Menadžment
u
tehnici
Slobodan Bjelić
Fakultet tehničkih nauka
u
Kosovskoj Mitrovici
2014-11-01
Dr Slobodan Bjelić, redovni profesor
Menadžment
u
TEHNICI
AUTORIZOVANA PREDAVANJA
Kompjuterska obrada slike i teksta:
Dr Slobodan Bjelić, redovni profesor
Dizajn
Dr Slobodan Bjelić,
POJAM MENADŽMENTA - RAZVOJ MENADŽMENTA
Pojam Menadžment (management) je složenica koja obuhvata dve grupe
procesa:
-
Proces koordinacije i efikasnog korišćenja ljudskih i meterijalnih rsursa,
-
Proces planiranja, organizovanja, koordinisanja i kontrole aktivnosti i
resursa poslovnog sistema (preduzeća) u cilju postizanja zadatog cilja.
2. Ove procese – funkcije usmerava i koordinira grupa ljidi koji su ujedno
nosioci i realizatori menadžerskih funkcija.
3. To je specifična oblast koja obuhvata ukupno sistematizovano znanje u
teorii i praksi.
4. U novije vreme označava i posebno znanje i profesiju.
Osnovne funkcije menadžmenta su : planiranje, organizovanje, upravljanje
ljudskim potencijalom ( i tehničkim resursima) i kontrola. U poslednjih 100 godina
je menadžment promenio svoju suštinu i evoluirao u savremenu naučnu oblast. Zato
je i potrebno upozoriti na razliku između menadžmenta i vođenja pošto je u
međuvremenu vođenje postalo samo jedna od funkcija menadžmenta.
Dok se menadžment bavi savladavanjem složenosti, vođenje se bavi
savladavanjem promena. Kao pojam menadžment je najbliži srpskom terminu
upravljanja (i rukovođenja). Menadzmen ima više značenja. Prvo i najčešće jeste
ono koje opisuje skup aktivnosti kojima se upravlja preduzećem korišćenjem
upravljački funkcija (planiranjem, organizovanjem, vođenjem i kontrolom).
Efikasan menadžment podrazumeva postojanje sledećih preduslova: konkurentsko
tržište proizvoda i usluga, domnaciju ekonomske nad društvenom ulogom
preduzeća, profesionalizam u obavljanju menadžmentskih aktivnosti, postojanje
korporativne organizacije i postojanje tržišta deonica.
Pod pojmom menadžment se ponekad podrazumeva skup kadrova koji
obavljaju poslove upravljanja preduzećem i regulišu odnos između radnika
preduzeća. Menadžment se deli na :
-
Vrhovni,
-
Srednji i
-
Operativni – u odnosu na nivo izvršnih aktivnosti.
Kako je već rečeno, menadžment predstavlja naučnu oblast koja opisuje
pojave i procese u preduzeću i uslove okruženja u kojima se pojave odvijaju ,
objašnjava i pjave i uticajeuslova okruženja na njih čime obezbeđuje neophodan
fond znanja na osnovu koga je moguće obezbediti predvidivo poslovanje i
očekivanu efikasnost u ostvarenju korporativnih ciljeva poslovanja.
(Business goals) – Ciljevi poslovanja odnose se na buduća stanja i poslovne
rezultate koje preduzeće namerava da ostvari i ka kojima su usmerene njegove
aktivnosti da bi realizovalo svoju osnovnu svrhu poslovanja.
Razvoj menadžmenta (Management development)
Predstavlja sistemski proces kojim menadžeri ili osobe predviđene za
menadžere stiču i razvijaju iskustvo veštine znanja i sposobnosti neophodne za
uspešno vođenje i upravljanje organizacijom. On predstavlja i opšti pojam za niz
aktivnosti u organizaciji čiji je cilj unapređivanje i razvoj manadžmenta, podizanje
kvaliteta menadžera i njihova priprema za buduće zahteve i radne uloge.Razvoj se
odvija kroz tri etape:
I.
Usvajanje i razvijanje specifičnih stručnih i menadžerskih veština i
znanja kroz različite programe obrazovanja.
II.
Opšti razvoj sposobnosti potrebnih za uspešno rukovođenje kao što
su rešavanje problema, interpersonalne i kulturne osetljivosti itd.
III.
Unapređivanje promena stila rukovođenja.
Okosnicu razvoja menadžerskog razvoja čine pored obrazovanja i kratki
kursevi i seminari o specifičnim problemima (rešavanje konflikata, utvrđivanje i
tumačenje potreba potrošača ) koje vode stručnjaci i knsultanti izvan nje. Učestvuje
se sa preporukama nadređenih menadžera procena radne sposobnosti a neki
razvojni programi otvoreni su i volonterima i ličnom izboru samih menadžera.
Poslednjih godina u menadžerskom razvoju vrlo je popularno učenje kroz
akciju
(action learning)
u kome se manadžerima daju radni problemski zadaci koji
se moraju rešavati kako bi se pojačale njihove sposobnosti.
