose u društvu, daje i jasne
odrednice po pitanju sporta.
U zakonskim aktima Republike Srbije, Zakon o sportu je rukovodeći akt za sve
uključene činioce sportske delatnosti. U članovima zakona o sportu, od 1 do 6,
jasno su izraženi stavovi Republike Srbije po pitanju funkcije, svrhe i važnosti
sporta. Član 2 kaže da je sport delatnost od posebnog značaja za Republiku
Srbiju. U daljim stavkama definisani su osnovni pravni činioci sistema sporta
Srbije, njihova prava i obaveze.
Član 4 navodi da svako ima pravo da se bavi sportom. Bavljenje sportom mora
biti humano, slobodno i dobrovoljno, zdravo i bezbedno, u skladu sa prirodnom
sredinom i društvenim okruženjem, fer, tolerantno, etički prihvatljivo,
odgovorno, nezavisno od zloupotreba i ciljeva koji su suprotni sportskom duhu i
dostupno svim građanima pod jednakim uslovima bez obzira na uzrast, nivo
fizičkih sposobnosti, stepen eventualne invalidnosti, pol i drugo lično svojstvo.
Član 5 - Organizacije u oblasti sporta ostvaruju svoje ciljeve i obavljaju
sportske aktivnosti i delatnosti u skladu sa zakonom, sportskim pravilima,
potvrđenim konvencijama u oblasti sporta i principima utvrđenim u
dokumentima međunarodnih organizacija čija je članica Republika Srbija.
Sportska pravila neposredno se primenjuju na sva lica koja su, neposredno ili
posredno, obuhvaćena nadležnostima nacionalnog sportskog saveza.
Nacionalni granski sportski savezi usaglašavaju svoja sportska pravila sa
sportskim pravilima nadležnog međunarodnog sportskog saveza.
Član 6 - Prava i obaveze utvrđene ovim zakonom primenjuju se na sve
organizacije u oblasti sporta koje imaju svoje sedište na teritoriji Republike
Srbije i na svako obavljanje sportskih aktivnosti i delatnosti na teritoriji
Republike Srbije.
Ovi članovi zakona su važni za temu ovog rada, te ih navodim radi
razumevanja konteksta.
Svi zakoni, podzakonska akta, uredbe i pravilnici imaju svojsvo ’negovatelja’
celovitosti svrhe sporta u našem društvu, kao i društvu uopšte.
Obzirom da se sport kao delatnost postepeno približava profitnom sektoru,
čak i prelazi iz neprofitnog u profitni, tako se na njega i njegove činioce počinju
primenjivati i pravila, principi i zakoni tržišne ekonomije.
Sportske organizacije i ostali učesnici u sportu su u važećem zakonu
definisani kao pravni privredni subjekti i kao takvi delovodno zavedeni u Agenciji
