1. Šta je zdravstveni sistem, šta obuhvata i čemu služi
Zdravstveni sistem je deo opšteg društvenog sistema, odnosno jedan od njegovih podsistema, čiji je
glavni zadatak unapređenje i očuvanje zdravlja. Sa opštim društvenim razvojem jača i razvoj
zdravstvenog sistema i njegovog značaja i uloge u opštem razvoju. Zdravstveni sistem obuhvata
povezane srodne elemenate koji doprinose poboljšanju zdravlja, unapređenju zdravlja u kućama,
obrazovnim institucijama, radnim mestima i zajednicama, ali takođe i u fiziĉkoj i fiziĉko-socijalnoj okolini
i u zdravstvenim i drugim sektorima, kao na primer u poljoprivredi, edukaciji i td. Ako se prihvati da je
glavni cilj sistema da unapredi i očuva zdravlje ljudi, onda je skoro bespredmetno diskutovati/raspravljati
da li je on potreban. Verovatno je adekvatnije zakljuĉiti, ne samo da je potreban, već da je neophodan
savremenom društvu i ljudima u njemu, jer se njegovim dobrim radom, odnosno dobrim
funkcionisanjem, može značajno popraviti zdravlje naroda. Ali i pored svog glavnog opšteg cilja,
unapređenja i očuvanja zdravlja ljudi, on ima još druga dva cilja koja su takođe važna za njegov doprinos
opštem cilju, a to su: podobnost (odgovornost) i pravednost. Podobnost (odgovomost) se odnosi na
zadovoljenje onoga što ljudi očekuju od njega, a pravednost znači njegov jednako dobar/odgovarajući
odgovor prema svakome, bez diskriminacije, uz poštenu/fer finansijsku kontribuciju. Drugim reĉima,
zdravstveni sistem je neophodan za očuvanje i unapređenje zdravlja ljudi (fizičko, psihičko i socijalno), ali
ne manje i za odgovornost za zadovoljenje zahteva za zdravstvenom zaštitom ljudi, kao i njegovu
pravednost u finansiranju i zadovoljenju zdravstvenih potreba svih, bez diskriminacije.
2.
Nivoi zdravstvenog sistema
Zdravstveni system je jedan od najvažnijih podsistema svakog društva, stalno se razvija, postaje sve
kompleksniji, zahteva sve veća ulaganja, te je neophodno voditi računa o njegovom funkcionisanju i
uspešnosti. Zdravstveni sistem je sastavljen od povezanih srodnih elemenata koji unapređuju
(doprinose) zdravlju u kućama, obrazovnim institucijama, radnim mestima, javnim mestima i
zajednicama, ali takođe i u fizičkoj i fizičko-socijalnoj okolini i u zdravstvenim i drugim sektorima, kao na
primer u poljoprivredi. Nivoi su
2.1. PRIMARNI / PERIFERNI
Zdravstveni sistem je obično organizovan na različitim nivoima: započinje na (naj) perifernijem nivou,
takođe poznat kao nivo zajednice, komunalni nivo ili primarni nivo zdravstvene zaštite, koji se produžava
kroz intermedijalni nivo (srez, kanton, region, provincija), sve do centralnog nivoa. U isto vreme,
periferni nivo uključuje individue i porodice koje imaju aktivan interes u rešavanju svojih zdravstvenih
problema, postajući na taj način ravnopravni članovi zdravstvenog tima.
2.2. SEKUNDARNI I TERCIJALNI Intermedijalni i centralni nivoi rade, odnosno obezbeđuju i sprovode one
elemente, aktivnosti i usluge zdravstvenog sistema koje su odobrene od strane administracije dotične
zemlje. Oba ova nivoa takođe progresivno pružaju kompleksniju i specijalizovaniju podršku. Primarna
zdravstvena zaštita koja se sastoji od najmanje osnovnih elemenata, treba da se sprovede na mestu
prvog kontakta između pojedinaca i zdravstvenog sistema. Drugi nivoi zdravstvenog sistema (koji se
često nazivaju referalni) treba da pomognu prvom kontaktu (nivou primarne zdravstvene zaštite) kako bi
se svi ovi osnovni elementi sprovodili kontinuirano.
Viši referalni sistem (pacijenata i problema) mora da se razvija tako kako prvi referalni nivo ne bi bio
preopterećen sa problemima koji bi mogli da se rešavaju u okviru primarne zdravstvene zaštite u
zajednici tako da se pacijenti vraćaju ponovo onima koji su ih poslali, uz obaveštenje o preduzetim
merama, sa predlozima za dalji postupak (lečenje). Treba razraditi i evaluirati mehanizme i postupke da
bi referalni sistem mogao da funkcioniše efikasno. Očigledno da nije lako stvoriti i organizovati tako
mnogostruko komplikovan zdravstveni sistem koji može da održava koheziju i da osigura funkcije u
saglasnosti sa dogovorenom politikom.
3.
Finansiranje zdravstvene zaštite
Sredstva za zdravstvenu zaštitu se mogu podeliti na:
-Humana/zdravstveni i pomoćni kadar
-Materijalna
-Infrastruktura
-Oprema
-Znanje/iskustvo
-Ostalo
Sva ova sredstva treba posmatrati ne samo kao ukupna već i kako su dalje podeljena odnosno
raspoređena i utrošena. Finansijska sredstva se mogu rasporediti/distribuirati na:
-Mere zdravstvene zaštite:
-Promocija, prevencija, otkrivanje, lečenje i rehabilitacija
-Nivoe zdravstvene zaštite: primarni, sekundami i tercijalni
-Ciljeve i prioritete
-Troškove zdravstvene službe: plate, materijalni troškovi, oprema itd.
- Naĉine i izvore finansiranja: fond, budzet, donori itd.
4.
Definisanje menadžmenta i zdravstvenog menadžmenta
Postoji mnoštvo definicija menadzmenta, odnosno upravljanja i rukovođenja. Da bi se jasnije shvatili ovi
termini, počećemo sa značenjem pojedinih reči od kojih su one izvedene: MANAGE-rukovoditi,
upravljati, dovijati se, snaći se, uspeti, sprovesti nešto; MANAGEMENT-upravljanje, rukovođenje,
sprovođenje; MANAGER-poslovođa, upravnik, rukovodilac, onaj koji vodi posao;
Mnogi autori ukazuju na jednu kompleksniju definiciju, koja uključuje važne aspekte menadzmenta. Ona
glasi: ‘’MENADZMENT je proces planiranja, organizovanja, vođenja i kontrole svih napora članova
organizacije i upotreba svih drugih organizacionih resursa da bi se dostigli postavljeni ciljevi organizacije.
Ova definicija takođe ukazuje da menadzeri upotrebljavaju sve dostupne resurse organizacije - njena
finansijska sredstva, opremu, informacije, kao i njene ljude - da bi se ostvarili postavljeni ciljevi.