Metoda menadžerskog razvoja je i mentorstvo u kome se mladi budući
menadžer razvija i to se radi pod vođstvom iskusnog i uspešnog menadžera koji i
njemu služi kao model koji usmerava prati i analizira njegov napredak.
Smatra se da taj pristup podstiče razvoj ličnih kvaliteta i menaderskih veština
koje se ne mogu naučiti kroz formalno obrazovanje. Danas u teoriji i praksi postoje
brojne metode razvoja menadžmenta koje obuhvataju manje i više uspešno sve
segmente menadžerskog posla i uspešnosti.
Istorijski gledano menadžment je nastao u prošlosti. Reč menadžment potiče
od latinske/engleske reči (nene/menig.), što znači upravljanje preduzećem ili javnim
poduhvatima.Globalno posmatrano, menadžment predstavlja uspešnost raspolaganja
ograničenim resursima ili sredstvima, odnosno sposobnost obavljanja datog posla.
Menadžment predstavlja veoma kompleksnu aktivnost i može da se posmatra
kao: veština upravljanja, teorija o upravljanju i kao upravljačka struktura.Budući da
je menadžment jedna multidisciplinarna aktivnost, o tome treba voditi računa
prilikom procesa osposobljavanja menadžera kao i prilikom njegove primene.
Na današnjem nivou društveno ekonomske – razvijenosti menadžmentu se
pripisuje presudna uloga i značaj za poslovni uspeh preduzeća.
Menadžment predstavlja ključnu funkciju preduzeća.Od sposobnosti
menadžmenta zavisi uspešnost preduzeća ili drugog organizacionog sistema.
Kada se govori o istorijatu menadžmenta neophodno je napraviti razliku
između menadžmenta kao prakse i menadžmenta kao naučne discipline.Kao praksa
menadžment je veoma star proces dok je kao naučna disciplina mnogo mlađi.
Većina autora smatra da je menadžment danas funkcija koja je nužna da bi
organizacioni sistem efikasno funkcionisao.
Fajol
je smatrao da svako preduzeće mora da ima sledeće funkcije:
menadžment, tehničku funkciju, komercijalnu funkciju, finansijsku funkciju,
funkciju sigurnosti i računovodstvenu funkciju. Fajol je funkciju menadžmenta
nazvao administrativnom funkcijom preduzeća i smatrao je da je ona jedna od
najvažnijih aktivnosti u preduzeću.Glavni zadatak profesionalnih menadžera jeste
uspešno i racionalno ostvarivanje planiranih ciljeva preduzeća.
Biznis preduzeća dobija vodeću ulogu u odnosu na vlastiti biznis,tako da
samo preduzeće mora drugačije da se organizuje i vodi nego do tada. Takvu, novu
promenljivu upravljačku ulogu mogli su uspešno da preuzmu samo profesionalni
menadžeri. Iako je funkcija menadžera stara koliko i ljudsko društvo, menadžment
kao naučna disciplina novijeg je datuma.
Kao začetnici naučnog menadžmenta mogu se navesti
Tejlor
i drugi pioniri
naučne organizacije rada i naučnog upravljanja.Naime menadžment kao naučna
disciplina ima veoma značajna sredstva analize, predviđanja i kontrole koji
menadžerima omogućavaju da svoje zadatke obavljaju efikasnije i efektnije.
Od pojave “teorije naučnog upravljanja“razvilo se više škola menadžmenta.
Najvažnije škole su sledeće:
-
Klasična škola menadžmenta,
-
Škola ljudskih odnosa,
-
Škola teorije odlučivanja,
-
Škola nauke o menadžmentu,
-
Škola teorije sistema i
-
Situaciona škola menadžmenta.
Klasična škola menadžmenta
Klasična škola menadžmenta predstavlja prvi sistematski pristup
izračunavanju problematike upravljanja.Temelje ove škole postavili su svojim
naučnim istraživanjima autori: Tejlor,Fajol, Veber i njihovi sledbenici.Klasična
škola menadžmenta obuhvata tri teorije :
-
teoriju naučnog menadžmenta,
-
administrativnu teorijui ili teoriju procesa menadžmenta,
-
birokratsku teoriju menadžmenta.
Teorija naučnog menadžmenta potiče od rezultata istraživanja čuvenog
američkog inženjera Tejlora koji se smatra i tvorcem ove teorije
. Tejlor je
nastojao da, koristeći saznanja iz prakse, formira menadžment kao nauku zasnivanu
na čvrstim, dobro postavljenim principima.U ovome su mu pomagali mnogi drugi,
koji su takođe dali svoj doprinos razvoju menadžmenta kao naučne disciplina.
Administrativnu teoriju ili teoriju procesa
u okviru klasične škole
menadžmenta razvio je Fajol. Glavni cilj njegovih istraživanja bio je sistematsko
razumevanje celokupnog menadžerskog procesa.
