UVOD
Menadžment je star koliko i ljudsko društvo. On je nastao onog
trenutka kad je čovek počeo da se udružuje radi opstanka. Dakle,
menadžment je kao praksa vrlo star, dok je proučavanje
menadžmenta kao naučne discipline veoma mlado. Tretiranje
menadžmenta kao nauke počinje tek nakon II svetskog rata, kako
navodi P. Drucker.
1
Nagli razvoj industrije, u drugoj polovini XIX veka, izbacio je u prvi
plan povećanje efikasnosti ponašanja radnika i mašina u procesu
proizvodnje. Problemi su dobijali na značaju zbog neprekidnog rasta
investicija u opremu i tehnologiju uz sve veću konkurenciju na
tržištu. (prema [2])
Teoretičari su bili zaokupljeni idejom da pronađu univerzalne
prncipe koji bi omogućili veliku efikasnost organizacije. Otvarane su
fabrika sa mnogo zaposlenih čiji je rad trebalo adekvatno
organizovati da bi se povećala produktivnost i ekonomičnost.
Menadžerska revolucija je karakteristična za XX vek. U njoj
menadžeri počinju da se koriste znanjem i naučnim institucijama u
ostvarivanju svojih ciljeva. Umesto prinude i fizičke prisile, koristi se
nauka za povećanje profita. (prema [4])
1. KLASIČNA ŠKOLA ORGANIZACIJE
Klasična škola organizacije nastaje krajem XIX veka. Ona predstavlja
temelj ya sve ostale teorije, gde pojava nove teorije nije isključivala
prethodnu, tako da sve one i danas imaju primenu, a na menadžeru je
da proceni, u zavisnosti od konkretne situacije, koju će koristiti.
1
Internet site:
www.link-elearning.com.
1
Pionirima ove teorije smatraju se Amerikanac Frederik Tejlor,
Francuz Anri Fajol i Nemac Maks Veber.
U okviru klasične škole organizacije razlikujemo dva teorijska
pravca:
-
Teoriju naučnog menadžmenta, koja izučava organizaciju rada,
tvorac je Tejlor,
-
Klasična teorija organizacije, koja izučava organizaciju
upravljanja, tvorci su Fajol I Veber.
Razlika izmedju američke i evropske škole je u tome što Tejlor
organizaciju posmatra odozdo na gore, smatra radnike najvažnijim i
od njih izvlači maksimum, dok Fajol organizaciju posmatra odozgo na
dole i smatra da je uprava preduzeća najvažnija za uspeh preduzeća,
jer ona donosi odluke. (prema [1])
1.1 TEORIJA NAUČNOG MENADŽMENTA – FREDERIK
TEJLOR
Ova teorija nastaje u SAD krajem XIX veka. Osnove ove teorije su da
radnici moraju biti zainteresovani za povećanje produktivnosti time
što će biti više nagrađeni, ako svojim zalaganjem povećaju
proizvodnju; i obratno: ako se radnicima za veći rad da veća zarada,
onda se od njih može tražiti i veći radni efekat. Ovakav pristup
Tejlora je proizašao iz njegovog životnog puta, jer je prošao skoro sva
proizvodna mesta u proizvodnji, od fizičkog radnika, preko
magacionera i poslovođe, do šefa proizvodnje i vlasnika velikih
preduzeća.
Tejlor je zaključio da se veći radni učinak može postići samo boljom
organizacijom, boljim iskorišćenjem radnog vremena i boljim
radnikovim angažovanjem i iskorišćenjem energije. Dakle, polazna
teza je bila kako povećati radni učinak. Logika Tejlorizma je jasna:
2
U svojoj administrativnoj doktrini Fajol je sve poslove u preduzeću
grupisao u 6 grupa, odnosno funkcija:
-
Tehnički poslovi (tehička funkcija) je osnovna delatnost
preduzeća,
-
Komercijalni poslovi (komercijalna funkcija) obuhvataju
nabavku i prodaju,
-
Finansijski poslovi (finansijska funkcija) obezbedjuje sredstva
za poslovanje preduzeća,
-
Bezbednosni poslovi (bezbednosna funkcija) štiti imovinu od
krađe i sl.,
-
Računovodstveni poslovi (računovodstvena funkcija) prikazuje
poslovanje preduzeća,
-
Administrativni poslovi (administrativna funkcija) povezuje 5
prethodnih funkcija. I obuhvata 5 menadžerskih aktivnosti:
planiranje, organizovanje, komandovanje, koordiniranje,
kontrolisanje.
Ovoj poslednjoj funkciji, Fajol pridaje najveći značaj i zato je njegova
doktrina nazvana administrativna. (prema [3])
1.3. TEORIJA BIROKRATIJE – MAKS VEBER
Povećanje složenosti primenjene tehnologije uslovljene izradom
složenih proizvoda povećava se broj hijerarhijskih nivoa po vertikali
i broj specifičnih grupa izvršilaca po horizontali. Time se povećava
hijerarhijska dubina i horizontalna širina organizacione structure.
4
