Univerzitet u Beogradu
Tehnički fakultet u Boru
Odsek za inženjerski menadžment
Tema:
Bezbednost na radu
Profesor: Ivan Mihajlović Student:
Asistent: Andjelka Stojanović Broj indeksa:
Bor, maj 2017.god
1. Uvod
Bezbednost i zdravlje na radu predstavlja izuzetno značajan i zahtevan segment rada za svakog
poslodavca, bez obzira na vrstu delatnosti [2].
U savremenom društvu ljudi su okruženi mnogim industrijskim postrojenjima na kojima može
doći do tehničko-tehnološkog akcidenta, koji može ugroziti kako ljude u neposrednoj okolini
samog postrojenja, tako i stanovnike nastanjene na većoj udaljenosti [3].
Ono što je sigurno jeste da upravljanje bezbednošću na radu predstavlja jedan od
najkompleksnijih i najbitnijih zadataka menadžmenta [4].
Ovaj rad stavlja u prvi plan zaposlene kao najvažnije resurse svake kompanije. S tim u vezi cilj
seminarskog rada jeste svakako sagledavanje bezbednosti na radu i zdravlja zaposlenih.
Činjenica je da ljudi čine najznačajniji i veoma kompleksan deo svake organizacije jer je svaki
čovek zasebna ličnost. Odgovarajući i dobro organizovan sistem zaštite zdravlja i bezbednosti
zaposlenih na radu može umnogome pomoći u smanjenju i kontroli opasnosti kojima je svaki
radnik svakodnevno izložen. Svaka radna organizacija treba da se trudi da zdravstvena zaštita na
poslu bude na visokom nivou jer svaki zaposleni moze dati svoj maksimum u radu samo ako je
zdrav i ako su mu obezbedjeni adekvatni uslovi za rad [9]. Po proceni Medjunarodne
organizacije rada, preko 2 miliona ljudi na godišnjem nivou umre zbog posledica vrlo loših i
neadekvatnih uslova rada na radnim mestima što je veoma zabrinjavajuća cifra [11].
Kroz rad će biti obuhvaćeni osnovni pojmovi bezbednosti na radu, potom će biti nešto o reči o
samom nastanku bezbednosti na radu, uz prisutne zakonske regulative, i na kraju će biti ukazano
na pojedina prava i obaveze koja zaposleni imaju. Rad se izučava kroz predmet – Upravljanje
proizvodnjom i ujedno predstavlja doprinos samom predmetu.
Najpre, samo fizički bezbedan i zdrav radnik može na zadovoljavajući način da izvršava svoj
posao. Medjutim ono što se može zaključiti jeste da je veoma bitan i psihološki efekat. Samo
obraćanje pažnje na oblast bezbednosti i zdravlja zaposlenih, deluje kao motivišući faktor u
smislu povećanja posvećenosti poslu. Kod zaposlenih se javlja osećaj sigurnosti i zadovoljstva
poslom, motivisaniji su za dostizanje ciljeva kako organizacije, tako i svojih individualnih
ciljeva. U tom smislu, svako ulaganje organizacije u oblast bezbednosti i zdravlja zaposlenih na
radu se može svakako smatrati investicijom, nikako troškom organizacije. Iz ovoga proističe
velika uloga i značaj bezbednosti i zdravlja na radu, i ujedno se mogu ovim pojmovi i izučavati
kao zasebni predmeti na brojnim Univerzitetima i fakultetima u zemlji [9].
2.4. Procena rizika na radnom mestu I okolini
Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu predstvalja osnovu, a predmetnu oblast detaljnije definišu
i uredjuju brojna podzakonska akta i pravilnici [9].
Pravilnik o načinu i postupku procene rizika na radnom mestu i u radnoj okolini
je jedan od
osnovnih podzakonskih akata. Osnov i svrha procene rizika je otklanjanje opasnosti i štetnosti na
radnom mestu i u radnoj okolini, odnosno otklanjanje ili smanjenje rizika kako bi se sprečile
povrede na radu, oštećenja zdravlja ili oboljenja zaposlenih [9].
U savremenom društvu ljudi su okruženi mnogim industrijskim postrojenjima na kojima usled
havarije, požara ili eksplozije može doći do tehničko-tehnološkog akcidenta, koji može na
različite načine ugroziti ljude kako u neposrednoj okolini samog postrojenja, tako i stanovnike
nastanjene na većoj udaljenosti. Pored direktnog ugrožavanja ljudi javljaju se i indirektni efekti
tehničko tehnološkog akcidenta, koji mogu da budu mnogo opasniji od direktnih efekata.
Indirektni efekti se ispoljavaju iz degradirane i zagađene životne sredine, dugotrajni su i često
dovode do bolesti i smrti velikog broja ljudi. Negativne posledice tehničko tehnološkog
akcidenta na elemente ljudske bezbednost prema pristupu tumačenja ljudske bezbednosti sa
aspekta održivog razvoja mogu u velikoj meri prouzrokovati negativne posledice. Činjenično
stanje je da savremeno društvo sve više koristi u proizvodnji, a I u svakodnevnom životu, nove
tehnologije i tehnike, iz razloga što teži za što bržom i jeftinijom proizvodnjom i izgradnjom, pri
čemu se u sve većoj meri koriste opasne i zapaljive materije stvarajući sve veći rizik od havarija,
požara i eksplozija [3].
Prilikom procene rizika se sagledava organizacija rada, obavljanje i karakter radnih procesa, sredstva
za rad, sirovina i materijala koji se koriste u tehnološkim i radnim procesima, sredstva i oprema za
ličnu zaštitu, kao i ostali elemnti koji mogu da izazovu rizik od povređivanja, oštećenja zdravlja ili
oboljevanja zaposlenih na radnom mestu [9].
2.4.1. Obaveza poslodavaca na osiguranje zaposlenih prema zakonu i bezbednosti i zdravlju na
radu
Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu je ustanovljena obaveza poslodavca da osigura svoje
zaposlene od opasnosti po zdravlje koje su navedene u samom Zakonu, a koje su u vezi sa
radnim odnosom i profesionalnim angažovanjem kod poslodavca kao pravnog lica koje
